ПРИЧА О ГАВРАНУ И ЛИСИЦИ – Љубивоје Ршумовић

Љубивоје Ршумовић – ПРИЧА О ГАВРАНУ И ЛИСИЦИ / Басне, Приче за децу / Текст

ПРИЧА О ГАВРАНУ И ЛИСИЦИ

Живели у једној планини гавран Гаврило и лисица Лукација. Пардон, лисица Лукација и гавран Гаврило, јер Лукација је у сваком слу~ају дама, па макар и лисичја, и мора доћи на прво место… Живели они тако, али – несложно.

Лисица Лукација је била завидљива особа, па мада и гавран Гаврило није био цвеће, ипак је Лукација била позната широм Шуме и Планине као сплеткашица и никакав карактер.

Гавран Гаврило, пошто је био птица, летео је врло високо, тако да је у свако доба дана и ноћи био изнад Лукације, која је због тога пуцала од муке.

Једног јутра, уместо доручка, Лукација донесе одлуку да се освети Гаврилу за сва понижења која је трпела.

Гаврило је баш седео на свом омиљеном јасену, са повеликим комадом сира у кљуну. Тај сир Гаврило је поштено украо од чобанина Обрада, и унапред се облизивао и радовао добром доручку.

Лукација наиђе кроз папрат и обрати се гаврану Гаврилу меденим гласом:

— Добро јутро, слатки Гаврило. Како си ноћас спавао?

— Шта се то тебе тиче?! – одбруси Гаврило преко залогаја.

— Нешто си нервозан, слатки Гаврило. Да те нису ноћас пецале буве? Да ниси спавао на левој нози, а устао на лево раме?

— Шта се то тебе тиче?!

— Ужелела сам се твоје дивне песме, слатки Гаврило! Да ниси нервозан, могао би мало да ми певаш!…

Али, Гаврило је из неких ранијих басни знао да лисица Лукација хоће да му узме комад сира, и зато ноншалантно притисну кљуном дугме магнетофона. Зачу се песма коју је Гаврило снимио јуче, уз једну обилну гозбу на Обрадовом пропланку.

Лукација подви реп и изгуби се у папрати, мрмљајући себи у недра да ће се она већ досетити како да напакости гаврану Гаврилу.

Гаврило, међутим, видев ши да је надмудрио Лукацију, удари у грохотан смех. Тај смех је био толико грохотан да се Гаврило ваљао по грани јасена – тако да му је сир испао из кљуна и пао у папрат.

Тада је баш пролазио јеж Чедомир са женом и децом, па им је сир као с неба пао за ужину…

— Тенк ју! – рекао је јеж Чедомир са женом и децом, јер јежеви, као што је познато, увек говоре по два страна језика, нарочито онај који им прво падне на памет.

Љубивоје Ршумовић

Прочитајте више:

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ / Антологија поезије за децу

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Exit mobile version