ЛИКА – Бранко Ћопић

ЛИКА – Бранко Ћопић / Песма из 1948. године / Видео, Рецитација (говори Бранко Ћопић), Текст песме

ЛИКА

По теби сува бура низ голи камен лиже,
опусти све и душу па човјек сања ружно,
збрише топлину ока, разбије дјечије игре,
тада, у касну јесен, чак је и јаре тужно.

А некад опет, Лико, просинеш модрином неба,
па плавет из ока зрачи, из цвијета и шкртих вода,
брда одишу смиљем и цврчак дозива шеву,
ковиље милује вјетар и капље крв јагода.

На врелом камену твоме љута се шарка свија
и босу ногу чека, мутно се цакли зјена,
трава опоро шкрипи, а камен прљи и жеже;
некад си сва у трњу, мрка и најежена.

А некад с гостима сједиш, тињају луле из Брувна,
чекају, меки ко душа, лички јастуци наши,
а ти све нудиш хљебом, радошћу својом и тугом
и дугом старом причом о Лази харамбаши.

С торбом и гуњем идеш, покорно тупо благо,
мјериш океан пусти, бескрајан — твоја туга —
стегнута срца рујеш у смрзлој Минесоти,
рударска кртица нијема и тамни туђи слуга.

Памтим те најзад, Лико, с бомбом буне у руци
како се рушиш напријед, громадан усов у лијету,
мрвиш бункере сиве, туђинце покопаваш,
израсла у сама себи и равна сваком на свијету.

И знам да никад више савити плећа нећеш,
пред туђим прагом стати, камена, тупог лица.
Сад си у својој кући, дигнутој рођеном руком,
вијеш се, драгано Лико, у колу љепотица.

А сјутра, крене ли неко да ти окује руке,
устаћеш, сурови ратник, изнад голога крша
и преко спржених брда, опорих и непокорних,
крвава марама твоја бурно ће да залепрша.

(1948)

Бранко Ћопић

До краја живота Бранко Ћопић ће говорити да има два завичаја: први је Лика, постојбина његове мајке и деда Рада, а други је Босанска Крајина. Ти његови завичаји, говорио је, били су му „основни капитал, литерарни“. Његови преци су купили имање у Хашанима од богатих турских бегова „који су отишли у Турску“ и он је читаво „дјетињство чувао овце и јагањце“. Био је, као дете, врло стидљив, добар ђак. Ујак Андрија је, посебно, утицао на Бранково школовање јер је и сам био веома писмен и начитан.

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Кад је Бранко Ћопић био дете – анегдоте, занимљивости

Кад је Бранко Ћопић био дете – анегдоте, занимљивости / Видео (говори Бранко Ћопић), Текст

Име са чаше

Ујак Бранка Ћопића имао је неколико чаша са ликовима познатих писаца: чика Јове-Змаја, Ђуре Јакшића, Бранка Радичевића, Августа Шеное, Петра Кочића, Лазе Костића…

Кад се Бранко родио, окупили се укућани и родбина да му одаберу име.

– Могло би — Ђуро! Лако се памти!

– Какав Ђуро? У селу има један Ђуро и краде коње!

– Па, ето, Јован… То би било име за дјечака!

— Јован је име за стара човјека! Не може!

Забринула се Баба Милица да јој унук не остане без имена:

— Има ли још које име на тим чашама?

— Има, како да нема!… Бранко!

Ово име допало се свима.

Од тога дана, овај плавокоси дечак зове се Бранко Ћопић.

Заборављен у кафани

Кад су се тако лепо договорили, отишли су у кафану да прославе Бранково крштење; Малог Бранка оставили су иза топле пећи, Бранко је спавао а они су пили. Пили су, напили се, платили и пошли кући.

Испред куће чекао их је Бранков деда.

— А гдје вам је дијете?

Збиља, где им је дете? Заборавили су га у кафани!

Кум је хтео да се нашали:

— Остало дијете у кафани, да попије нешто са људима!

А дед дохвати рогуље и дрекну:

— Вратите ми унука или ћете главом платити!

У том часу појави се једна комшиница са дететом на рукама:

– Нашла сам ово дијете у кафани. Да није ваше?

– А чије ће бити него наше! — ускликну деда. прихвати унука и поче му тепати.

 

Како је Бранко проговорио

Мали Бранко је растао и ћутао. Имао је већ годину дана и још није почео да говори. Сви се уплашили и замислили. Деда Раде сетио се неке сеоске бабе. Она би могла помоћи детету да проговори.

Одмах позову бабу. Она их посаветује како да умесе и испеку погачу од које ће дечак проговорити.

Они учине све онако како их је баба научила. Кад је погача била готова, дају је малом Бранку и он је у сласт поједе.

Да ли ће сад проговорити?

Сви су се окупили око колевке и чекали.

И Бранко је проговорио! И више нето што су они тражили!

