МОЈ ДЕЧАК – Бранко В. Радичевић

МОЈ ДЕЧАК – Бранко В. Радичевић / Приче за децу, Текст

МОЈ ДЕЧАК

Имам дечака. Радознао дечак. Пита, а ја – одговарам ли, одговарам. Нешто знам – нешто не знам. Неки пут га, признајем, мада то није лепо, и преварим.

– Има ли непоједив сладолед? – пита тако.

– Нема – кажем, а видим њему жао.

– Ни чоколада?

– Ни чоколада.

– Штета – каже озбиљно. А већ се растужио.

„Несавршен је овај свет“, као да говори његова чупава главица. Шта да радим? Како да га утешим?

– Чекај! – викнем. – Немој се расплакати. – И онда почнем надугачко да му причам. Када сврши школу, а треба да буде радишан, постаће чувен човек, заслужан и славан. Биће понос свога краја. Живеће у изобиљу. И тад ће имати све. Чак и непоједив сладолед и непоједиву чоколаду.

– Сад мени треба – клима његова главица. – А то је далеко. Ко ће дочекати?

Било је лето, па од јаре умекшао асфалт.

– Време је – каже мати – да га водиш код баке.

Сад је лето на селу. Нека пије доста млека. А ваздух планински ће га добро ојачати.

– Тако је – сложим се. И почне спремање на пут.

У возу је био добар све до ужине. Мати му је спремила питу од трешања.

Загризао парче, упро очи у мене.

– Има ли непоједив колач? упита изненада.

– Мислиш: једеш га, једеш и већ си сит, а он стоји, ни за мрву се није смањио?

– Баш такав – рече.

– Е, таквога нема.

– Значи, све има свој свршетак – као да кажу његове растужене очи.

И опет се сневесели.

Код баке чудан постаде: одби се од мене. Од ње се не миче. Све нешто шапћу. И, рекао бих, нешто крију од мене, јер чим приђем, као завереници ућуте. Увече исто: са баком леже. Ја слушам: „Шу… шу… шу…“ бака шапће, а он тек засмеје се, или ћути – сав се претворио у уво.

Помирио сам се са судбином. Сад је бакин, кажем, није више мој. Али, чекај, вратићемо се у град. Опет ћеш ти око мене; а ја се нећу дати. Баш тако мислим, кад угледам њега – трчи преко поља к мени, а у корпици носи пуно јагода.

– Да те питам нешто? – виче издалека.

– Питај! – одговорим и ја, онако, издалека.

– Има ли непоједивих јагода?

– Опет ти исто. Нема. Ето, пробај, па ћеш видети.

– Значи, све се потроши, све се сврши?

– Тако је… Друкчије не може бити.

Стиже и стаде поред мене. Утом и бака дође. Гледа он баку, а у очима му некакве враголије.

– А има ли неиспричивих прича?

Опет на муци, кажем му да нема.

– Како нема! – чуди се мој дечак.

– Погледај, ето неиспричиве приче.

Бака!

Јесте, бака.

Признадох му: – Е, баш си ме надмудрио. Тачно, бака је неиспричива прича. То никако нисам смео заборавити.

Насмејасмо се све троје. И ја му честитах.

Баш је паметан мој дечак, најпаметнији.

Бранко В. Радичевић

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Exit mobile version