Алекса Шантић – МОЈИ ПУТЕВИ (1924) / Текст песме
МОЈИ ПУТЕВИ
Никада се нисам пузајући пео
Уз прагове горде, штоно воде скуту
Високих и моћних; нити сам на путу
Своме игда челом прах по тлима мео.
Моја душа није у таштини грезла,
Нит’ је било грубог црва да је начне.
Ја сам ишô вису гдено бесконачне
Подижу лепоте своја царска жезла.
Својим челом само пред њихове скуте
Падô сам, и цвећем осипô им путе,
И клечô где њихов светли олтар стоји.
Оне су ми дале свога срца део,
И загрљај њихов и пољубац врео
Велики и сјајни ордени су моји.
1924.
Алекса Шантић
Прочитајте више:
Алекса Шантић – АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ / Најлепше песме Алексе Шантића
ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница
БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