Чули су од њега и неке речи, које мала деца не говоре. Говорио је све више и све безобразније. Шта сад да раде?

Дедине гаће

Поново су питали бабу: шта сад да раде, како да га одвикну од таквих речи и толиког причања?

Баба им рече да га нахране рибом. Рибе ћуте па ће и он заћутати.

И деда оде да лови рибе. Удице није имао па је скинуо своје ланене гаће и од њих направио прибор за пецање. Вукао је гаће кроз воду и чекао.

Одједном, улете у гаће повећа риба и отрже их деди из руку.

– У помоћ! Однесе ми гаће!

Деда је једва некако стигао рибу и своје гаће.

Рибу су испекли и дали брбљивом дечаку. Мали Бранко се слатко најео рибе.

Опет су се сви окупили око њега, да виде хоће ли заћутати.

Али, ништа! Риба није помогла. Бранко је причао све више и све горе.

Прва песма

И тако, мали Бранко није престајао ни да расте ни да прича.

Кад је напунио четири године, отац га је ставио на колено и учио да пева као велики мушкарци:

– У МОГ ЋАЋЕ ПОДЕРАНЕ ГАЋЕ!

Бранко је брзо научно ову песму и отишао да се похвали мајци Соји. А мајци се песма није допала:

— Говори, од кога си научио те безобразлуке?

— Од свог оца! — признао је Бранко.

Љута мајка отрча код деда Раде:

— Твој син учи мога сина безобразлуцима!

А деда Раде скочи, зграби неку мочугу и викну:

— Ти удри свог сина а ја ћу мог!

И тако су и мали Бранко и његов велики отац добили батине због ове безобразне песме.

Бранко Ћопић прича како није знао своје презиме:

Текст у чланку: Милорад Гончин
Илустрације: Иво Кушанић

Припрема и обрада: Антологија – www.antologija.in.rs

Видео: Бистрооки – Кутак за бистрооке

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

БОСАНСКИ ТРКАЧИ – Бранко Ћопић

БОСАНСКИ ТРКАЧИ – Бранко Ћопић / Поезија, Рецитација, Видео, Текст

БОСАНСКИ ТРКАЧИ

Свакога дана, ведра ил’ мрка,
кроз Босну моју води се трка.
Четири стазе, свака се вије,
на свакој тркач. Ко ли ће прије?

На првој стази дјевојка Уна,
вјечито млада, знана из буна,
кићена цура од Мартин-Брода,
накит јој сија, зелена вода.
Узела залет са личких чука,
од стрмих стијена Штрбачког бука.

Низ другу стазу јуриша хучно
весело момче, смјело и бучно,
поносни Врбас, лакога хода,
планинац Врбас, ледена вода,
под њеном снагом клисура пуца,
злаћано зрнце на дну свјетлуца.

На трећој стази сунчано сијева
жуборна Босна од Сарајева,
горе јој очи, јутарња роса,
у пјени шумној зелена коса.
Вије се, игра, кроз горе хита,
немирна, бистра и поносита.

На крајњој стази препреке мрви
дјевојка црна, горштачке крви,
с камена краја, мрких даљина,
вјечито тужна, студена Дрина.
С хуком се руши, не пјева ништа,
помамно јури кроз разбојишта.

На крајњем циљу, у јутра плава,
тркаче прима поспана Сава.

Бранко Ћопић

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА – Бранко Ћопић

МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА – Бранко Ћопић / Песме за децу, Видео, Рецитација, Текст песме

МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА

У шуми старој огањ гори,
блиста у мраку на крају свијета;
кад ближе приђеш — од сребра двори,
по њима мудра старица шета;
над кровом плави вије се дим;
ту живи Мјесец и бака с њим.

Од синоћ Мјесец код куће није,
а бака чека. . . пролазе сати. . .
Мораће, богме, и да га бије
када се зором у дворе врати.
Нити је слуша, нити је пита,
читаве ноћи по небу скита.

„Ала ће сутра шиба да ради!
Сврби ме рука!“ —
бака се слади.

Дремљива поноћ по шуми луња,
а строга бака на прагу куња,
држи у руци од брезе прут.
А небом дотле, по модрој води,
скитница Мјесец пучином броди,
у мору звијезда дукат жут.

У саму зору маглица паде,
озеблом шумом заигра кос,
уморан Мјесец дому се краде,
опрезно иде, плашљив и бос.

Шуља се Мјесец, утвара права,
кад, гле, на прагу — бакица спава,
спустила главу, сребри се коса,
на пруту трепти јутарња роса.

