Категорија: Басне

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ПТИЦЕ, ЖИВОТИЊЕ И СЛЕПИ МИШ – Езоп (БАСНА)

ПТИЦЕ, ЖИВОТИЊЕ И СЛЕПИ МИШ – Езоп / Басне, Текст

ПТИЦЕ, ЖИВОТИЊЕ И СЛЕПИ МИШ

Десило се једном да су животиње повеле рат против птица.

Слепи миш, животиња која изгледа као птица, није знао коју стану да изабере, па се борио на страни оних који су имали више изгледа на победу: некада на страни животиња, некада на страни птица.

Али кад се рат завршио, ниједна страна није хтела да прихвати слепог миша.

Он је био искључен из друштва животиња и из друштва птица.

Од тада он живи у пећинама и на тамним местима и само у сумрак излази напоље.

Езоп

Прочитајте више:

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА – Народна приповетка

МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА – Народна приповетка / Приче за децу, Народне приче, Текст

МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА

Удруже се међед, свиња и лисица, па се договоре да ору земљу и да сију пшеницу, да се ране. Запитају једно другога шта ће које радити и како ће сјеме наћи.

Свиња рече: „Ја ћу провалити кош и украшћу сјеме; и ја ћу мојом сурлом узорати“.

Међед рече: „Ја ћу посијати“. А лисица ре~е: „Ја ћу мојим репом подрљати“.

Узораше, посијаше. Дође жетва. Сташе се разговарати како ће пожети. Свиња рече: „Ја ћу жети“. Међед рече: „Ја ћу снопље везати“. Лисица рече: „Ја ћу класје купити“. Пожњеше и снопље повезаше.

Сад се сташе договарати како ће да вршу. Свиња рече: „Ја ћу гувно начинити“. Међед ре~е: „Ја ћу снопље снијети и ја ћу и вријећи“. Свиња рече: „Ја ћу претресати и раставићу сламу од пшенице“. Лисица рече: „Ја ћу мојим репом трнити пљеву са пшенице“. Свиња рече: „Ја ћу овијати“, а међед рече: „Ја ћу жито раздијелити“.

Оврхоше. Међед жито подијели, али га не подијели право: јер га свиња замоли, те јој даде само сламу, а пшеницу сву узе сам, лисици не даде ништа.

Расрди се лисица па отиде на тужбу и каза им да ће им довести једнога царског човјека који ће жито право раздијелити.

Уплаше се свиња и међед, па ре~е међед свињи: „Закопај се ти, свињо, у сламу, а ја ћу се попети на ову крушку“. Закопа се свиња у сламу, а међед се попе на крушку.

Лисица отиде, те нађе мачку, па је позва у друштво да иду на гувно да ватају мише. Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама.

Опази је међед с крушке поиздалека, па каже свињи: „Зло, свињо! Ето лисице ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута“.

Уто се мачка украде међеду из о~ију, па кроз траву дође на гувно и тражећи миша стане шушкати по слами. Свиња подигне главу да види шта је, а мачка помисли од њезине сурле да је миш, па скочи, те свињу шапама за нос. Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама.

Народна приповетка

Прочитајте више:

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

Лав Николајевич Толстој – БАСНЕ

Лав Николајевич Толстој – БАСНЕ / Избор најлепших басни за децу великана књижевности Толстоја

Антологија најлепших басни Лава Николајевича Толстоја:

МАГАРАЦ У ЛАВЉОЈ КОЖИ

Магарац је навукао лавњу кожу и сви помислише да је то лав. Побегоше и људи и животиње.

Дунуо ветар, кожа се подиже, па се видело да то није лав већ магарац.

Људи дотрчаше и испребијаше магарца.

НЕРАЗУМНА ПАТКА

Једнога дана кружила је патка по језеру тражећи рибу, али целога дана ништа није могла уловити. Кад се спустила ноћ, патка је и даље, уморна и гладна, тражила храну. Испловио је месец и она угледа његов лик на површини воде. Помисли да је то риба и зарони да ухвати месец. Неколико патака видеше шта она ради и стадоше јој се подсмевати што хоће да ухвати месец.

