САМОЋА – Бранко В. Радичевић

САМОЋА – Бранко В. Радичевић / Приче за децу, Текст

САМОЋА

Никад нисам видео тако малу птицу. Учинило ми се: лист. Један просушени лист који укосо пада с гране. Али кад се оштрије загледах – птица!

У ствари – мало репа, мало перја и шиљасти кљун који је, просто, равнотежа репу. Да није тог издуженог кљуна, птица би била нестабилна. Узалуд би се дочекивала на мале ножице. Претегнуо би реп.

Боја? Као просушено лишће. Малена. Скоро невидљива птица.

Глас – као да се у врели зејтин стави уштипак – цвркне.

Нисам ни слутио да ме познаје. Не боји се.

Сваког дана чека у оградској живици. Чека да истресем мрве које остају после ручка. Уверен сам: у почетку се плашила. И ко зна колико је то трајало.

А сада? Не боји се мог покрета. Кад са обе руке износим трпезаријски чаршав. И тресем мрве. Проучила је, дакле, сваки мој покрет.

Она полети.

Лет је кратак. Низак. Ни два метра висине. Слеће са живице. Са најнижих гранчица. Долеће из приземља. И кљуца мрве.

Колико ли се дуго прикрадала? Проверавала? Колико ли је требало да се увери да ће кроз прозор – кад се отвори – летети само мрве?

Данас сам је први пут угледао. Заиста не боји се!

Црно око. Као чиодица. Као глава чиоде. И мало сивог перја. И у том перју мало рујевине. На једној страни – реп, а на другој – кљун. Због клацкалице и равнотеже. Сива птица. И у том врткању, учини се: просине мало рујног перја. Мало рујевине на прсима.

Сад и ја њу познајем. Стојим крај прозора. Гледамо се.

Птица се клати. Клати.

Накљуцала се мрвица. Пропрпошила перјем. Протеглила једно крилце, протеглила друго крилце. Скакутала. У грмић, па у живицу, па натраг, у три полета и три скока, под прозор. Упознали смо се. Добро. Ваљало би да прославимо познанство.

Окрећем се и прилазим прозору. Узимам сув колач који стоји на округлом послужавнику. Ванилица. То је ванилица са орасима. Изабрао сам ванилицу. Нисам узео штанглицу са ледом. Са белим, као лед, шећерним преливом.

Изабрао сам сув колач без фила. Јер има ванилица филованих пекмезом. У ствари, две ванилице, једна на другој, спојене су премазом од пекмеза. Пекмез од кајсија је златаст. Пекмез од шљива је црножут.

Узимам, дакле, ванилицу. Мрвим је у шаци. Прилазим прозору. И лаганим покретом руке распршујем облачић мрвица који мирише на ванилу.

Птица се није ни померила. Толико је поверљива. Питома. А ја о томе нисам имао појма!

Птица није ни полетнула. Дозволила је да је пошећерим мрвицама слатког колача. Да, сад и птица мирише на ванилу.

– Не знам како се зове птица – причам са планинцем, човеком који живи у планини и познаје птице. – Грмуша! Живи у грму. Ниско полеће. Неће у висину.

– Не, није грмуша – осмехну се планинац. – Знам добро ту птицу. Зове се царић!

– Царић! Сигуран си да је то птица царић?

– Сигуран? Питаш. То ти је као што тебе гледам. У планини нема мање птице од царића. Цар није. А царић, ваистину, јесте.

Царство му је велико као багремов хлад. Ограђено је врзином. На њему жбун лескова прућа. У том простору расте жбуњичак боквице, два стручка плаве водопије. Ветар навеје лањско лишће. То је царићево царство.

Понекад, дуго у ноћ, стојим поред осветљеног прозора. Напољу мрак.

Али светлост која пада са прозора обасјава кутић живе ограде у којој живи птица. Светлост продире кроз завесе и пада као мрежа на оградицу и жбуње. Не могу да видим птицу. Али отуд, из живице, осећам да ме неко гледа.

Или је то уображење. Или, стварно, мала птица, потпуно сама, опомиње како ни ја више нисам осамљен, као што ни она није сама кад сам ја ту, крај прозора, поред ње.

Бранко В. Радичевић

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

МОЈ ДЕЧАК – Бранко В. Радичевић

МОЈ ДЕЧАК – Бранко В. Радичевић / Приче за децу, Текст

МОЈ ДЕЧАК

Имам дечака. Радознао дечак. Пита, а ја – одговарам ли, одговарам. Нешто знам – нешто не знам. Неки пут га, признајем, мада то није лепо, и преварим.

– Има ли непоједив сладолед? – пита тако.

– Нема – кажем, а видим њему жао.

– Ни чоколада?

– Ни чоколада.

– Штета – каже озбиљно. А већ се растужио.

„Несавршен је овај свет“, као да говори његова чупава главица. Шта да радим? Како да га утешим?