С дрвета утом, хитра и лака,
пред кућу скочи брбљива сврака,
закрешта злобно репати враг.
„Држ’те га! Уа! С неба је пао!
Читаве ноћи звијезде је крао!
Погледај за њим — блиста се траг!“

Потрча Мјесец брже нег очи,
кроз врата шмугну, у кревет скочи,
а сврака опет галаму ствара:
„Побјеже скоком! Држи га, стара!“

Јадна се бака из сна трже,
збуни је дрека и румен сјај,
па свраку пита што може брже:
„Откуда?! Шта је?! Да није змај?!“

„Крадљивац звијезда у твојој кући! —
повика сврака —
Треба га тући!“
„Погађам ко је! —
бака се сјети,
у дворе корак управи свој —
Крадљивац који с неба лети
нико је други, већ унук мој.“
Прилази бака кревету тајно
и гледа лице злаћано, сјајно,
у плавој коси звјездани прах.

„Куда ли ноге његове језде!
Висине воли, небо и звијезде,
како га није у ноћи страх?
Морам га тући, ту друге није!“
и бака узе сандале сиве,
брезовим прутом по њима бије.

„Ви сте за скитњу његову криве!
Зашто носите унука мог
ширином неба звјезданог?!“
Сандале трпе батине многе
и сложно шкрипе:
„Криве су ноге!“
Ноге се буне:
„Крива је глава,
ноћу је будна, а обдан спава!“

Бака се љути.
„Погледај врага!
Зар ова глава, рођена, драга?!
Прије ћу за брк Баука вући,
неголи сненог унука тући.
Измлатићу га, ал’ други пут.“ —
То рече бака и баци прут. . .

Бранко Ћопић

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА – Бранко Ћопић

ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА – Бранко Ћопић / Приче за децу, Видео, Текст

ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА

(Ова је прича претрпела земљотрес, па је у њој све испретурано. Покушајте да сваку реч вратите на њено право место.)

Тек је брдо изишло иза сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и отвори кућу на вратима.

– Гле, ноћас је земља добро поквасила кишу! – зачуђено прогунђа брк сучући чичу, па брзим двориштем пожури низ кораке, истјера шталу из краве и рече:

– Рогата ливадо, иди паси у зеленој крави, а ја ћу ноге под пут, па ћу поћи у дрва да донесем шуме.

Чича стави раме на сјекиру и намигну бабом на своје око.

– Бако, скувај у јајету четири лонца док се посао врати с чиче. Данас ће ручак слатко појести старца.

Пут распали низ чичу дижући својом широком прашином облаке опанака. Од тога се уплашише нека кола, па у трку изврнуше коње, а узда испусти кочијаша и бубну ледином о леђа.

Догађај се уплаши од овог необичног чиче и опружи поље преко ногу јурећи брже него брдо преко зеца. Најзад, кад је бацио себе испред погледа, од зуба му зацвокота страх и глава му се диже на коси: из оближњег вука вирила је крволочна шума!

– Ау, сад је бостан обрао чичу!

Обузет лудим старцем, наш ти страх прескочи преко чакшира и подера трн, па брже од поља потрча преко засијане звијезде.

Пред кућном бабом дочека га вјерни праг.

– Тако ми вука, ено очију у шуми! – викну гласина храпавим чичом.

Кућа се препаде, ускочи у бабу и забрави кључ вратима, а сирото дрво попе се на чичу и горе се ухвати граном за руке очекујући двориште да дојури у вука.

Бранко Ћопић

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА – Бранко Ћопић

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА – Бранко Ћопић / Видео, Рецитација, Књига, Басна у стиху, Песма, Текст

Јежева кућица је књижевно дело за децу, аутора Бранка Ћопића, настала 1949. године. Бранко Ћопић је навео како је ово дело намењено „деци и осетљивима“. То је басна за децу која обилује симболима и важним особинама ликова. Порука дела је да треба волети и ценити своју кућу или земљу, без обзира каква је она.

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА

СЛАВНИ ЛОВАЦ

По шуми,
широм,
без стазе,
пута,
Јежурка Јежић
поваздан лута.

Ловом се бави,
често га виде,
с триста копаља
на јуриш иде.

И вук,
и медо,
па чак и – овца,
познају јежа,
славнога ловца.

Јастреб га штује,
вук му се склања,
змија га шарка
по сву ноћ сања.

Пред њим,
дан хода,
шири се страва,
његовим трагом
путује слава.

ЛИЈИНО ПИСМО

Једнога дана,
видјели нисмо,
Јежић је,
кажу,
добио писмо.

Медено писмо,
причао меца,
стигло у торби
поштара зеца.

Адреса кратка,
слова ко јаја:
„За друга
Јежа
На крају гаја“.

У писму пише:
„Јежурка,
брате,
сањам те често
и мислим на те.

Ево ти пишем
из камењара
гускиним пером.
Дивно ли шара!

Дођи на ручак
у моју логу,
пожури само,
не жали ногу.

Са пуним лонцем
и масним брком
чекат ћу на те,
пожури трком.

Њежно те грли
медена лица
и поздрав шаље
лисица

Мица“

Јеж се весели:
– На гозбу, вели,
ту шале нема,
хајд’ да се спрема.

