ПРИЧА ИЗ ДЕТИЊСТВА – Иво Андрић

Иво Андрић – ПРИЧА ИЗ ДЕТИЊСТВА / Из књиге: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА / Видео (причу говори Миодраг Мића Милованов), Текст

https://youtu.be/AHLF6Yg_OXc

ПРИЧА ИЗ ДЕТИЊСТВА

Међу оних неколико тешких и болних доживљаја – кошмара који прате (и оптерећују) мој живот од детињства, постоји и један овакав. Било ми је ваљда једанаест или дванаест година. Нас петнаестак добрих другова из истог разреда сарајевске гимназије договорили смо се да једне недеље, у пролеће, одемо на излет у околину града. Путоваћемо возом. Спремили смо и потребни новац за подвоз и трошак. Полазак воза – у седам сати изјутра. Састанак на железничкој станици пола сата раније. Много сам се унапред радовао томе излету. Све је било спремно.

Те ноћи дуго нисам могао да заспим од узбуђења и од слика које су у мени искрсавале у вези са сутрашњим даном. Нешто због тога, а нешто и због глупог неспоразума са мојим укућанима, ја сам сутрадан преспавао време поласка. Кад сам се пробудио, било је седам сати прошло. У то време наш воз је већ кретао, и моји другови с њим, и није било никаква изгледа да их стигнем.

У првом тренутку нисам хтео да поверујем у стварност онога што ми се десило. Затим су стала да се редом дижу у мени осећања чуђења, разочарања, огорчења, гнева на себе, на укућане, на свет у коме је такав неред могућан. И изнад свега осећање великог жаљења због онога што је лудо и неповратно изгубљено, а што је требало да буде моје уживање и моја радост.

Седео сам неодевен на ивици постеље, као ошамућен, а у мени су се живо ређале слике радосне вожње, шетња и песама у зеленилу. Упоредо с њима расли су у мени туга и кајање; долазило ми је да заплачем, да вичем, да се бијем шакама у главу, а уистини сам седео сува ока, нем и непомичан, али ојађен и несрећан колико човек у тим годинама може бити. Пуст и сив празнични дан простирао се преда мном, а ја нисам знао шта да почнем са тим дугим, унапред упропашћеним, осрамоћеним временом.

Ваљда сам већ тада почео да се навикавам на оно што ме је чекало у доцнијем животу, на те празне и дуге пустиње кад човек који је изневерио себе и друге, преварен и надигран од времена и догађаја, седи тако, не предузима ништа, не креће се, не мисли ни на што до на свој промашај, способан једино да се каје и да пати, не показујући то ничим и не казујући ником ништа.

Иво Андрић

Додатак:

„Никад човек да се излечи и ослободи детињства. Кад ми је било девет година, читао сам причу о дечаку који је морао да завршава задатак док су га споља дозивали и мамили сунце, птице и сад се више не сећам какве све сласти и лепоте земаљске. Сећам се да је то за мене била болна и свирепа прича.

Болно ми је било одрећи се радости које дозивају споља, али болно и не завршити задатак, а начин на који се то двоје мири и доводи у складну целину ја нисам могао да сагледам и схватим. Сад ми је шездесета година. Напољу је сунце, оно најдраже, јесење, а преда мном је задатак. И све је исто.“ – Иво Андрић, ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА

Прочитајте више:

БАЈКЕ И ПРИЧЕ – Најлепше бајке и приче за децу свих времена

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Exit mobile version