ПЕСМА О КЕРУШИ – Сергеј А. Јесењин / Поезија, Рецитација, Видео, Текст песме, Цитати
ПЕСМА О КЕРУШИ
Јутрос у кошари, где сја, шушка
Низ рогоза жућкастих и крутих,
Седморо је оштенила кучка,
Седморо је оштенила жутих.
До у сумрак грлила их нежно
И лизала низ длаку што руди,
И сливô се млак сок неизбежно,
Из тих топлих материнских груди.
А увече, кад живина јури,
Да заузме мотке, ил’ прут јак,
Изишô је тад домаћин тмури,
И сву штенад потрпо у џак.
А она је за трагом трчала,
Стизала га, као кад уходе. . .
И дуго је, дуго је дрхтала
Незамрзла површина воде.
При повратку, вукућ се по тмини,
И лижући зној с бедара ледних,
Месец јој се над избом учини,
Као једно од кучића њених.
Зурила је у свод плави, глатки,
Завијала болно за својима,
А месец се котрљао танки,
И скрио се за хум у пољима.
Немо, ко од милости ил’ среће,
Кад јој баце камичак низ брег,
Пале су и њене очи псеће,
Као златни сјај звезда, у снег.
Сергеј А. Јесењин
(Превод: Стеван Раичковић)
МАКСИМ ГОРКИ О ЈЕСЕЊИНУ И „ПЕСМИ О КЕРУШИ“:
„Први пут сам видео Јесењина 1914. године, негде сам га срео заједно са Кљујевим. Изгледао ми је као петнаестогодишњи дечак, кудрав и плав, у модрој рубашки, гуњу и чизмама са наборима. Било је лето, загушљива ноћ. Нас троје смо ишли право ка Басејинијој улици, затим преко Симеоновског моста. Стајали мало на мосту, гледајући у воду. Не сећам се о чему смо говорили, вероватно о рату који је већ био почео.
Јесењин је оставио на мене одвећ јак утисак помало збуњеног дечака који сам осећа да му није место у огромном Петрограду.
Приликом једног од следећих наших сусрета замолио сам Јесењина да рецитује „Песму о керуши“ којој су одузели седморо штенади и бацили у реку. Ако се није уморио. . .
– Мене стихови не умарају – рече он, и неповерљиво упита: – Зар Вам се допада „Песма о керуши“?
Рекох му да је, по мом мишљењу, он први у руској литератури који пише тако лепо и с искреном љубављу о животињама.
– Да, ја веома волим животиње – рече Јесењин замишљено и тихо, а на моје питање да ли је читао Клоделов „Рај животиња“ не одговори, него се ухвати за главу обема рукама и поче рецитовати „Песму о керуши“. . .
Кад је изговорио последње стихове – „пале су и њене очи псеће / као златни сјај звезда, у снег“ – и у његовим очима такође заблисташе сузе!
Тад сам помислио да је Јесењин не толико човек, колико инструмент, харфа, коју је природа створила само за поезију, да изрази бескрајну тугу поља, љубав према свему што живи на свету и милосрђе – које од свега другог – заслужује човек.“
Прочитајте више:
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