Јежурка Јежић
лукаво шкиљи,
прегледа бодље
и сваку шиљи.

– Ако би успут
дошло до боја,
нек буде спремна
одбрана моја.

КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ

Сунчани круг се у
зенит дигô
кад је Јежурка
до лије стигô.

Пред кућом-логом,
каменог зида,
Јежурка Јежић
свој шешир скида,
клања се,
смјешка,
кавалир прави,
бираном фразом
лисицу здрави:

– Добар дан,
лијо,
врлино чиста,
клањам се теби,
са бодља триста.

Нек перје пијетла
краси твој дом,
кокош нек сједи
у лонцу твом!

Гускино крило
лепеза твоја,
а јастук меки
паткица која.

Живјела вјечно
у миру,
срећи,
никада лавеж
не чула псећи.

И још ти ово
на крају велим:
ја сам за ручак
трбухом цијелим!

Отпоче ручак
чаробан,
бајни.

И јеж
и лија
од масти сјајни.

Јело за јелом
само се ниже,
Јежурка често
здравицу диже:

– У здравље лије
и њене куће,
за погибју
ловчева Жуће.

Ниже се ручак
четверосатни,
затегну трбух
кô бубањ ратни.

НОЋ

Ево и ноћи,
над шумом цијелом
надви се сутон
са модрим велом.

Промакне само
лептирић који
и вјетар ноћник
листове броји.

Утихну шума,
нестаде граје,
мачака дивљих
очи се сјаје.

Скитница свитац
свјетиљку пали,
чаробним сјајем
путању зали.

А сова хукну
свој ратни зов:
– Држ’те се,
птице,
почиње лов!

РАСТАНАК

Јежић се диже,
њушкицу брише.

– Ја морам кући,
доста је више.
Добро је било,
на страну шала,
лисице драга,
е, баш ти хвала.

– Моја је кућа
чврста кô град,
преноћи у њој.
Куда ћеш сад? –

Тако га лија
на конак слади
а јеж се брани,
шта да се ради:

– Захваљујем се
позиву твом,
ал’ ми је дражи
мој скромни дом!

– Остани куме,
лија све гуче,
моли га,
зове,
за руку вуче.

Ал’ јеж,
тврдоглав,
оста при свом.
– Дражи је мени
мој скромни дом!

Шуштећи шумом
јеж мјери пут,
кроз грање мјесец
свијетли му жут.

Иде јеж,
гунђа,
док звијезде сјају:
– Кућицо моја,
најљепши рају!

ПОТЈЕРА

Остаде лија,
мисли се:
– Врага,
што му је кућа
толико драга?

Кад Јежић тако
жуди за њом,
бит’ ће то,
богме,
богати дом.

Још има,
можда,
од перја под,
печене шеве
красе му свод.

Та кућа,
вјерујем,
обиљем сја.
Поћи ћу,
крадом,
да видим ја.

ВУК

Пожури лија,
нечујна сјена,
паперје меко
нога је њена.

Док јури тако
уз гробни мук,
пред њом,
на стази,
створи се вук.

– Гррр,
куда журиш,
кажи-дер ловцу;
можда си,
негдје,
пронашла овцу?

– Идем да дознам –
лија све дува –
зашто јеж кућу
толико чува.

– Ех, кућа,
трице! –
вели вук зао. –
Та ја бих своју
за јагње дао!

Поћи ћу с тобом,
јер волим шалу,
хоћу да видим
јежа –
будалу!

МЕДО

Док јуре даље
брзо кô стријела,
срете их медо,
пријатељ пчела.

– Сумњива журба –
медо их гледа –
можда сте нашли
језеро меда?

– Не, него машту
голица моју,
зашто јеж воли
кућицу своју.

– Кућица,
глупост!
Моје ми њушке,
своју бих дао
за гњиле крушке.

За сатић меда
дат’ ћу је сваком! –
говори медо
на јело лаком.

– Поћи ћу с вама,
јер волим шалу,
хоћу да видим
јежа –
будалу!

ДИВЉА СВИЊА

Све троје јуре
кô дивља ријека,
одједном –
ево –
каљуга нека.

Дивља се свиња
у њојзи ваља,
поспано шкиљи
и – јело сања.

– Хр-њи, јунаци,
сумњива трка,
негдје се,
ваљда,
боговски крка?! –

Поскочи свиња
уз много граје,
а вук јој на то
одговор даје:

– Тражимо разлог,
блатњава звијездо,
зашто јеж воли
рођено гнијездо!

– Рођено гнијездо!
Тако ми сала,
за пола ручка
ја бих га дала!

Поћи ћу с вама
јер волим шалу,
хоћу да видим
јежа –
будалу!

ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ

Сви јуре сложно
ка циљу свом,
куда год прођу –
прасак
и лом!

Пристигли јежа,
гледе:
он стаде
крај неке старе
букове кладе.

