Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
МРАВ ДОБРА СРЦА – Бранислав Црнчевић / Текст песме, Рецитација, Видео
МРАВ ДОБРА СРЦА
Три милиона и један мрав живе, раде и спавају
у мрављем граду,
испод велике крушке, у хладу.
Они имају куће на спрат, на три, на девет
спратова,
они навијају будилнике на пет, да би се на време
пробудили.
Тачно у пет зазвони милион сатова,
тада мрави устају, галаме, праве збрку,
облаче се, перу зубе у трку,
када зазвони шест нема никога у граду;
сви су на раду.
Ујутро мравље старешине по списковима
прозивају:
мрав тај и тај.
Мрави се по именима одазивају.
Свак мора да каже: Ту сам! И: здрав;
када се јави три милиона и један мрав
тада је списку крај.
При три дана, тек што се јутро заплавило,
мрави се три пута у групе престројавали
и три пута се пребројавали.
Старешине су из спискова прозивали:
мрав тај и тај.
Мрави се, по именима, одазивали.
Како год окренеш: три милиона мрава!
И крај!
Шта је са једним мравом? Зар спава!
Сутрадан исто, и прекосутра исто,
три милиона мрава тресе главом:
Ту има нешто чудно! Ту нешто није чисто!
То занимљиво постаје,
зашто, и који мрав недостаје?
Нема мрава који је највише певао и галамио,
он се, због нечег, осамио.
Шта му је? — чуде се три милиона мрава
у мрављем граду,
испод велике крушке у хладу.
Шта му је?
Зашто самује?
Три дана није ни реч прозборио,
мрави који са посла кући хитају
његову мајку питају:
Да ли се одобровољио? Да ли је проговорио?
Три дана ништа није ручао,
сам је по граду лутао
и замишљено ћутао,
или на степеништу чучао.
Сви се питају: Шта му је?
Шта му је? Зашто самује?
Све је у мрављем граду збунио.
Мрвицу кекса су му нудили,
а он се узјогунио:
није ни прстом макнуо, нити је такнуо.
А јутрос, тек што се дан заплавио,
неко је бучно прозор отворио
и мрављем граду јавио:
„Проговорио је! Проговорио!“
Зашто је мрав три дана ћутао?
Што није ручао?
Што је замишљен градом лутао?
И на степеништу чучао?
— Пре неколико дана — вели — мој је тата
отерао гладног цврчка са врата.
И, сада, нећу ни да се макнем,
док не доведете цврчка да са мном руча
нећу ништа да такнем!
Па сада
у мрављем граду,
испод велике крушке, у хладу,
три милиона мрава трчка
и тражи цврчка.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
БОСОНОГИ И НЕБО – Бранислав Црнчевић / Приче за децу, Текст
БОСОНОГИ И НЕБО
Цело пролеће и лето ишао је бос, дубоко ујесен ишао је бос, тек крајем јесени облачио је огромне ципеле које би и многим одраслима биле велике. Отуда, ваљда, и доби надимак Босоноги. Годинама покушавам да се сетим његовог имена, па ништа. Нестало је његово име под наслагом дана који су нападали по мени, брату и њему, по свима стварима и свима људима, од оног дана када сам га последњи пут видео.
Остао је само надимак Босоноги. Па нека, то је довољно, за причу.
Брату и мени чинило се да без Босоногог свет уопште не би био занимљив, јер он је могао све и знао је све, а био је најјачи дечак не само у нашој улици него и у улици која је секла нашу. Одрасли га нису баш много волели. Говорили су да квари децу, да дружећи се с њим деца постају неваспитана, да од њега уче многе чудне и рогобатне речи. Можда баш зато што су одрасли били против њега не беше детета које га није обожавало. Било је довољно да прође улицом и зазвижди, онако чудесно како је само он умео, па да стрмоглавце изјуримо напоље.
Једном га три дана нигде није било. Брат и ја смо се просто разболели од туге, требало је да, за неколико дана, кренемо са родитељима на море, а Босоногог нигде. Уплашили смо се да га пре поласка нећемо видети. Он се, ипак, појавио. Био је прашњав и изгребан, што је само повећавало нашу радозналост.
– Где си? – упитао га је брат усхићено – ми се спремамо на море, а тебе
нема.
– Не вреди, децо, да идете на море, запалио сам га.
– Како запалио! – запрепастио се брат – како си га запалио7
– Тако, није ми се свидело па сам га запалио.
– Како – чудио сам се ја.
– Лепо. Полио сам га бензином, насуо сам педесет канти бензина. И, ето, тако, запалио сам шибицу. Пшшш. И готово!
– И даље?
– Даље, ништа. Остала је само рупа.
– Као кућа? – питао сам ја.
– Као пет кућа! – поправљао ме је брат.
– Као хиљаду и пет кућа! – рекао је Босоноги презриво.
