ĐULIĆI – Jovan Jovanović Zmaj / Poezija, Video, Recitacije, Tekstovi pesama
Đulići su zbirka ljubavnih pesama posvećenih Zmajevoj ženi Ruži; otuda zbirci i ime: đul znači ruža, a đulići su ružice. Ova Zmajeva zbirka izašla je u celini prvi put u Novom Sadu 1864. godine; tada je u njoj bilo 60 pesama, Đulića. Docnije je J. J. Zmaj „Đuliće“ proširivao.
Đulići (tekstovi, recitacije, video):
ALA JE LEP OVAJ SVET (Đulići XLII)
Ljubim li te, il’ me sanak vara… (Đulići XIV)
Mesečina, al’ meseca nema (Đulići VII)
Kaži mi, kaži kako da te zovem… (Đulići XVII)
Tijo noći moje sunce spava (Đulići XXXIII)
Pesmo moja zakiti se cvetom (Đulići XLVII)
I
Ao, nebo, plavo nebo,
Tajovita krasoto, —
Sa visine zvezda sine,
Ao rajska miloto!
Noćca bajna, nema tajna,
Samo zvezda šapće sjaj.
Srce čuje slatke struje
Tijomirni uzdisaj.
Po uzdasi plove glasi
— Vaselenu obli poj —
Sve uzdiše. . . više. . . više. . .
O ljubavi večitoj.
Pa nabuja, kâ oluja,
— Ao jada golemog!
Al’ me tekne kad odjekne
Od praznine srca mog.
III
Moj je život tužan pustolina grdna,
Moje lomne grudi porušena crkva,
Uvenulo cveće po grobu se njija —
Kâ da ga je ljuta otrovala zmija;
Pobegle su tice od suva rastinja. . .
Samo još u crkvi mali žižak tinja.
Kud ćeš, momo, kud ćeš u pustinju ovu?
Tice, cveće, sunce drugamo te zovu;
Kud ćeš ovom groblju sahranjena nada,
Tu je hladno, grozno, kud ćeš tako mlada!
Kud ćeš ovoj crkvi, stubovi su pali —
Veru su i ljubav sobom zatrpali.
Al’ već kad si došla u ovu samoću,
Vidiš onu hladnu od mramora ploču,
Tu ureži tvoje nepoznato ime,
Pa dok žižak gori — nek gori pred njime;
A ti bež’, il’ leti, ako imaš krila,
Zaboravi da si ikad ovde bila.
XLI
A našto moje pesme,
Zar one trebaju,
Kad oko mene sami
Poljupci pevaju!
Kad tako malo stvore.
Poljubac, pevat’ zna,
A kako ću da ćutim,
Zar mogu da ćutim ja?
LII
Putujemo. Voz nam leti.
Beže polja, beže njive,
Beže lipe i jablani,
Pa i vrbe žalostive.
Eno vidim razdraganu
Jednu milu pticu malu, —
Sve to vidim u tvom oku,
Kâ u nekom ogledalu.
Tu je sunce, sela, crkve,
Tu su vrti puni cveta, —
Tu ja gledam, tu ja gledam,
Ne treba mi druga sveta.
LIII
Đulići, Đulići,
Slabiji i jači, —
Poljupci, poljupci,
Sad Duži, sad kraći!
Poljupci se boje,
Da ih ko ne čuje, —
Ja svojima ne dam,
Da brzo prohuje.
Drago moje, drago,
Nema smrti leka, —
Poljupci su vreli, —
Al’ smrt ladna čeka;
Kad nas jednom zgrabi,
Pa u ništa maši,
Poljupci će živet’
U Đulići naši.
XXXIV
Imam pesme, ako nemam zlata,
Pesme-biser dragoj oko vrata,
Sitne, male, nek joj bolje liče,
Nek ih više, nek se više diče.
Saviće se biser oko zlata,
Saviće se triput oko vrata,
Što preteče, nek u nedra teče
Što ostane, nek u nedra pane. . .
Moj je biser, a na mom je cveću, —
Zavideću, — al’ zamerit’ neću.
LXV
Ne vidi me, ja je smatram,
Bogu s’ moli, —
Ne moli se kâ što uči
Đak u školi.
Ne moli se kâ pobožnik
Posred hrama, —
Nestalo je, nema tela,
Daša sama.
Ne čuju se glasi, reči,
Struji misô,
Kroz koju je rajski tamjan
Zamirisô.
Prišô bi joj, ali ne smem
I ne mogu, —
Ta i ja se poizdalje
Molim Bogu.
LXXIII
U odaji sveća gori
Što najbolje zna,
Drkće, plamti, nešto gledi —
Ko bi znao šta?