Под кладом рупа,
тамна и глуха,
простирка у њој
од лишћа суха.

Ту Јежић уђе,
плива у срећи,
шушти и пипа
гдје ли ће лећи.

Намјести кревет,
од педља дужи,
зијевну,
па леже
и ноге пружи.

Сав блажен,
сретан,
ниже без броја:
– Кућицо драга,
слободо моја!

Палато дивна,
дрвеног свода,
колијевко мека,
лиснатог пода,
увијек ћу вјеран
остати теби,
низашто ја те
мијењао не бих!

У теби живим
без бриге,
страха
и бранит ћу те
до задњега даха!

ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ

Медвјед и свиња
и с њима вуја
грмнуше громко
права олуја:

– Будало јежу,
бодљиви соју,
зар тако цијениш
страћару своју?!

Колиба твоја
права је баба,
кров ти је труо,
простирка слаба.

Штенара то је,
тијесна
и глуха,
сигурно у њој
имаш и буха!

Кућицу такву,
хвалишо мали,
за ручак добар
сваком би дали! –

Рекоше тако,
њих троје, љути,
док мудра лија
по страни шути.

ЈЕЖЕВ ОДГОВОР

Диже се Јежић,
очи му сјаје,
гостима чудним
одговор даје:

– Ма какав био
мој родни праг,
он ми је ипак
мио и драг.

Прост је и скроман,
али је мој,
ту сам слободан
и газда свој.

Вриједан сам,
радим,
бавим се ловом
и мирно живим
под својим кровом.

То само хуље,
носи их враг,
за ручак дају
свој родни праг!

Због тога само,
луде вас троје,
честите куће
немате своје.

Живите,
чујем,
од скитње,
пљачке
и свршит ћете –
наопачке!

То слуша лија,
па суди здраво:
– Сад видим и ја,
јеж има право!

То рече, клисну
једном ћувику,
а оно троје
дигоше вику:

– Јеж нема право,
настрану шала;
а и ти,
лијо,
баш си – будала!

КРАЈ

Шта даље бјеше,
какав је крај?
Причат ћу и то,
потанко, знај.

Крвника вука,
јадна му мајка,
умлати брзо
сељачка хајка.

Трапавог меду,
ох, куку,
леле,
до саме смрти
изболе пчеле.

И дивља свиња
паде кô крушка,
смаче је зимус
ловачка пушка.

По шуми данас,
без стазе,
пута
Јежурка Јежић
лови и лута.

Вјештак и мајстор у
послу свом,
ради и чува
рођени дом.

Бранко Ћопић

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

СУНЧЕВ ПЈЕВАЧ – Бранко Ћопић

СУНЧЕВ ПЈЕВАЧ – Бранко Ћопић / Приче за децу, Текст

СУНЧЕВ ПЈЕВАЧ

У топли летњи дан сједи цврчак на улазу своје тамне рупе, своје драге кућице, и пјева своју бескрајну сунчану пјесму.

Пјева цврчак о томе како се у рано свитање, пуно јутарње румени, буде птице и цвркутањем дочекују сунце, пјева о подневу кад златна пшеница шуми и врапци се свађају у зеленим крошњама, о свјежем вечеру кад цвјетови шире крунице и очекују росу. Прича цврчак у пјесми и то како се мрав зноји вукући сламку много пута већу од себе, и то како је јуче једна страшно велика говеђа нога стала управо испред његове рупе, а он је побјегао дубоко под земљу и срце му је било мање од макова зрна.

Поред цврчкове рупе његов сусјед, зловољни срдити хрчак, незадовољан гунђа:

– Пјевај само, пјевај, лакомислена главо, пресјешће ти брзо твоја пјесма. Зар не видиш како се црни облаци дижу изнад планине.

– Хеј, хеј, цврк-цврк, облаци ће се разићи и опет ће бити сунца – пјевајући му одговара цврчак.

– Збиља, збиља, је ли то истина? – припиташе га са гране врапци уплашени од непогоде.

– Хм, каква истина! – љутито им одговори хрчак. – Налетјеће таква олуја која ће бестрага однијети све жито с поља и ја ћу онда читаву зиму гладовати. А и ви нећете боље проћи, проклети крадљивци. Покуписте сву пшеницу, па мени баш ништа неће остати.

– Хеј, хеј, послије олује сунце увијек веселије сија и небо постаје љепше од модрих различака у пољу – пјева цврчак.

– Гле, модрих различака! Каква ми је то љепота у тим твојим различцима, кад се они не једу. Зар је лијепо оно што се не може појести? – гунђа хрчак.

– Хвала ти, мали мој пријатељу – слете до цврчкове рупе једна брижна грлица – хвала ти што ме храбриш лијепим временом, јер дјеца су ми још млада, па се бојим да не настрадају у олуји.

Док су они тако разговарали, облак већ бијеше заклонио сунце. Сијевну прва зеленкаста страшна муња.