Поподне, иако је до поласка било још неколико дана, мајка је већ стављала понеку ствар у куфер припремајући се за море. Брат и ја смо се кришом смејали: ала ће се изненадити кад стигнемо тамо, а оно нигде мора, само рупа! Размишљали смо да ли да им кажемо да је Босоноги запалио море и да не путујемо, али је и њега и мене интересовало колика је рупа, па смо се договорили да ћутимо.
Босоноги је итекако знао да нас изненади. Увече је звизнуо продорно и брат и ја смо истрчали напоље.
– Децо, да ли знате – питао нас је – да дрвеће ноћу не остаје на истом месту, дрвеће устаје и шета, а тек пред зору се свако дрво врати на своје место.
– Лажеш – рекао је брат ширећи очи од неверице.
– А ви останите целу ноћ будни па гледајте – рекао је Босоноги увређено.
До пола ноћи издржали смо заједно на прозору. Дуд у нашем дворишту се није ни померио. Договорили смо се да, пошто нам се приспавало, пазимо на смену. Сваки час смо будили један другог. Дочекали смо зору неиспавани, а дуд се није померио.
– Слагао си нас – рекао сам и ја увређено.
– Које сте дрво гледали?
– Дуд. Наш дуд – рекао је брат.
Босоноги је пришао дуду и зарезао га мало ножем. Гледали смо запрепашћено. Шта ће с тим; Рекао је наглашавајући сваку реч:
– Ваш дуд је болестан. Он се не креће. Има још само четири дрвета у граду која се не крећу. Болест, ето, то је то.
Рекао нам је још и да ће се наш дуд једнога дана срушити. Толико је болестан. Брат и ја смо га од тога дана једнако обилазили, страхујући да се не сручи на нас.
Сасвим заборављајући на дуд Босоноги нам је рекао:
– Пољубио сам небо.
– Е то лажеш. Све ти верујем, али, то лажеш! – рекао је брат.
– Ниси га могао дохватити уснама! – сумњичио сам га.
– А ја га уснама нисам ни дохватио. Попео сам се на једно брдо и штапом дохватио небо. Затим сам пољубио штап, а то је исто као да сам пољубио небо.
То нас је поколебало. Босоноги нам је понудио да, ако не верујемо, кренемо са њим на то брдо. Били смо одушевљени. Када? Одмах ујутро. На растанку нам је рекао да понесемо ужину.
– Ја волим пекмез – рекаоје.
Узели смо целу теглу пекмеза и ставили је у очеву торбу. И векну хлеба. И кухињски нож. Пробудили смо се врлорано и чекали га. Куцнуо је на прозор опрезно да не би пробудио старије. Искочили смо кроз прозор на улицу и кренули. Тек што смо изашли из града затражио је хлеб, а и пекмеза. Доручковали смо и кренули даље, Попели смо се на једно брдо. Босоноги је рекао да је то ниско брдо и да он са њега није пољубио небо. Пешачили смо све даље и даље. Ја сам био уморан, а Босоноги је рекао да ће он и брат, ако ја цмиздрим, наставити даље сами. То ме је уплашило и ја сам рекао да никако нисам уморан. Попели смо се на неколико брда, али ни једно није било оно брдо. Пошто смо, да ми не бисмо залутали, најчешће ишли друмом, увече нас је стигао отац.
Рекао је да неће да нас бије, ни Босоногог, и вратио нас је сву тројицу у град.
Мама је плакала:
– Казала сам да се не друже са Босоногим.
Ујутру се Босоноги прикрао нашем прозору само на толико да нам каже:
– Замислите, децо, одмах иза оног брда испред кога су нас стигли било је оно брдо, оно на коме сам пољубио небо!
– Их, штета! – рекао је брат разочарано.
Поподне смо кренули на море. Било је на своме месту. Помислио сам да нас је Босоноги слагао и да није запалио море. Али, брат је мислио другачије.
– Питаћемо оца – рекао је – мени се чини да има неколико мора.
– Тата, да ли има више мора или само једно?
– Има много мора, а не само једно – рекао је отац.
– Ето, видиш! Босоноги је запалио једно море, то није ово, он је запалио неко друго море.
Поверење у Босоногог је опет било успостављено и ми смо, при крају летовања, једва чекали да одемо кући и да кренемо с њим да пољубимо небо.
Босоноги је, међутим, отишао у неки други град, тако да никада нисмо проверили да ли нас је онда слагао.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: Антологија – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.
Ovaj veb sajt koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo dok se krećete kroz sajt. Od toga, kolačići koji su kategorisani kao neophodni se čuvaju u vašem pretraživaču jer su neophodni za rad osnovnih funkcionalnosti sajta. Takođe koristimo kolačiće treće strane koji nam pomažu da analiziramo i razumemo kako koristite ovu veb lokaciju. Ovi kolačići će biti sačuvani u vašem pretraživaču samo uz vašu saglasnost. Imate opciju da isključite ove kolačiće. Ali odustajanje od nekih od ovih kolačića može uticati na vaše iskustvo pregledanja.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.