Јадна патка толико се застидела да се више није усудила да зарони у воду, чак ни онда када су рибе пливале поред ње. Бојала се да опет на буде исмејана.

Тако је патка све више слабила и после неколико дана угинула од глади насред језера пуног риба.

ГАВРАН И ЛИСИЦА

Гавран је добио комад меса и сео на дрво. Лисица је хтела месо, пришла је и рекла:

– О, гавране, како те гледам – по висини и лепоти, да си само краљ! И, наравно, био би краљ само да имаш глас.

Гавран је отворио уста и викнуо из свег гласа. Месо је пало. Лисица га подигне и рече:

„Ах, гавране, да још имаш памети, био би краљ.“

КОМАРАЦ И ЛАВ

Слетео комарац лаву на леђа па ће му рећи:

— Ти свакако мислиш да си јачи од мене? Али, вараш се, драги мој! Шта ти вреди твоја лавља снага кад те ја нападнем? Узалуд ћеш ударати репом и шапама, нећеш се моћи одбранити од мене. Хајде да се огледамо, ако смеш!

И комарац се свом снагом баци на лављу њушку и поче да боцка.

Лав се разбесне, стаде да удара шапама најпре љутито, а потом све бешње, што га је комарац жешће нападао. Ударајући се тако, лав је изгребао сву њушку, али комарцу није учинио ништа.

Комарац однесе победу.

Толико се беше погордио тим успехом, просто да пукне од поноса, па тако заслепљен није ни опазио кад је улетео право у паукову мрежу. Уто стиже паук и поче да га комада.

Пре него што ће умрети, комарац помисли: „Какве ли неправде! Савладао сам лава, најсилнијег међу животињама, а настрадаћу од једног бедног паука!”

ПАС И ВУК

Пас је заспао напољу. Дотрчао је гладан вук и хтео да је поједе.

Пас каже: „Вуче! Сачекај да једем – сад сам кошчат, мршав. Али, дај ми времена, домаћини ће свадбу направити, па ћу јести у изобиљу, угојићу се, боље да ме поједеш тада.“

Вук је поверовао и отишао.

Дође други пут и види – пас лежи на крову.

Вук каже: „Па је л’ било венчања?“

А пас каже: „Ево, вуче: ако ме други пут нађеш поспаног пред кућом, не чекај више свадбу!“

ГАВРАН И ЊЕГОВИ ПТИЋИ

На једном острву насред мора саградио је гавран себи гнездо. Острво је било малено и кад су му се излегли птићи, понестало је хране за њега и његову децу. Гавран одлучи да се врати с острва на копно. Најпре је узео у кљун једно птиче и полетео с њим преко мора. Пут је био далек и гавран је био све уморнији и све слабије махао крилима.

„Сад сам јак, а моје птиче слабо, — размишљао је гавран. — Пренећу га преко мора, а кад оно поодрасте и ојача, ја ћу бити слаб. Хоће ли се тада сетити мојих напора кад сам га преносио преко мора и да ли ће и оно мене преносити?”

Стога стари гавран упита сина:

— Кад мене изда снага у старости, а ти будеш одрастао и снажан, хоћеш ли ме неговати и овако носити кад устреба? Реци ми истину!

Плашећи се да га стари гавран не баци у море, птић без размишљања одговори:

— Хоћу, оче!

Стари гавран је летео даље и све више сустајао, размишљајући при томе:

„Мој син није рекао истину!” — те отвори кљун и испусти младунче.

Птић паде у воду као камен и ускоро се изгуби у таласима.

Гавран се врати на острво.

Када се опоравио и ојачао, узео је другог сина и полетео с њим преко мора. Дошавши насред мора, опет се уморио тако да је једва махао крилима. Тада упита и другог сина хоће ли га старог преносити. Син без размишљања одговори:

— Хоћу, оче! — јер се бојао да га стари не баци у море.

Отац није поверовао ни овоме сину и кад му је понестало снаге, он отвори кљун, па и друго птиче паде у море.

