BAJKA O PATULJKOVOJ SMRTI – Desanka Maksimović / Bajke, Tekst
BAJKA O PATULJKOVOJ SMRTI
Došao je poslednji dan caru patuljaka, majušnom starcu duge brade. Ugledao je na nebu crnu zvezdu, a proročanstvo je glasilo da će umreti kad nju ugleda.
Sutradan je pozvao na gozbu sve svoje podanike, samo je rešio da im do poslednjeg trenutka ne govori ništa o svojoj smrti, jer bi se ožalostili i veselje ne bi bilo. A caru se iskreno veselilo, živeo je već nekoliko hiljada godina ibio umoran od života.
Rano ujutru naredio je da se postavi za gozbu za ceo narod na poljani iza svoga dvorca a potom je triput zasvirao u sviralicu od zove, što je značilo da patuljci treba da se skupljaju. U istom času oni su povrvili sa svih strana. Bili su svi dobroćudni i smešni, brade su im bile duže od njih samih pa su se
svaki čas o njih spoticali i prevrtali preko glave. Svaki je u ruci nosio svoj pehar, jer gde bi ih car toliko nabavio, a narod patuljaka voleo je mnogo da pije.
Ne sluteći da je to poslednji dan njihovog cara bili su razdragani, jedva čekajući da veselje počne. Cela poljana je vrvela sedim majušnim čičicama, pošto kod patuljaka nije bilo dece. Svi su oni bili rođeni bar pre koju hiljadu godina. Car je najzad pljesnuo dlanovima, pozivajući ih da posedaju na travu oko ogromnih liski na kojima je stojalo voće, vino, med i mleko, čime su se oni obično hranili. I kad je već bilo pred kraj ručka počele su zdravice.
Prvo je doglavnik carev digao ogromni pehar, veći skoro od njega samog, i nazdravio caru:
U tvoje zdravlje, dobri care!
Neka boluju i neka stare,
neka umiru na svetu svi,
večito samo živi ti.
Sa drugog kraja poljanice digao je čašu hiljadugodišnji patuljak Ći-Ha i nazdravio:
Ispijmo čaše naiskap!
U carstvu našem vina slap,
vina slap se sa stene ruši,
zaglunuo nam je svima uši.
Sad su se svi stali utrkivati ko će lepšim rečima i željama cara pozdraviti. Ustao je pesnik O-Jo i pogladivši bradu izrecitovao:
Pijmo sad,
da opet mlad
bude naš car.
Pijmo svi,
da ne ostari
naš gospodar.
Posle ovoga je iskapio jednu za drugom tri čaše vina i prišao caru da se s njim poljubi, što su ostali patuljci dočekali pljeskanjem.
Za pesnikom je nazdravio patuljak E-He rečima:
Živeo, care!
Narod te ljubi.
Neka ti sto puta
niknu zubi.
Neka ti sto puta
pocrni kosa,
oči se razvedre
kao rosa.
Na gozbi se nalazio i šaljivčina, glumac Hoj-Hoj i održao je ovakvu zdravicu:
Zdrav da si, care,
zdrav da si sada!
Neka ti bela
raste brada
i duga bude
kao reka,
što se kroz polja
vije daleka.
Ceo se patuljski narod na ovo grohotom smejao skakućući na jednoj nozi i prevrćući se preko glave. A usred ove bure od veselja digao je pehar starčić I-Hi i ispio ga u zdravlje cara popevajući:
Pijmo zdravicu
svi kroz smeh!
Naš car ne čini
nikada greh.
Naš car ne čini
nikada zlo.
Ispijmo čaše!
Oho-ho-ho!
Travar, čičica I-Ju, na ovo je nadovezao zdravicu kakvu obično drže narodni lekari i vrači:
Živeo najmanji
car na svetu!
Da mu trn nikad
ne rani petu.
Da mu pčela ljuta
ne pusti žalac.
Da mu ne ujede
zmija palac.
Već su skoro svi patuljci bili pijani, držalo se samo još nekoliko njih koji su pili med i mleko. Njima nikako nisu dali da dođu do reči. Taman jedan od trezvenjaka poče:
U zdravlje cara
meda pehari!
Da slatki mu budu
dani stari!
Okolni ga ućutkaše međutim šaleći se na njegov račun.
Posle njega pokuša još dobroćudni starčić Mi-Pi da caru nazdravi mlekom:
Dignimo za cara
čašu mleka,
da mu se uvek
nađe leka!
Ali i njega brzo ućutkaju oni što su pili vino.
Za ovo vreme car je sa ljubavlju posmatrao svoj narod. Uverivši se valjda po stoti put koliko ga vole, požele da im ostavi što za uspomenu, da učini što po čemu bi ga pominjali dok je sveta. Utonuo u svoje misli samo je upola čuo zdravice koje su se i dalje ređale, te tako dođe i trenutak kad je morao zanavek da zatvori oči, jer detlić udari triput kljunom u koru drveta zovući ga da krene na onaj svet. Tad car ustade i reče patuljcima:
Sad svi oko mene
nek’ se brzo zgrnu.
Noćas, deco, vidoh
kobnu zvezdu crnu.
Sad svaki vaš pehar
pun vina i šala
i mleka i meda
neka bude krupna,
mirisava lala.
Neka vas večito
na cara vam seća
Sad zbogom, patuljci,
pratila vas sreća.
Posle ovoga car je legao u travu i zaspao večnim snom, a milioni pehara iz kojih je narod patuljaka na toj gozbi pio ispali su im iz ruku i pavši na livadu pretvorili se u milione raznobojnih lala. Pehari s vinom postali su crvene, pehari s mlekom bele a pehari s medom žute. I kako su cvetovi bili visoki a patuljci sasvim mali, oni su se izgubili u toj šumi cveća i samo se nadaleko čuo njihov plač za dobrim, starim carem.
Desanka Maksimović
Iz zbirke: RASPEVANE PRIČE (1938)
Pročitajte više:
Desanka Maksimović – ANTOLOGIJA najlepših pesama, bajki, citata, zanimljivosti. . .
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
Desanka Maksimović – BAJKE, PESME I PRIČE ZA DECU
KNJIGE – Audio i video knjige, Tekstovi, Zanimljivosti, Odlomci iz knjiga. . .
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
BASNE – Antologija najlepših basni
MUZIKA ZA DECU – Najlepše otpevane pesme za decu
CRTANI FILMOVI – Stari, dobri crtaći / Sinhronizovani
DEČJA RIZNICA – Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu. . .
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