БАЈКА О БЕЛОМ КОЊУ – Стеван Раичковић / Бајке, Проза, Дечја ризница, Текст
БАЈКА О БЕЛОМ КОЊУ
Имао неки бркати Циганин коња, који је некада био и млад и прав и бео. Али се временом, од теретна живота, разболе. Постаде бангав и шарен. Могла су му се избројати ребра, а богами и дани.
Али једне ноћи дуну изненада ветар и одшкрину врата на штали. До мрачнога угла, у коме је таворио коњ, прострла се кроз пукотину трака месечине. Личила је на уску белу стазу, која је
засењивала очи и мамила да се по њој крене.
И коњ се клецавим кораком упути из свога угла, одгурну још мало врата и заувек напусти мрачну шталу и бркатог Циганина.
Ишао је целе ноћи по стазама и пропланцима обасјаним месечином. Осећао се необично: први пут је могао да закорачи куд хоће, на ову или на ону страну, улево или удесно. Уместо бича који је
слушао целога живота, сада би му тек с времена на време око ушију зазвиждао ветар.
Тако је све то изгледало док је потрајала ноћ.
Кад грану сунце, коњ се баш затече на стази која је водила кроз неку малу насеобину.
Прво се једна баба хитну бусеном на њега. Учинило јој се да је коњ болестан и желела је да га што пре отера од свог плота. И код следећих кућа се понављала иста прича. Летело је преко плотова бусење, понека крупнија цепка, па и камен.
Кад прође последњи плот, коњ замаче у шуму.
Држао се отада преко дана што даље од насеобина, а ноћу је грабио стазама и пропланцима, све јаче обасјаним месецом, који је растао.
Кад се једне ноћи појави на небу пун месец и као усред дана осветли пропланак, коњ осети у ноздрвама опојан мирис неког непознатог биља расутог по обронцима. Пасао је целе ноћи, а пред зору наиђе и на извор, скривен између три сасвим близу грабова стабла. Напоји се необичне а питке воде, па уђе дубоко у оближњу шуму.
И следеће ноћи долазио је на исти пропланак, пасао непознате траве и напајао се на извору између три граба. Преко дана, у сеновитој шуми прошараној сунцем, осећао је како му се снага све више враћа, како му тело постаје обло, а ноге гипкије.
Кад се једне ноћи отиснуо до прве реке, у мирном огледалу воде, светлуцавом од танке месечине, приметио је да му се длака поново беласа као снегови.
Од те ноћи није га више држало само једно место.
Галопирао је по бреговима и долинама, провлачио се између високих стабала у шуми, беласао се у ноћи по бескрајним, тамним равницама.
Откривао је непознате траве и затурене изворе, на којима је пасао и пио.
Неки људи из насеобина су га и видели.
Убрзо је кренула и прича о белом коњу, који обасјан месечином лута по природи и открива биље и изворе који лече.
Дадоше се и људи за лековитом травом и водом.
У неко доба стиже реч о свему томе и до уха бркатог Циганина, те и овај крену у потрагу за својим одбеглим коњем, кога је био већ ожалио. Отиснуо се бркајлија са женом на једну страну, синови и кћери на другу, а комшилук им се расу куд који…
Бели коњ језди још увек пропланцима и рубовима шуме. Неки га и опазе, али му нико не може прићи, јер је брз као муња и неухватљив као облак.
Људи из насеобина још увек трагају за лековитом травом и водом. Понекад их и нађу.
Остану онда на том месту само толико док се излече или се сасвим настане уз неки лековити извор и створе нову насеобину.
И Цигани одонда лутају, никако да се скрасе. Још нису пронашли коња. Заборавили су већ и шта траже.
Стеван Раичковић
Прочитајте више:
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