Кад се стари гавран вратио на острво, у гнезду је лежало још само једно птиче.

Стари гавран узе последњег сина и полете с њим преко мора.

Далеко од острва, а још даље од копна, гавран осети толики умор да је једва покретао крила.

— Сине, — упита он — хоћеш ли ме хранити и неговати кад остарим?

— Не, оче, нећу! — одговори птић.

— Зашто? — упита гавран.

— Кад ти остариш, а ја одрастем, савићу своје гнездо и имати децу, па ћу њих хранити и неговати.

Гавран се замисли, па закључи:

„Овај говори истину. Он ће савити своје гнездо и подизати своју децу. Зато ћу уложити све снаге и пренети га преко мора!”

Стари гавран није пустио у таласе последњег сина, већ је из све снаге замахао крилима и пренео га на копно да свије себи гнездо и створи подмладак.

КРАЉ И СОКО

Ловио једном неки краљ по шуми и истерао из лога зеца. Краљев соко миљеник полете за зецом да га улови, а краљ ободе коња и у галопу појури за соколом, како би му плен ишчупао из канџи. Трка много замори краља и он, пошто ухвати зеца, застаде крај једног извора да угаси жеђ.

Са извора је, међутим, преко једног камена вода једва отицала — кап по кап. Краљ подметну пехар и нестрпљиво очекиваше да се напуни водом. Али, тек што принесе пехар уснама, соко залепрша с његовог рамена и крилом просу воду.

Краљ поново стави пехар и са још већим нестрпљењем стаде чекати да се напуни. Али кад се пехар најзад напунио, соко опет слете и просу воду.

И трећи пут краљ стави пехар испод капљица блиставе изворске воде. Беше већ на ивици стрпљења. Али ни овога пута његове жедне усне не утолише жеђ. Соко понови своје дело.

Краљ се на то страшно ражести, зграби повећи камен, хитну га и уби сокола.

Уто до извора стигоше краљеве слуге. Један од њих пожури узбрдо ка извору да нађе више воде и своме краљу напуни пехар, али се убрзо врати празна кондира:

— Господару, — рече — ову воду не смеш пити. У самом извору лежи склупчана змија и пушта отров у воду. Да си окусио само једну кап ове воде, већ би био мртав!

— Авај, шта учиних! — очајно завапи краљ. Убио сам верног сокола, који ми је трипут спасао живот.

ВУК И ЖДРАЛ

Вуку је запела кост у грлу и није могао да је избаци. Позвао је ждрала и рекао:

„Хајде, ждрале, имаш дугачак врат, спусти ми главу у грло и извуци кост а ја ћу те наградити.“

Ждрал је ставио главу лаву у уста, извукао кост и рекао:

„Дај ми награду.“

Вук је шкргутао зубима и рекао:

„Зар ти није довољна награда то што ти нисам одгризао главу кад сам је имао у зубима?“

ЈЕЛЕН И ЛАНЕ

Једанпут је лане питало јелена:

„Оче, ти си и већи и бржи од пса,а поред тога имаш и огромне рогове да се њима брани; зашто се онда толико плашиш паса?“

Јелен се насмеја и одговори:

„Право кажеш, дете. То је права несрећа: чим чујем лавеж паса, не стигнем ни да промислим, а већ бежим.“

Лав Николајевич Толстој

Прочитајте више:

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

ПТИЦЕ, ЖИВОТИЊЕ И СЛЕПИ МИШ

ЕЗОП – БАСНЕ ЗА ДЕЦУ (Избор)

ЕЗОП – БАСНЕ ЗА ДЕЦУ (Избор) / Басне, Текстови

Басне су један од најстаријих књижевних облика, а најстарији помен о басни везан је за име легендарног Грка Езопа. Подаци о његовом животу нису поуздани. Живео је у VI веку пре нове ере. Био је роб.Езоп је најславнији баснописац свих времена.