– Ето, кажем ти ја – закука хрчак – удариће такве бујице и поплаве, које ће уништити све што се налази у пољу. А вода ће продријети у моју рупу, овлажиће жито које сам љетос укра… хм, овај … скупио, и оно ће још прије зиме иструнути… Јао, јао, пропашће онда цио свијет.

– Какве бујице, какве поплаве – насмија се распјевани цврчак. – И послије најбујније кише шеве ће се опет дизати у плаво небо, њихова пјесма испуниће цијели свијет, а златни маслачак опет ће се радовати сунцу, пијан од своје љепоте.

– Ох, ох, сунчани пјевачу, како је весело срце моје од тих твојих ријечи – задихано ускликну један мрав журно силазећи низ витку влат пшенице. – Знате, моја су браћа далеко на путу, па се све бојим какве несреће. Ох, ох, буде ли тако као што ти кажеш, поклонићу ти најзрелије и највеће пшенично зрно.

Планина се замрачи, муње учесташе и прве тешке капље ударише о земљу. Јато чворака журно прелетје ниско над самим класјем.

– Почиње смак свијета – злурадо прогунђа хрчак гледајући уплашено врапце шћућурене у крошњи старе крушке, усред поља. – Кад се ја поново вратим из своје рупе, вас више неће бити у животу и онда су сва жита свијета моја.

То рече и нестаде га под земљом.

– Охо-хо, охо-хо, али ће нас освијежити овај пљусак – запјева цврчак. – До виђења, сви који ме познајете и чујете, морам малко да склоним главу.

И он се увуче у своју рупу тек толико да га кишна кап не би ударила у главу, па је усхићен гледао како блиставе муње парају облаке. Уопште, то је била његова слаба страна да је уживао гледајући муње.

– Све ће се опет на добро свршити кад то цврчак вели – помислише и врапци, и мрави, и једна шарена бубамара, скривена под листом маћухице.

Плаха љетња киша зачас прође пољем, облаци се разиђоше, а сунце се разли пољима као златна ријека. Угледавши поново сунце, које је рађало радост у његову срцу, цврчак први изиђе из склоништа и запјева своју најљепшу пјесму у почаст сунцу. И сви осјетише да је то заносна пјесма добром сунцу, које се ујутру диже изнад дрвећа на бријегу.

Зашуми пшеница таласајући се као море, врапци се радосно разлијетише на све стране, осмијехну се модри различак, увјерен да је његов цвијет дио самог неба, па чак и вјечито зловољни хрчак осјети како му се по лицу разлијева блаженство и хитро побјеже у рупу да то не би ко видио.

На влату пшенице, изнад самог цврчка-пјевача, задивљен је слушао један мрав заборавивши тренутно куд оно бијаше пошао.

Бранко Ћопић

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ПЈЕСМА ЂАКА ПРВАКА – Бранко Ћопић

ПЈЕСМА ЂАКА ПРВАКА – Бранко Ћопић / Песме за децу, Текст песме

 

ПЈЕСМА ЂАКА ПРВАКА

Збогом, бако, мили роде,
у школу ме јутрос воде,
тамо ће ме вазда тући,
жив ти нећу доћи кући.
Збогом, јање, свилоруно,
чобан ти је погинуо.

Збогом, краво, млијечна справо,
однио је шалу ђаво,
поздрави ми драго теле,
погинућу данас, веле,
последње ти шаљем збогом,
освети ме тврдим рогом.

Збогом, коњу, ритајући,
настрадаћу читајући,
унапријед ми душа зебе,
више јахат нећу тебе,
дај помози страдалнику,
бјежаћемо чак у Лику.

Бранко Ћопић

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ – Бранко Ћопић

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ – Бранко Ћопић / Књиге, Одломци, Цитати, Текст / Башта сљезове боје, посвећена пишчевом пријатељу Зији Диздаревићу, који је настрадао у рату, једно је од последњих дела Бранка Ћопића, за које је добио Његошеву награду.

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ

Писмо Зији Диздаревићу / БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ / Увод

Мушкарци обично слабо разликују боје, али један такав незнајша у бојама какав је био мој дјед, е, таквог је било тешко наћи. Његов спектар сводио се на свега четири основне боје, а оно остало — то није ни постојало или се сводило, у најмању руку (ако је чича добре воље!), на неки врло неодређен опис: „Жуто је, а као и није
жуто, него нешто онако — и јест и није.“

Како је на овоме нашем шареном свијету већина створења и предмета обојена „и јест и није“ бојом, то је с мојим дједом око тога увијек долазило до неспоразума и неприлика.

У једно од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, расцвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде. Он је у мирна сунчана јутра зрачио тако повјерљиво и умиљато да то није могло измаћи чак ни дједову оку и он би удобровољено гунђао мајући се по дворишту.