Uzdisaj se jedan diže
Dubok, hitar, smeo,
Pa ugasi onu sveću —
— Je l’ baš tako hteo?
Raduje l’ se ona sveća,
Ili joj je žao
Lete l’ i sad uzdisaji —
Ko bi kaz’ti znao.
Jovan Jovanović Zmaj
Žena Zmajeva zvala se devojkom Eufrosina Ličanin, ali su je u porodici zvali Rozinom, Mađarice-služavke gospođicom Rožom, a tek ju je Laza Kostić prozvao Ružom; tako joj je to ime i ostalo. Na njenoj posmrtnoj listi Zmaj je zove Jevrosimom-Ružom. Sa Ružom se Zmaj upoznao kod svoje sestre od tetke, Pave Nešković. Pava je bolovala, a njena drugarica Ruža ju je dvorila. Bilo je to verovatno sredinom 1861. Poznanstvo se razvilo u ljubav, i Zmaj je 5. Decembra 1861. Napisao Ruži pismo, izjavio joj ljubav, zapravo zaprosio je. To lepo pismo glasi:
Mila gospođice Ružo!
Uvek sam se čudio kad je ko pismo pisao tamo gde bi se rečima izraziti mogao; sad vidim da nisam imao pravo. Sad najbolje vidim da ima stvari koje se ni rečima ni pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajiti, prećutati – nikako.
Vi čitajući sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili – ili ste se možda malo zastideli osećajući da vam sasvim nepovoljno nije.
Ako se mrgodite, derite pismo taki, molim Vas; nemojte dalje čitati, – što i da znate gde pomoći ne možete, – poderite ga taki, pa zaboravite da ste ga ikad dobili, – zaboravite sasvim. – Vi ćete lako – a ja ću kako uzmognu.
Ali ako ga poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopitstva) i na ovu stranu prešli, to sedite, pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim njeno, pa ako je – i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i miliji biti, to mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako kako se samo evanđelje ljubi.
Da znam da ćete Vi ovo pismo iole rado čitati, pustio bih srcu na volju, – ali onda bih Vam imao toliko pisati i kazati da u Vašu šatulu zaista ne bi stalo.
Otkako znam, cveće sam uvek voleo, zato što je lepo, dobro i nevino, što miriše, što se čovek njime nakititi i ponositi može, – ali nikada još nisam toliko, tako slatko i ozbiljno o cveću mislio kao sad, i to o ruži i o ruzmarinu.
Vi ćete možda ovo pismo gospođici sestri i gospođi materi pokazati, – ne marim, ali samo nemojte pre dok mi bez ičijega saveta, iz svoga srca, iskreno srpski na ovo pismo ne odgovorite.
U najvećoj hitnosti završujem, jer me kola čekaju. Nadam se kad dođem – nadam se mnogo. – Bar ću na putu natenani misliti moći kako Vas je pismo moje rasrdilo ili iznenadilo.
Budite mi zdravi, – sam se čudim otkud sam nehotice pismo ovo poljubio.
5. dek. 1861. J. Jovanović
Odgovor Ružin došao je ubrzo; glasio je:
Poštovani gospodine!
Kad sam Vaše pismo primila, nisam znala jesam li budna ili mi je na snu došlo. Dugo sam se mučila hoću li detinju dužnost prestupiti i bez materinog znanja želju Vam ispuniti, najposle odvažim se uveriti Vas da je srce još sasvim moje, da čije bi bilo, kad sve dosad nisam znala da se može kome pokloniti, slušala sam više puti, al’ osećala i verovala nisam.
Ruža
1861.
Tomić, koji je ova pisma prvi objavio (1904) sa razlogom ih je nazvao „prva dva đulića“. Božić 1861. proveli su Ruža i Zmaj već kao verenici, a 27. januara 1862. venčali su se.
Porodična sreća Zmajeva nije dugo trajala. U braku sa Ružom Zmaj je imao petoro dece, a sva su brzo poumirala. Ruža je umrla u Pančevu 29. aprila 1872.
Cela zbirka Đulići uveoci ispevana je posle Ružine smrti.
Pročitajte više:
Jovan Jovanović Zmaj – Antologija poezije
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
Jovan Jovanović Zmaj – PESME ZA DECU
KNJIGE – Audio i video knjige, Tekstovi, Zanimljivosti, Odlomci iz knjiga. . .
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
BASNE – Antologija najlepših basni
MUZIKA ZA DECU – Najlepše otpevane pesme za decu
CRTANI FILMOVI – Stari, dobri crtaći / Sinhronizovani
DEČJA RIZNICA – Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu. . .
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