Најлепше Езопове басне за децу:

ЛАВ И МИШ

КОРЊАЧА И ЗЕЦ

ЛИСИЦА И ГАВРАН

Прочитајте у наставку још Езопових басни:

ЛИСАЦ И ДРВОСЕЧА

Неки лисац којег ловачки пси беху гадно сколили, узалуд је тражио скровиште у којем би био безбедан. Кад је већ сасвим клонуо, тако да готово није више могао бежати, угледао је дрвосечу како ради пред својом колибом.

— Сакриј ме од паса, — замоли га лисац сав засопљен — да ме не ухвате и не убију.

Дрвосеча се сажали на лисца и показа му колибу.

— Уђи, — рече — нећу казати где си се сакрио.

Само што се лисац завуче у колибу, наиђоше ловци и запиташе дрвосечу:

— Да ниси видео лисца како бежи?

— Нисам, — рече дрвосеча, као што је лисцу обећао. Али само што то изговори, покаја се због датог обећања.

„Ако ловци нађу лисца, — помислио је — даће ми награду!” — и зато показа палцем према вратима колибе.

Ловци не схватише његов знак, него свабише псе и кренуше даље.

Кад ишчезоше, лисац се ишуња из колибе и удаљи се не рекавши ни речи.

— Красан си ми ти створ! — довикну дрвосеча за њим. — Зар те нисам сакрио и спасао ти живот, а ти ни једном једином речи да ми захвалиш!

— Захвалио бих ти ја, — одговори лисац — да ти је рука била верна као језик!

ЦВРЧАК И МРАВИ

У зимско су доба мрави сушили жито које им се било навлажило. Уто стиже гладан цврчак и затражи од њих хране. Мрави му, међутим, рекоше: “Зашто лети ниси скупљао храну?” На то ће цврчак: “Нисам ленчарио, већ сам уз музику певао.” Насмејавши се, мрави узвратише: “Ако си у лето свирао, а ти зими играј.”

ЛИСИЦА И РОДА

Лисица је одлучила да се нашали са својом пријатељицом родом. Позвала ју је на ручак и изнела пред њу неку ретку супу у плитком тањиру. Такав ручак се могао само полизати, а рода није могла ни кап да ухвати кљуном. Лисица се претварала да јој је јако жао што се роди није допао ручак, па се гладна вратила кући.

Следећег дана лисица је била родин гост. Задовољна и нестрпљива пожурила је родиној кући. Била је веома гладна. Али је тамо са ужасом приметила да је ручак послужен у дубоким ћуповима, са врло тесним грлићем, из којих је рода врло лако јела. Лисица није дохватила ни мрвицу укусног јела и отишла је кући гладна.

А онда је рекла сама себи: „Заправо немам право да се жалим. Рода ми је само вратила мило за драго!“

ЛИСИЦА И ЛАВ

Када се лисица која још никада није видела лава, случајно на њега намерила и први га пут угледала, тако се уплаши да је замало умрла од страха. Намеривши се на њега по други пут, и опет се престраши, али не онако као први пут. Када га је пак угледала и трећи пут, охрабри се, приђе му и упусти се с њиме у разговор.

КОКОШ КОЈА ЈЕ НОСИЛА ЗЛАТНА ЈАЈА

Имао неки човек кокош која је носила златна јаја. Помисливши како у њој мора бити гомила злата, закоље је, но откри да је иста као и све остале кокоши. Тако је због наде да ће наћи силно богатство остао и без онога што је раније имао.

ЖЕДНА ВРАНА

Једнога дана, у време највеће летње жеге, када сви извори и потоци беху пресушили, врана се даде у потрагу за водом. Трагала је читав боговетни дан, али воде нигде.

Пред вече, већ сасвим посустала од узалудног трагања, најзад опази пред једном кућом крчаг са водом. Сјури се на њега и наби кљун у крчаг. Али, не напи се воде. Није могла да је досегне. Врана покуша да изврне крчаг, али је за њу био сувише тежак.

Уморна и посустала, врана се спусти поред крчага да се мало одмори, непрекидно размишљајући шта јој ваља чинити.

Уто спази гомилу шљунка поред саме куће и досети се: узимала је кљуном један по један каменчић и спуштала га у крчаг. Вода у посуди постепено се дизала и тако жедна врана најзад угаси жеђ.

