Мирослав Мика Антић – ПРВА ЉУБАВ

ПРВА ЉУБАВ – Мирослав Мика Антић / Видео, Рецитација (говори Мирослав Мика Антић), Цитати, Текст песме

ПРВА ЉУБАВ

I

Наиђу тако дани.
Бану у очи као звездане кише.
Око носа се нека шарена нежност исплете.
И ти — станеш.
И не знаш: да ли си, ил’ ниси више
оно обично дете, оно безазлено дете.

Некакво зрно злата почне у срцу да жуљи.
Стидљивост нека у теби тихо се засмејуљи.

Наиђу тако дани.
Не препознајеш боје априла.
Не препознајеш своје руке:
изгледају ти као крила.
Не препознајеш своје огледало:
из њега неко те чудан посматра,
неко коме у даху миришу сунцокрети
и пламте образи као ватра.

Наиђу тако дани.
Месец ти у потиљак дише.
Здраво последња бајко: кад станеш и не знаш више
да ли се висине руше ил’ с тобом увис лете.

Здраво љубави!
Тајно!
Здраво све невероватно!
Све забрањено и златно!
Здраво, чудновати свете!

II

Врло је важно,
пре свега,
да прву љубав умеш да опишеш ћутањем,
да је сагледаш жмурећи,
да је дотакнеш само осмехом и шапутањем.

Врло је важно
да о њој не брбљаш около
и ником не даш да је додирује.

Она је провидна као луткино око.
Она је нежна као тишина која хода на прстима.
Она је једини немир који уме да мирује.

Она је све твоје недокучиво,
неухватљиво,
све твоје сребрно и трепераво као далеко звоно,
а ипак је у теби, и нешто око тебе,
па онда нешто мало онако и још онако,
па онда оно.
И онда — оно!

III

Није то наговарање, рођени моји.
Ко неће даље да верује — нек слободно зажмури.

Али пазите добро:
ако у вама постоји
једно велико питање које нестрпљиво жури,
питање веће од брда
и веће од два брда
и једна треперава душа што верује у чуда,

и ако се у вама неке лепоте таласају
и неке светлости рађају,
онда је сасвим свеједно да ли жмурите,
или не жмурите,
јер чуда се већ догађају.

IV

Јунаци,
нос у јастук!
Нек машта као локомотива лети!

Разумем све ваше бриге
и неспретности
и страх.
И ево: помажем данас свакоме да се сети
што се без разлога дури и смешка у исти мах.

Јунаци,
нос у јастук!
Нико не мора знати шта је.
Важно је да нешто постоји и да то нешто траје.

Заиста није наговарање:
ко неће даље да верује — нека запуши уши.
Важно је то, што је скривено у нама,
под челом
и у души.

А ова песма је око што види и кроз таму.
Њу нећеш преварити као тату и маму.

V

Ево о првој љубави још само нешто, мало:
нек не заборави нико — она је ипак вечна.
Она је као небо што се усковитлало
кад је у зору пало у огледала речна.

Она ће остати срамежљива и витка
у неким будућим старицама
које сад кришом сањају одрезане витице
и журе да заврше све задатке на време.

И у неким будућим пензионерима
који сад газе по блату и скакућу по барицама,
скупљају сличице фудбалера
и добијају јединицу због Питагорине теореме.

Она је најлепша љуљашка између радости и самоће
кад се највише хоће — а нико не зна шта хоће.

VI

И кад године мину у бескрај,
у даљину,
и прођу многе лепоте,
и свену многи цветови,
једино прва љубав остаће негде у оку,
у неким обичним стварима,
у пожутелим споменарима,
као вечито нови и непознати светови.

Зато и вреди сањати.
Зато и вреди желети.
— Шта нас се остало тиче!

Зато и вреди записати и као плакат поделити
ове шарене речи које на песму личе.

VII

Најзад,
у првој љубави рађа се и прва бора
овде негде на челу.
И целог живота те прати.

Рађа се прва туга и прва љубомора.
И први пут се пати.

И одједном ти друкчије изгледа читав свет.
Нешто у глави гори.
Нешто тутњи.
И ври.

То није као математика.
Ту су два и два често — пет.
А често — нису ни три.

Али увек је сигурно,
сигурно као кад се дише:

један и један дају само један.
И ни мање. Ни више.

VIII

Не питај зато откуд одједном кошава брише.
То можда и није ветар.
То прва љубав уздише.

Не питај откуда кише одједном пљусну јаче.
То можда и није пљусак,
већ неко због љубави плаче
и трепавице му слане
и рукави му слани
као пресољен ручак
и као океани.

Уосталом,
шта вреди о првој љубави и даље да се соли.
Изволи,
сам заволи,
па ако је и теби исто овако — ти кажи,
а ако није исто — онда све ово не важи.

Мирослав Мика Антић

Из књиге: Мирослав Антић – ПРВА ЉУБАВ, Издавач: Младост, Загреб, 1977.

ЦИТАТИ

„Поему Прва љубав написао сам када сам био први пут у животу заљубљен. Чинило ми се тада: у бесконачност, унедоглед. Сасвим сам сигуран да никад нећу написати књигу о другој љубави, јер друга љубав не постоји. Постоји само прва љубав и ниједна више. Кад се човек заљуби други пут, мора ону прву љубав да избрише као да никад није постојала и да та друга постане његова прва љубав.

То није као у школи: идем у други, трећи, седми разред. И седма љубав мора бити прва ако је права. Све остале се бришу. Ја то нарочито говорим због девојчица, у име нас мушких. Девојчице нас мушкарце слабо познају. Ми смо нежни, осећајни и често врло тужни кад приметимо да се нека од њих заљубила у нас двадесет четврти пут, а вечито нас упоређује са неким ко је био шеснаести или осми.

Заборавите да бројите. И двадесет четврта љубав мора бити прва, ако је права.

И кад се једном у дубокој старости сретнемо у неком дому пензионера, па пред Нову годину или неки други празник одиграмо заједно један валцер или танго и заљубимо се једно у друго 3681. пут, нека и то буде само прва љубав и ниједна више.“ – Мирослав Мика Антић

Прочитајте више:

Мирослав Мика Антић – АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ, ЦИТАТА И ПРОЗНИХ ДЕЛА

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