– Чекај! – викнем. – Немој се расплакати. – И онда почнем надугачко да му причам. Када сврши школу, а треба да буде радишан, постаће чувен човек, заслужан и славан. Биће понос свога краја. Живеће у изобиљу. И тад ће имати све. Чак и непоједив сладолед и непоједиву чоколаду.

– Сад мени треба – клима његова главица. – А то је далеко. Ко ће дочекати?

Било је лето, па од јаре умекшао асфалт.

– Време је – каже мати – да га водиш код баке.

Сад је лето на селу. Нека пије доста млека. А ваздух планински ће га добро ојачати.

– Тако је – сложим се. И почне спремање на пут.

У возу је био добар све до ужине. Мати му је спремила питу од трешања.

Загризао парче, упро очи у мене.

– Има ли непоједив колач? упита изненада.

– Мислиш: једеш га, једеш и већ си сит, а он стоји, ни за мрву се није смањио?

– Баш такав – рече.

– Е, таквога нема.

– Значи, све има свој свршетак – као да кажу његове растужене очи.

И опет се сневесели.

Код баке чудан постаде: одби се од мене. Од ње се не миче. Све нешто шапћу. И, рекао бих, нешто крију од мене, јер чим приђем, као завереници ућуте. Увече исто: са баком леже. Ја слушам: „Шу… шу… шу…“ бака шапће, а он тек засмеје се, или ћути – сав се претворио у уво.

Помирио сам се са судбином. Сад је бакин, кажем, није више мој. Али, чекај, вратићемо се у град. Опет ћеш ти око мене; а ја се нећу дати. Баш тако мислим, кад угледам њега – трчи преко поља к мени, а у корпици носи пуно јагода.

– Да те питам нешто? – виче издалека.

– Питај! – одговорим и ја, онако, издалека.

– Има ли непоједивих јагода?

– Опет ти исто. Нема. Ето, пробај, па ћеш видети.

– Значи, све се потроши, све се сврши?

– Тако је… Друкчије не може бити.

Стиже и стаде поред мене. Утом и бака дође. Гледа он баку, а у очима му некакве враголије.

– А има ли неиспричивих прича?

Опет на муци, кажем му да нема.

– Како нема! – чуди се мој дечак.

– Погледај, ето неиспричиве приче.

Бака!

Јесте, бака.

Признадох му: – Е, баш си ме надмудрио. Тачно, бака је неиспричива прича. То никако нисам смео заборавити.

Насмејасмо се све троје. И ја му честитах.

Баш је паметан мој дечак, најпаметнији.

Бранко В. Радичевић

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ПРИЧА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ – Бранко В. Радичевић (Текст бајке)

ПРИЧА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ – Бранко В. Радичевић (Текст бајке) / Текст

ПРИЧА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ

Ја често кажем: причала ми мати. Иначе, не знам како би друкчије и могао да почнем причу. Ја, у ствари, препричавам све оно што сам давно, давно, кад сам био дете, чуо од своје мајке. И опет
морам да признам, мати је моја много, много лепше причала.

Лепше — то није права реч. Хиљаду пута боље. И више — сто хиљада пута.

Сећам се: лежим тако, а она почне:

— Једном је Месец сишао на Земљу. Лепо, као човек, силази он низ сребрне лествице. Ноге му у сјајним чизмама. Гази, а чизме звецкају и сијају потпетицама као дукатима. Силази он тако, а свет поустајао, гледа и чуди се:

– Гле, Месец! Па и руке има. Ко би рекао да је тако наочит момак!

У селу само један човек није изишао да види ово чудо. Беше то познати тврдица, надалеко чувен по својој пакости. Имао је дућан и велику земљу. Свога слугу, малога Радојицу, нагонио је да ради најтеже послове. А када дође време вечери, терао би га да пије много воде, па дете после не би окусило ништа од јела. Вода би му напунила стомак да у њега не би могао стати ни залогај хлеба.

Кришом би по ноћи Радојица узимао свећу и горе, на тавану, у сеојој собици читао књиге. Беше паметно момче. Волео је науку. Али га тврдица ухвати и истуче. А онда, дрхтећи од љутине, рече:

— Ето ти Месеца, па нек ти он светли. Не дам ја своју свећу. И онако те џаба храним. Још ми и штету правиш…

Радојица, тужан и уплакан, узео је књигу и сео поред прозора. Месец је сијао, али његов сјај беше слаб. Узалуд је дечак ширио очи. Једва је разликовао слова. Заболеше га очи и он остави књигу.

— Ех, мој Месече — пожали се Радојица гледајући у небо — што ниси Сунце, па да осветлиш ову моју собицу. Лепо бих могао читати. И све бих књиге, колико их год има на свету, прочитао. Нашао бих тако и ону најмудрију књигу у којој пише како се беда на земљи сатире.

Спава газда тврдица. Спава мали Радојица. Не слуте да Месец силази низ сребрне степенице. А он, лако, са последње пречке, скочи на земљу, дохвати се пута и, сипајући око себе јарку светлост, упути се баш тврдичиној кући.