Тако нас, дакле, упорност и сналажљивост доводе до циља.

КОЊ И МАГАРАЦ

Имао неки човек коња и магарца. Кад су једном путем путовали, рече магарац коњу: “Преузми мало од мојег бремена ако хоћеш да останем жив ”, но коњ га не послуша. Магарац од умора паде и угину. Господар тада све натовари на коња, па и саму магарчеву кожу, а коњ стаде на сав глас запомагати: “Јао мени јадноме! Што ли ми се бедноме догодило! Зато што нисам хтео преузети мали терет, сада, ево, носим све, па и магарчеву одерану кожу.”

ЛАВ И МАГАРАЦ

Удруже се лав и магарац па заједно пођу у лов. Када стигоше до неке шпиље пуне дивљих коза, лав стаде пред улаз мотрећи на оне које су оданде излазиле, а магарац уђе у шпиљу па зањаче у намери да их застраши. Када је лав већ похватао већину коза, изађе магарац из шпиље и стаде га запиткивати да ли се храбро понео и добро гонио козе. На то ће лав: “Да нисам знао да си магарац, знај да бих се и ја био престрашио.”

НАДУВЕНА ЖАБА

Беше једном једна жаба која је чучала у бари окружена својим жапчићима. Уто спази вола који је мирно пасао траву недалеко од њене баре. Био је врло крупан и снажан.

„Што ја нисам тако велика као он? — јадиковала је жаба у себи. — У ствари, ја могу да се надмем па да постанем исто тако велика и снажна као во!”

И жаба се наду из све снаге, па позва жапчиће и упита их:

— Јесам ли сада велика као онај во тамо?

— Не, ниси, — открекеташе жапци углас.

Жаба се још више наду.

— А сада? — упита радознало.

— Још ниси, — одговорише мали скакутани.

Тада жаба прикупи последњу снагу, наду се још више и — распрсну се.

Езоп

Езоп (грч. Αἴσωπος, Aisōpos), познат по својим баснама, био је роб у античкој Грчкој, а верује се да је живео од 560. до 620. године.

Верује је да је Езоп заправо био само измишљено име којим су називани аутори бајки чији су главни јунаци животиње. Тако је „Езопова басна“ постала синоним за басне чија се поента не заснива на самој радњи приче, већ на моралној поуци.

Француски песник Ла Фонтен је прерадио многе од Езопових басана. Руски писац Лав Николајевич Толстој написао је неколико слободних обрада басана.

Прочитајте више:

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА – Бранко Ћопић

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА – Бранко Ћопић / Видео, Рецитација, Књига, Басна у стиху, Песма, Текст

Јежева кућица је књижевно дело за децу, аутора Бранка Ћопића, настала 1949. године. Бранко Ћопић је навео како је ово дело намењено „деци и осетљивима“. То је басна за децу која обилује симболима и важним особинама ликова. Порука дела је да треба волети и ценити своју кућу или земљу, без обзира каква је она.

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА

СЛАВНИ ЛОВАЦ

По шуми,
широм,
без стазе,
пута,
Јежурка Јежић
поваздан лута.

Ловом се бави,
често га виде,
с триста копаља
на јуриш иде.

И вук,
и медо,
па чак и – овца,
познају јежа,
славнога ловца.

Јастреб га штује,
вук му се склања,
змија га шарка
по сву ноћ сања.

Пред њим,
дан хода,
шири се страва,
његовим трагом
путује слава.

ЛИЈИНО ПИСМО

Једнога дана,
видјели нисмо,
Јежић је,
кажу,
добио писмо.

Медено писмо,
причао меца,
стигло у торби
поштара зеца.

Адреса кратка,
слова ко јаја:
„За друга
Јежа
На крају гаја“.

У писму пише:
„Јежурка,
брате,
сањам те често
и мислим на те.

Ево ти пишем
из камењара
гускиним пером.
Дивно ли шара!

Дођи на ручак
у моју логу,
пожури само,
не жали ногу.

