ХАСАНАГИНИЦА – Народна песма / Видео, Рецитација (песму говори Мира Ступица), Текст песме
ХАСАНАГИНИЦА
Шта се б’јели у гори зеленој?
Ал’ је снијег, ал’ су лабудови?
Да је снијег, већ би окопнио,
лабудови већ би полетјели.
Нит је снијег, нит су лабудови,
него шатор аге Хасан-аге;
он болује од љутијех рана.
Облази га мати и сестрица,
а љубовца од стида не могла.
Кад ли му је ранам’ боље било,
он поручи вјерној љуби својој:
„Не чекај ме у двору б’јелому,
ни у двору, ни у роду мому“.
Кад кадуна р’јечи разумјела,
још је јадна у тој мисли стала,
јека стаде коња око двора;
тад побјеже Хасанагиница
да врат ломи кули низ пенџере;
за њом трче дв’је ћере дјевојке:
„Врати нем се, мила мајко наша!
Није ово бабо Хасан-ага,
већ даиџа Пинторовић беже“.
И врати се Хасанагиница,
тер се вјеша брату око врата:
„Да мој брате, велике срамоте,
гдје ме шаље од петоро дјеце!“
Беже мучи, ништа не говори,
већ се маша у џепе свионе
и вади јој књигу опрошћења,
да узимље потпуно вјенчање,
да гре с њиме мајци унатраге.
Кад кадуна књигу проучила,
два је сина у чело љубила,
а дв’је ћере у румена лица,
а с малахним у бешици синком
од’јелит се никако не могла;
већ је братац за руке узео
и једва је с синком раставио,
тер је меће к себи на коњица,
с њоме греде двору бијелому.
У роду је мало вр’јеме стала,
мало вријеме, ни недјељу дана.
Добра када и од рода добра,
добру каду просе са свих страна,
а највише имоски кадија.
Кадуна се брату свому моли:
„Ај тако те не жељела, брацо,
немој мене дават ни за кога,
да не пуца јадно срце моје
гледајући сиротице своје“.
Али беже ништа не хајаше,
већ њу даје имоском кадији.
Још кадуна брату се мољаше
да напише листак б’јеле књиге,
да је шаље имоском кадији:
„Дјевојка те л’јепо поздрављаше,
а у књизи л’јепо те мољаше:
кад покупиш господу сватове,
и кад пођеш њеном бјелу двору,
дуг покривач носи за дјевојку,
када буде аги мимо двора,
да не види сиротице своје“.
Кад кадији бјела књига дође,
господу је свате покупио,
свате купи, греде по дјевојку.
Добро свати дошли до дјевојке,
и здраво се повратили с њоме;
а кад били аги мимо двора,
дв’је је ћерце с пенџера гледаху,
а два сина пред њу исхођаху,
тере својој мајци говораху:
„Сврати нам се, мила мајко наша,
да ми тебе ужинати дамо“.
Кад то чула Хасанагиница,
старјешини свата говорила:
„Богом брате, свата старјешина,
устави ми коње уза двора
да дарујем сиротице моје“.
Уставише коње уза двора.
Своју дјецу л’јепо даровала:
сваком сину ноже позлаћене,
свакој ћери чоху до пољане,
а малому у бешици синку,
њему шаље убошке хаљине.
А то гледа јунак Хасан-ага,
пак дозивље до два сина своја:
„Ход’те амо, сиротице моје,
кад се неће смиловати на вас
мајка ваша срца каменога“.
Кад то чула Хасанагиница,
б‘јелим лицем у земљу уд’рила,
упут се је с душом раставила
од жалости гледајућ сироте.
НАРОДНА ПЕСМА
Видео: песму говори Мира Ступица
Народна песма ХАСАНАГИНИЦА је још у XVII веку ушла у европске антологије.
Прочитајте више:
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