— Пазидер га, сва се башта модри као чивит.

Оно, истина, на сљезову цвијету једва да је негдје и било трагова модре боје, али ако је дјед казао да је модра, онда има да буде модра и квит. Исто се тако могло десити да неке године дјед рекне за ту исту башту да се црвени, и онда за ту годину тако и важи: сљез мора остати црвен.

Дједов рођак Сава Дамјановић, негдашњи крадљивац ситне стоке, а под старост испичутура и причалица, и ненамјерно је знао да наједи мог доброг дједа. Док дјед прича, он ти га истом зачуђено прекине:

— Откуд лисица црвена кад је жута!

— Хм, жута? — бечи се дјед. — Жут је твој нос.

Сава забринуто пипне свој ружичаст бабураст нос и вречи:

— Црвена! Та све нације одавде до Бихаћа знају да је жута, а ти…

Савин свијет простире се до Бихаћа, јер је чича неколико пута тамо лежао у апсу, али чак ни ти простори не могу да разувјере мог дједа.

— Хм, Бихаћа! И други су људи лежали у бихаћкој „Кули“ па не веле да је лисица жута. Боље ти је пиј ту моју ракију и ћути, не квари ми унучади.

А унучад, нас троје, набили се у ћошак близу стараца и чекамо кад ће Сава започети са својим лоповским доживљајима. Препирка о бојама баш нас нимало не интересује, лисица је лисица, па ма какве фарбе била.

Због дједове тврдоглавости у погледу боја и ја сам, већ на првом кораку од куће, упао у неприлику.

Било је то у првом разреду основне школе.

Негдје средином године учитељица нам је причала о вуку, те живи овако, те храни се онако, док ће ти одједном упитати:

— Дјецо, ко зна какве је боје вук?

Ја први дигох руку.

— Ево га, Бранко ће нам казати.

— Вук је зелен! — окидох ја поносито.

Учитељица се трже и зачуђено подиже обрве.

— Бог с тобом, дијете, гдје си то чуо?

— Каже мој дјед — одвалих ја самоувјерено.

— Није тачно, вук није зелен.

— Јесте, зелен је! — неочекивано се узјогуних ја као прави унук честитог дједа Раде.

Учитељица ми приђе сасвим близу, љутито узрики у моје лице и повуче ме за уво.

— Кажи ти своме мудром дједу да то није истина. Вук је сив. Сив, запамти.

Скоро плачући отклипсао сам тога дана кући и шмрцајући испричао дједу све што се у школи догодило. Ни слутио нисам каква ће се бура око тога подићи. Шта! Пред читавим разредом његовог унука, миљенца, теглити за уши, а уважену старину поспрдно назвати мудрим, боље речено, будалом! Дотле ли смо дошли? И још рећи да вук није зелен већ некакав …хм! Е, то не може тек тако проћи.

Сјутрадан, пушући попут гуска, дјед је доперјао са мном у школско двориште и пред свом дечурлијом разгаламио се на учитељицу:

— А је ли ти, шишкавицо, оваква и онаква, ти ми боље од мене знаш какав је вук, а?! Није зелен? Пази ти ње! Ја се с вуцима родио и одрастао, читавог вијека с њима муку мучим, а она ти ту… о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети.

Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана није било наставе.

Већ сљедећег јутра дједа отјераше жандарми. Одсједи старина седам дана у среској „бувари“, а кад се врати, ублиједио и мучаљив, он ми навече попријети прстом.

— А ти, језичко, нек те ја још једном чујем да блејиш какав је ко, па ћу ти ја показати.

Вук је зелен, хех! Шта те се тиче какав је вук.

— Па кад ме је она питала.

— Питала те, хм! Имао си да ћутиш, па квит.

Сљедећег прољећа, бујног и кишовитог, сљез у нашој башти расцвјета се као никада дотад, али старина као да га ни запазио није. Нису ту помагала ни сва тртљања неуморног рођака Саве, дјед је био слијеп и за боје и за све цвијеће овога свијета. Туга да те ухвати.

Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, дједа одавна нема на овоме свијету, а ја још ни данас посигурно не знам какве је боје сљез. Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.

Бранко Ћопић

Башта сљезове боје је збирка кратких прича српског књижевника Бранка Ћопића. Први пут је објављена 1970. у издању Српске књижевне задруге (коло 63 ; књ. 423). Збирка је подељена на два циклуса. Први циклус под називом „Јутра плавог сљеза“, састоји се из тринаест прича, и у њему се приповеда о времену непосредно после Првог светског рата. Све осим последње су обликоване аутобиографски. Осим дечака Бранка у њима се појављује његов деда Раде, стриц Ниџо и низ живописних становника Босанске Крајине. Иако је свака прича у овом циклусу независна, оне се међусобно могу повезати у јединствену целину, јер су повезане истим ликовима, простором, временом, амбијентом, али и истим идејама, осећањима и значењем. У овом циклусу се налазе антологијске приче: Поход на мјесец, Чудесна справа и Башта сљезове боје, по којој је читава збирка добила име.