Са пуним лонцем
и масним брком
чекат ћу на те,
пожури трком.

Њежно те грли
медена лица
и поздрав шаље
лисица

Мица“

Јеж се весели:
– На гозбу, вели,
ту шале нема,
хајд’ да се спрема.

Јежурка Јежић
лукаво шкиљи,
прегледа бодље
и сваку шиљи.

– Ако би успут
дошло до боја,
нек буде спремна
одбрана моја.

КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ

Сунчани круг се у
зенит дигô
кад је Јежурка
до лије стигô.

Пред кућом-логом,
каменог зида,
Јежурка Јежић
свој шешир скида,
клања се,
смјешка,
кавалир прави,
бираном фразом
лисицу здрави:

– Добар дан,
лијо,
врлино чиста,
клањам се теби,
са бодља триста.

Нек перје пијетла
краси твој дом,
кокош нек сједи
у лонцу твом!

Гускино крило
лепеза твоја,
а јастук меки
паткица која.

Живјела вјечно
у миру,
срећи,
никада лавеж
не чула псећи.

И још ти ово
на крају велим:
ја сам за ручак
трбухом цијелим!

Отпоче ручак
чаробан,
бајни.

И јеж
и лија
од масти сјајни.

Јело за јелом
само се ниже,
Јежурка често
здравицу диже:

– У здравље лије
и њене куће,
за погибју
ловчева Жуће.

Ниже се ручак
четверосатни,
затегну трбух
кô бубањ ратни.

НОЋ

Ево и ноћи,
над шумом цијелом
надви се сутон
са модрим велом.

Промакне само
лептирић који
и вјетар ноћник
листове броји.

Утихну шума,
нестаде граје,
мачака дивљих
очи се сјаје.

Скитница свитац
свјетиљку пали,
чаробним сјајем
путању зали.

А сова хукну
свој ратни зов:
– Држ’те се,
птице,
почиње лов!

РАСТАНАК

Јежић се диже,
њушкицу брише.

– Ја морам кући,
доста је више.
Добро је било,
на страну шала,
лисице драга,
е, баш ти хвала.

– Моја је кућа
чврста кô град,
преноћи у њој.
Куда ћеш сад? –

Тако га лија
на конак слади
а јеж се брани,
шта да се ради:

– Захваљујем се
позиву твом,
ал’ ми је дражи
мој скромни дом!

– Остани куме,
лија све гуче,
моли га,
зове,
за руку вуче.

Ал’ јеж,
тврдоглав,
оста при свом.
– Дражи је мени
мој скромни дом!

Шуштећи шумом
јеж мјери пут,
кроз грање мјесец
свијетли му жут.

Иде јеж,
гунђа,
док звијезде сјају:
– Кућицо моја,
најљепши рају!

ПОТЈЕРА

Остаде лија,
мисли се:
– Врага,
што му је кућа
толико драга?

Кад Јежић тако
жуди за њом,
бит’ ће то,
богме,
богати дом.

Још има,
можда,
од перја под,
печене шеве
красе му свод.

Та кућа,
вјерујем,
обиљем сја.
Поћи ћу,
крадом,
да видим ја.

ВУК

Пожури лија,
нечујна сјена,
паперје меко
нога је њена.

Док јури тако
уз гробни мук,
пред њом,
на стази,
створи се вук.

– Гррр,
куда журиш,
кажи-дер ловцу;
можда си,
негдје,
пронашла овцу?

– Идем да дознам –
лија све дува –
зашто јеж кућу
толико чува.

– Ех, кућа,
трице! –
вели вук зао. –
Та ја бих своју
за јагње дао!

Поћи ћу с тобом,
јер волим шалу,
хоћу да видим
јежа –
будалу!

МЕДО

Док јуре даље
брзо кô стријела,
срете их медо,
пријатељ пчела.

– Сумњива журба –
медо их гледа –
можда сте нашли
језеро меда?

– Не, него машту
голица моју,
зашто јеж воли
кућицу своју.

– Кућица,
глупост!
Моје ми њушке,
своју бих дао
за гњиле крушке.