Закуцао је на врата. Тврдица, који је имао лак сан, јер се плашио за свој новац, бојао се да га неко не покраде, одмах се пробуди и отвори једно око.

– Ко си ти и шта тражиш7 – питао је трљајући очи које му заблесну Месечева светлост.

— Ја сам Месец и, ево, дођох да посветлим малом Радојици да може читати књиге.

Тврдица зашкргута зубима од пакости и мржње.

— Нећеш! — викну, и још боље затвори врата.

Насмеја се Месец, јер њему нису потребна врата. Поче да се смањује. Одједном поста сјајна лопта која се вину до крова и уђе кроз отворен прозор малог Радојице. У соби се закачи о један клин на зиду. Заљуља се мало, као фењер на ветру. А онда звизну и пробуди дечака.

— Ево ме, дошао сам – рече Месец. – Сад можеш спокојно да читаш.

Обрадовао се мали Радојица. Хтео је да поскочи и да га пољуби, али се плашио да не опржи усне.

— Можеш ме слободно пољубити – рече размажени Месец. – Нисам ја врео као што је врело Сунце. Ево! – и начини прави правцати образ, који мало напући и пружи, Радојица га, сав срећан, пољуби.

И од тада је сваке ноћи сијала дечакова собица. Радојица је читао, а Месец би му понекад причао о својим путовањима. И начитан је био Месец. Нема књиге у коју он није завирио. Давао је савете дечаку. А некад би га строго испитивао. И дечак је напредовао у наукама. Ускоро се по својој науци рашчуо по широком свету.

Тврдица прецрче од пакости. А мали Радојица, прочитавши и ону најмудрију књигу, крену по свету да сатире беду. Месец га није напустио. Кад су мрачне ноћи, он жури, пробија облаке, хита да стигне и осветли пут свом пријатељу, који је одавно нарастао и није више дечак.

Ето, испричах. Али, да сте чули моју мајку кад она то прича! Тако лепо нико на свету не прича. Ви бисте је пажљиво слушали и никад причу не бисте заборавили.

Тако лепо прича моја мати.

Бранко В. Радичевић

Прочитајте више:

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

БАЈКЕ

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена / Дечја ризница, Бајке, Проза

БАЈКЕ

БАЈКА О БЕЛОМ КОЊУ – Стеван Раичковић

ПИНОКИО – Карло Колоди

Браћа Грим – БАЈКЕ

ЦРВЕНКАПА

ТРНОВА РУЖИЦА

ПЕПЕЉУГА

СНЕЖАНА И СЕДАМ ПАТУЉАКА

ИВИЦА И МАРИЦА

ХРАБРИ КРОЈАЧ

ЗЛАТНА ГУСКА

ДОМАЋИ ПАТУЉЦИ

ДОКТОР СВЕЗНАЛИЦА

ПЧЕЛИЊА МАТИЦА

Ханс Кристијан Андерсен – БАЈКЕ

ДЕВОЈЧИЦА СА ШИБИЦАМА

РУЖНО ПАЧЕ 

МАЛА СИРЕНА

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО

ПРИНЦЕЗА НА ЗРНУ ГРАШКА

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

БАЈКА О КРАТКОВЕЧНОЈ

СЛИКАРКА ЗИМА (ОЖИВЕЛА СЛИКА)

ПРИЧА О РАКУ КРОЈАЧУ

БАЈКА О ЛАБУДУ

МЕДВЕДОВА ЖЕНИДБА

ОРАШЧИЋИ-ПАЛЧИЋИ

ВЕТАР ДАДИЉА

ПАТУЉАК КУКУРУЗОВИЋ

МАЦАН-БРАЦАН

ПРИЧА О РЕЦИ

КЋИ ВИЛИНОГ КОЊИЦА

ТРИ ПАТУЉКА

ЛЕПО ЈЕ БИТИ ДЕТЕ

ПАТУЉКОВА ТАЈНА

КАКО СУ ПУЖУ УКРАЛИ КУЋУ

СВЕТ ПОД ЈЕЗЕРОМ

Гроздана Олујић – БАЈКЕ

СТАКЛАРЕВА ЉУБАВ

ШАРЕНОРЕПА

НЕБЕСКА РЕКА

Оскар Вајлд – БАЈКЕ

СЕБИЧНИ ЏИН

СРЕЋНИ ПРИНЦ

Александар Сергејевич Пушкин – БАЈКЕ

БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ

Бранко В. Радичевић – БАЈКЕ

ПРИЧА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ

НАРОДНЕ БАЈКЕ 

АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН

БАШ ЧЕЛИК

ВИЛИНА ГОРА

ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА

ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА

ЗЛАТОРУНИ ОВАН

МЕЂЕДОВИЋ

НЕМУШТИ ЈЕЗИК

СТОЈША И МЛАДЕН

ТРИ ПРСТЕНА

У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ

ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу… Јер, деца су украс света ♥

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Exit mobile version