Други циклус Дани црвеног сљеза садржи 21 причу. У њему се приповеда о догађајима из Другог светског рата и послератног периода. Овај циклус је тематски разнороднији, али је и мање јединствен од првог. Иако поједине приче чувају ведрину и хумор препознатљив у Ћопићевим остварењима, „Дани црвеног сљеза“ су обојени мрачнијим тоновима и разочарењем.[1] Песимистични поглед на свет је посебно уочљив у последњој причи, „Заточник“, у којем се приповеда о лику бившег партизанског митраљесца Стевана Батића, кога након рата власти заборављају.

Башта сљезове боје посвећена је Зији Диздаревићу, књижевнику и Ћопићевом пријатељу који је убијен у концетрационом логору Јасеновац. Ова посвета у форми писма уједно је и предговор самој збирци. Убиству пријатеља и разорним силама зла које владају у овом свету Ћопић се супроставља писаном речју и причама о људској доброти. Како истиче: „Свак се брани својим оружјем, а још увијек није искована сабља која може сећи наше месечине, насмијане зоре и тужне сутоне.”

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Писмо Зији Диздаревићу (БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ) – Бранко Ћопић

Писмо Зији Диздаревићу / БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ – Бранко Ћопић / Видео, Текст

Писмо Зији Диздаревићу / Посвета из књиге БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ

Књижевнику
ЗИЈИ ДИЗДАРЕВИЋУ
убијен у логору Јасеновац 1942.

ДРАГИ МОЈ ЗИЈО,

Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу.

Касна је ноћ и мени се не спава. У ово глуво доба разговара се само с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини и сребрној магли твојих прича, и о страшном крају који те је задесио у логору Јасеновац.

Пишем, драги мој Зијо, а нисам сигуран да и мене, једном, не чека сличан крај у овоме свијету по коме још путује куга с косом.

У својим ноћима с највише мјесечине, ти си наслутио ту апокалиптичну неман с косом смрти и проговорио си о њој кроз уста свога јунака, Брке. Једног дана ти си је и видио, реалну, овоземаљску, остварио се твој страшан сан, твоја мора.

Тих истих година, ја сам, случајем, избјегао твоју судбину, али, ево, има неко доба како ме, за мојим радним столом, освоји црна слутња: видим неку ноћ, прохладну, са звијездама од леда, кроз коју ме одводе незнано куд. Ко су ти тамни џелати у људском лику? Јесу ли слични онима који су тебе одвели? Или браћа оних пред којима је отишао Горан? Зар то нису тамне Кикићеве убице?

Како ли смо некада, заједно, дјечачки, лирски занесени, туговали над пјесником Гарсијом Лорком и замишљали оно праскозорје кад га одводе, бесповратно, пустим улицама Гранаде.

Био сам, скорих дана, и у Гранади, гледао са бријега осунчан каменит лабиринт њених улица и питао се: на коју су га страну одвели? Опет си тада био поред мене, сасвим близу, и не знам ко је од нас двојице шапутао Лоркине ријечи пуне језе:

„Црни су им коњи, црне потковице.“

Умножавају се по свијету црни коњи и црни коњаници, ноћни и дневни вампири, а ја сједим над својим рукописима и причам о једној башти сљезове боје, о добрим старцима и занесеним дјечацима. Гњурам се у дим рата и налазим сурове бојовнике: голубијег срца. Прије него ме одведу, журим да испричам златну бајку о људима. Њено су ми сјеме посијали у срце још у дјетињству и оно без престанка ниче, цвјета и обнавља се. Пржиле су га многе страхоте кроз које сам пролазио, али коријен је остајао, животворан и неуништив, и под сунце поново истурао своју нејачку зелену клицу, свој барјак. Рушио се на њега оклоп тенкова, а штитио га и сачувао пријатељски повијен људски длан.

Ето, о томе бих, Зијо, да шапућем и пишем своју бајку. Ти би најбоље знао да ништа нисам измислио и да се у овоме послу не може измишљати, а поготову не добри људи и свети бојовници.

На жалост, ни оне друге нисам измаштао, мрке убице с људским лицем. О њима не могу и не волим да причам. Осјећам само како се умножавају и роте у овоме стијешњеном свијету, слутим их по хладној јези, која им је претходница, и још мало, чини ми се, па ће закуцати на врата.

Нека, Зијо… Свак се брани својим оружјем, а још увијек није искована сабља која може сјећи наше мјесечине, насмијане зоре и тужне сутоне.

Збогом, драги мој. Можда је неком смијешна моја старинска одора, прадједовско копље и убого кљусе, које не обећава богзна какву трку. Јах, шта ћеш. . .

Бранко Ћопић

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео. . .

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Exit mobile version