За сатић меда
дат’ ћу је сваком! –
говори медо
на јело лаком.

– Поћи ћу с вама,
јер волим шалу,
хоћу да видим
јежа –
будалу!

ДИВЉА СВИЊА

Све троје јуре
кô дивља ријека,
одједном –
ево –
каљуга нека.

Дивља се свиња
у њојзи ваља,
поспано шкиљи
и – јело сања.

– Хр-њи, јунаци,
сумњива трка,
негдје се,
ваљда,
боговски крка?! –

Поскочи свиња
уз много граје,
а вук јој на то
одговор даје:

– Тражимо разлог,
блатњава звијездо,
зашто јеж воли
рођено гнијездо!

– Рођено гнијездо!
Тако ми сала,
за пола ручка
ја бих га дала!

Поћи ћу с вама
јер волим шалу,
хоћу да видим
јежа –
будалу!

ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ

Сви јуре сложно
ка циљу свом,
куда год прођу –
прасак
и лом!

Пристигли јежа,
гледе:
он стаде
крај неке старе
букове кладе.

Под кладом рупа,
тамна и глуха,
простирка у њој
од лишћа суха.

Ту Јежић уђе,
плива у срећи,
шушти и пипа
гдје ли ће лећи.

Намјести кревет,
од педља дужи,
зијевну,
па леже
и ноге пружи.

Сав блажен,
сретан,
ниже без броја:
– Кућицо драга,
слободо моја!

Палато дивна,
дрвеног свода,
колијевко мека,
лиснатог пода,
увијек ћу вјеран
остати теби,
низашто ја те
мијењао не бих!

У теби живим
без бриге,
страха
и бранит ћу те
до задњега даха!

ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ

Медвјед и свиња
и с њима вуја
грмнуше громко
права олуја:

– Будало јежу,
бодљиви соју,
зар тако цијениш
страћару своју?!

Колиба твоја
права је баба,
кров ти је труо,
простирка слаба.

Штенара то је,
тијесна
и глуха,
сигурно у њој
имаш и буха!

Кућицу такву,
хвалишо мали,
за ручак добар
сваком би дали! –

Рекоше тако,
њих троје, љути,
док мудра лија
по страни шути.

ЈЕЖЕВ ОДГОВОР

Диже се Јежић,
очи му сјаје,
гостима чудним
одговор даје:

– Ма какав био
мој родни праг,
он ми је ипак
мио и драг.

Прост је и скроман,
али је мој,
ту сам слободан
и газда свој.

Вриједан сам,
радим,
бавим се ловом
и мирно живим
под својим кровом.

То само хуље,
носи их враг,
за ручак дају
свој родни праг!

Због тога само,
луде вас троје,
честите куће
немате своје.

Живите,
чујем,
од скитње,
пљачке
и свршит ћете –
наопачке!

То слуша лија,
па суди здраво:
– Сад видим и ја,
јеж има право!

То рече, клисну
једном ћувику,
а оно троје
дигоше вику:

– Јеж нема право,
настрану шала;
а и ти,
лијо,
баш си – будала!

КРАЈ

Шта даље бјеше,
какав је крај?
Причат ћу и то,
потанко, знај.

Крвника вука,
јадна му мајка,
умлати брзо
сељачка хајка.

Трапавог меду,
ох, куку,
леле,
до саме смрти
изболе пчеле.

И дивља свиња
паде кô крушка,
смаче је зимус
ловачка пушка.

По шуми данас,
без стазе,
пута
Јежурка Јежић
лови и лута.

Вјештак и мајстор у
послу свом,
ради и чува
рођени дом.

Бранко Ћопић

Прочитајте више:

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

БАСНЕ ~ Најлепше басне за децу

ДВЕ КОЗЕ – Доситеј Обрадовић

ДВЕ КОЗЕ – Доситеј Обрадовић / БАСНЕ / Текст

ДВЕ КОЗЕ

Среле се две козе на узаној стази. Изнад стазе беше стена усправна као зид. Испод њих – дубока провалија.

Замислише се козе: шта сад да раде? Нису се могле окренути да би се вратиле одакле су кренуле. Зато једна коза леже и опружи се по земљи, а друга пажљиво пређе преко ње.

Тако обе одоше живе и здраве својим путем.

Доситеј Обрадовић

Прочитајте више:

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу… Јер, деца су украс света ♥

ЛАВ И МИШ – Езоп / БАСНЕ

ЛАВ И МИШ – Езоп / БАСНЕ / Видео, Текст, Поука басне

ЛАВ И МИШ

Док је лав спавао, претрчи преко њега миш. Лав се пробуди, ухвати миша и хтеде да га поједе.

Миш зацвиле и рече лаву:

— Молим те, поштеди ме , а ја ћу ти се кад-тад одужити.

Лав се насмеја и пусти миша.

После неког времена, лав се нађе у невољи. Ловци, који су га дуго прогањали, ухвате га у замку уз помоћ велике мреже.

Зачује миш лава који је беспомоћно рикао, дође и прегризе мрежу.

Лав се поново нађе на слободи, а миш му рече:

— Ти си ми се онда смејао и ниси веровао да и слаби могу помоћи јакима.

ЕЗОП

Поука басне:

ЛАВ И МИШ је басна коју је написао Езоп која учи важности да не судимо о људима по њиховој величини.

У басни, лав жели да поједе миша који га случајно буди. Миш почиње да моли за живот говорећи му да ако га поштеди, ту услугу ће му вратити добрим ако се укаже прилика за то што насмеје лава који је сматрао да му тако мали миш у животу никада неће моћи помоћи.

Ипак лав га пусти на слободу, одлучујући да је миш исувише мршав залогај за њега. Касније, лав бива заробљен од стране ловаца и везан за дрво; Шта год урадио није се могао ослободити.

Миш зачу његову беспомоћну рику и попне се на дрво грицкајући конопце којима је лав везан. Лав ускоро беше слободан а миш оде својим путем, узвративши лаву услугу. Поука ове приче је следећа:

И најмањи пријатељ може бити користан.

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ / Антологија поезије за децу

БАСНЕ ~ Антологија најлепших басни

НЕПОСЛУШАН МАЛИ МИШ – Доситеј Обрадовић

НЕПОСЛУШАН МАЛИ МИШ – Доситеј Обрадовић / БАСНЕ / Текст

НЕПОСЛУШАН МАЛИ МИШ

Кад мали миш први пут у животу спази мачка, упита мајку каква је то ствар.

– Не питај, мој синко, зла и опака! Зове се мачак. Само добро упамти ово: кад год га видиш у кући, не излази из рупе, да те не снађе несрећа.

– Мачак! Та и име му је страшно – рече мали миш – а гледај га како мирно стоји, само се лиже и глади.

– Не веруј му, велим ти, да те зло не снађе. Кад се он невешт чини, онда га се највише чувај!

Луди мишић не може да мирује, извирује, провирује, хтео би га боље видети.

Кад виде да је од рупе окренут, он извири:

– Још малчице ближе, да га боље видим.

Паф! – мачак на њега шапом.

– Ци, ци, цију!

– Ха, цију – вели му мати. – Нећеш да слушаш, сврбе те леђа, нашао си ко ће те чешати.

Доситеј Обрадовић

Прочитајте више:

БАСНЕ ~ Најлепше басне за децу

ДВА ЈАРЦА – Доситеј Обрадовић

ДВА ЈАРЦА – Доситеј Обрадовић / БАСНЕ / Видео: говори Љуба Тадић / Текст:

ДВА ЈАРЦА

Преко дубока потока наместили људи брвно.

Срела се на брвну два јарца.

— Склони се! — викну један.

— Склони се ти, ја нећу! – рече други.

– Е, да видимо ко ће се склонити! – рече први и сави рогове.

И други се испречи.

Грунуше роговима један на другог и оба падоше у воду.

Доситеј Обрадовић

Видео: Доситеј Обрадовић – ДВА ЈАРЦА говори Љуба Тадић

Прочитајте више: