НЕМАМ ВИШЕ ВРЕМЕНА – Десанка Максимовић

НЕМАМ ВИШЕ ВРЕМЕНА – Десанка Максимовић / Поезија, Рецитација (песму говори Ксенија Јовановић), Видео, Текст песме

НЕМАМ ВИШЕ ВРЕМЕНА

Немам више времена за дуге реченице,
немам кад да преговарам,
откуцавам поруке као телеграме.
Немам времена да распирујем пламен,
сад запрећем шаке згорела жара.
Немам више времена за ходочашћа,
нагло се смањује путања до ушћа,
немам кад да се осврћем и враћам.
Немам више времена за ситнице,
сад треба мислити на вечно и необухватно.
Немам кад да размишљам на раскрсници,
могу стићи једино кудгод у близину.
Немам времена да ишта изучавам,
немам времена сад за анализе,
за мене је вода сада само вода
као кад сам је пила са кладенца;
немам кад да разлажем на састојке небо,
видим га онакво какво га виде деца.
Немам више времена за богове туђе,
ни свога нисам добро упознала.
Немам кад да усвајам заповести нове,
много ми је и старих десет заповести.
Немам више кад да се придружујем
ни онима који истину доказују.
Немам кад да се борим против хајкача.
Немам кад да сањам, да лагано корачам.

Десанка Максимовић

У кратком временском размаку, између 1969. и 1970. године Десанка Максимовић је изгубила мајку, супруга и брата. Из ових трагедија 1973. године настала је збирка „Немам више времена“. По уметничком домету ова збирка је најближа збирци „Тражим помиловање“.

„Прво сам књигу хтела назвати „Земља јесмо“, али потом ми се учинило да те древне библијске речи могу навести читаоца, а особито критичара, на мисао да песник сматра узалудном сваку појаву живота, што нити је моја природа нити моја мисао. Самим тим што и даље пишем песме доказујем супротно. Назив „Немам више времена“ узела сам тек кад је књига била готова. Сам наслов, истина, не казује суштину књиге, али је њена увертира.“ – Десанка Максимовић

За ову збирку, 1973. године, по други пут је добила Змајеву награду и тако постаје први двоструки добитник овог значајног признања.

Прочитајте више:

Десанка Максимовић – АНТОЛОГИЈА

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

Десанка Максимовић – БАЈКЕ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Најлепше песме за децу / Музика, Видео

Најлепше песме за децу – Песме чика Јове Змаја, Десанке Максимовић, Драгана Лукића, Љубивоја Ршумовића, Божидара Тимотијевића, Петра Поповића. . . Певају Колибри (дечји хор), Властимир Ђуза Стојиљковић, Драган Лаковић, Полетарци (дечји хор), Дечји хор О.Ш. „Вук Караџић“. . . / Музика, Видео

ПЕСМЕ:

1. Лептир и дете (П. Поповић – М. Живановић – Јован Јовановић Змај) – вок. сол. Љ. Ранчић, вокали А. Ивановић и Вукашин Савић, Дечји хор „Полетарци“ 0:00

2. Зимска песма (П. Поповић – М. Шоуц – Јован Јовановић Змај) – вок. сол. Д. Совиљ, Дечји хор „Колибри“, ЗА РТС 02:20

3. Када се воли (П. Поповић – М. Живановић – Божидар Тимотијевић) – вок. сол. Ивана Котов, Дечји хор „Полетарци“, ЗА РТС 04:48

4. Коло (П. Поповић – М. Живановић – Јован Јовановић Змај) – Дечји хор „Полетарци“, ЗА РТС 07:34

5. Мали коњаник (П. Поповић – З. Скерл – Јован Јовановић Змај) – вок. сол. Ж. Ивановић, Дечји хор „Колибри“, ЗА РТС 09:50

6. Је ли сад сам велика (П. Поповић – М. Живановић – Јован Јовановић Змај) – вок. сол. Александра Јовановић, Дечји хор „Полетарци“, ЗА РТС 12:12

7. Мали див (П. Поповић – М. Живановић – Јован Јовановић Змај) – вок. сол. А. Николић, Дечји хор РТС, синтy Р. Радивојевић 14:35

8. Таши, таши, танана (П. Поповић – М. Шоуц – Јован Јовановић Змај) – Дечји хор „Полетарци“, ВНО РТС 16:19

9. Вивак (П. Поповић – М. Шоуц – Јован Јовановић Змај) – вок. сол. Александра Ковачевић, Дечји хор РТС, ЗА РТС 18:46

10. Мати (П. Поповић – Р. Радивојевић – П. Поповић) – вок. сол. Марија Марић, Дечји хор „Полетарци“, ЗА РТС 21:51

11. Брзи Гонзалес (П. Поповић – Р. Радивојевић – П. Поповић) – вок. сол. Ана и Ружица Виторовић, Дечји хор О.Ш. „Вук Караџић“ 24:30

12. Експрес ђачки календар (П. Поповић – М. Живановић – Драган Лукић) – вок. сол. Милан Видовић, Хор МШ „Војислав Вучковић“ 27:31

13. Велики одмор (П. Поповић – М. Живановић – Драган Алексић) – вок. солиста Драган Лаковић 29:54

14. Шумска љуљашка (П. Поповић – М. Шоуц – Десанка Максимовић) – вок. сол. Ана Штајдохер, Дечји хор РТС „Колибри“, ЗА РТС 31:59

15. Чекамо је чекамо (П. Поповић – М. Живановић – Драган Лукић) – вок. сол. Александра Јовановић, Дечји хор „Полетарци“, ЗА РТС 34:07

16. Писмо Деда мразу (П. Поповић – М. Живановић – Стојанка Грозданов Давидовић) – вок. сол. Александра Ивановић, Дечји хор „Полетарци“, ЗА РТС 36:55

17. Колибри (П. Поповић – Р. Радивојевић – Десанка Максимовић) – вок. сол. Властимир Ђуза Стојиљковић, ЗА РТС 40:40

18. Чудо (П. Поповић – Владан Кораћ – Јелена Изаковић) – вок. сол. М. Челебић, Дечји хор „Колибри“ 43:46

19. Био једном један Петар (П. Поповић – М. Живановић – Љубивоје Ршумовић) вок. сол. Иван Николић, Дечји хор РТС, ЗА РТС 46:11

20. Патак Дача (П. Поповић – М. Живановић – П. Поповић) – вок. сол. Властимир Ђуза Стојиљковић, Дечји хор „Колибри“, ЗА РТС 49:01

Прочитајте више:

МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме и музика за децу

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ЗАГОНЕТКЕ ЛАКЕ ЗА ПРВАКЕ ЂАКЕ – Десанка Максимовић

ЗАГОНЕТКЕ ЛАКЕ ЗА ПРВАКЕ ЂАКЕ – Десанка Максимовић / Песме за децу, Загонетке, Дечја ризница, Текст

ЗАГОНЕТКЕ ЛАКЕ ЗА ПРВАКЕ ЂАКЕ

Округло је
и глатко је, ђаче;
лупнеш га о земљу,
оно скаче,
скаче.
(ЛОПТА)

Пет близанаца,
браца,
заједно се мију,
и заједно ију,
заједно све раде;
у истом имају дому
још петнаесторо
браће младе.
(ПРСТИ)

У бундици мекој
на белом снегу сив
дугачке уши ћули
опрезан и плашљив;
за купус душу дао,
ал’ јао, снег је пао.
(ЗЕЦ)

Бржи од птице,
више узлеће,
а крилима не креће.
Од шале највећу брзину превали,
на земљи огроман,
а под сунцем мали.
Нити је ружан,
нити леп;
има само
главу и реп.
Глава лака
и реп лак
под облаке
лети чак.
(АВИОН)

Знам једног зидара,
као трун је мали,
али дићи уме
сред ливаде, шуме,
за себе, не за те,
дворе и вајате.
И зна лепше него
и рудари сами
да буши ходнике
у земљиној тами.
(МРАВ)

Од истока до запада
иде мост,
нема на њему аутомобила,
не ходи њиме свет,
лак је као свила,
шарен као цвет.
(ДУГА)

Ножнице има,
а кројач није.
Нити кроји,
нити шије;
а носи лепе
капутиће.
Водоземац
неки биће?
(РАК)

Не можете га звати
да вам на слави
и свадби свира,
а свирач је без мане.
Свирач је, али не можете
никад купити
његово ћемане.
(ЦВРЧАК)

Трепти нешто насред села.
Сјајно је – није роса,
крилато је – није пчела,
није мува, није оса,
није ватра – мада гори.
Шта је ово, одговори!
(СВИТАЦ)

Шушти лишће…
Скок и скок –
сред грања зелена.
Лешник има за оброк
зверчица малена.
(ВЕВЕРИЦА)

Куц-куц-куц…
По дрвету бије –
мајстор није.
У кору удара
птица сва од шара.
(ДЕТЛИЋ)

Био је у пољу златна звезда мала
и наједном од ње лоптица постала
од звездица белих као перце лака,
а кад ветар дуне, лете пут облака.
(МАСЛАЧАК)

Кре-ке-ке!
Живим крај реке,
и скачем и пливам,
у води уживам.
(ЖАБА)

Шта то шеширић носи
на јединој нози?
Каткад нас трује,
каткада храни,
а ниче
кад су влажни дани.
(ГЉИВА)

Од крзна носи бундицу
као богаташице,
а ваздан чучи крај пећи
где стоје
ватраљи и машице.
(МАЧКА)

Има језичак,
а не говори;
има пламичак
кад светли и гори.
(СВЕЋА)

Плетено је – сито није;
округласто – слово није;
од греде до греде
бубица га преде,
промаја га вије,
мамица га паје.
Сада већ знаш шта је.
(ПАУЧИНА)

Ковачницу
мајушну знам,
као ковачница свака
ваздан чини:
бим-бам,
тика-така.
(ЧАСОВНИК)

Хиљаде погачица
на крову стоје,
црвене боје.
Не једу их ни птице ни маце,
нити су печене
за тебе и мене.
(ЦРЕП НА КРОВУ)

Иако није девојчица,
најдража ти је другарица:
с њоме се играш,
и тебе тако зову;
кад једну разбијеш,
купиће ти нову.
(ЛУТКА)

Откад се родило,
кожух носило,
и кад стајало
и кад ходило,
и кад легало
и кад се будило,
кô да је слудило.
(ОВЦЕ)

Свилено крилце,
скривено рилце;
кад те убоде,
ето незгоде,
али и сласти
кад те почасти.
(ПЧЕЛА)

Живи у дому
чистуница,
мала јој, мала
главица,
дуге јој, дуге
сукњице,
ткане сред брезове
шумице.
(МЕТЛА)

Са земље се диже
и на земљу пада,
па покваси дете
кад се и не нада.
(КИША)

Далека је ризница,
препуна је злата,
малених новчића,
великих дуката.
Чувар сав од злата
стражари код врата.
(МЕСЕЦ И ЗВЕЗДЕ)

Десанка Максимовић

Прочитајте више:

Десанка Максимовић – БАЈКЕ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

БЕЖИМО – Десанка Максимовић

БЕЖИМО – Десанка Максимовић / Видео, Рецитација (песму говори Десанка Максимовић), Текст песме

БЕЖИМО

Бежимо
докле још кога има,
ракете опасују земљу
облацима огња и дима
све гушћим и већим,
отровом траве поје.
Бежимо,
можда нас негде на обали
чека неки Ноје.

Бежимо,
напуштајмо праг и слеме,
поведимо собом мал, псе, курјаке,
веверице, мишеве беле,
да им се не затре семе,
и хранитељке шумске пчеле
нека се за нама роје.
Можда нас негде на обали
чека неки Ноје.

Бежимо,
понесимо с дедовског гробља
комадић крста,
и убогу играчку,
прадедовску двоцевку пушку.
Бежимо,
понесимо испод прага
чуваркућу белоушку
и с ливада полен и боје.
Можда нас негде на обали
чека неки Ноје.

Бежимо,
понесимо све што се да понети:
са расплаканих пашњака росу,
заталасано жито рано,
сунца печат свети,
све злато што се богу
из руку просу,
иконе своје.
Можда нас негде на обали
чека неки Ноје.

Десанка Максимовић

Песма из књиге ПАМТИЋУ СВЕ (1988)

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

Десанка Максимовић – БАЈКЕ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ПРВА НОЋ ЖАЛОСТИ – Десанка Максимовић

ПРВА НОЋ ЖАЛОСТИ – Десанка Максимовић / Поезија, Рецитација, Видео, Текст песме

https://youtu.be/S-BZhusmlLc

ПРВА НОЋ ЖАЛОСТИ

Ако сведем очи, усним
земљина лопта сва под целцем,
у глечере претворене планинске веђе,
долине ледене надгробне плоче.
Нема птице да остави трага,
нема руна, нема пера,
ни паучинастог змијскога свлака,
нема гласа потока ни курјака,
ни разлике између јутра и вечера.
Небо je испражњена, плитка здела,
звездама ињем попале власи.
Ако се пренем,
мисао ми се као свитац
сваки час гаси.

Десанка Максимовић

Из збирке: НЕМАМ ВИШЕ ВРЕМЕНА (1973)

Видео: Песму говори Вјера Мујовић, Јутјуб канал Мала Врачка

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

Десанка Максимовић – БАЈКЕ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

СРЕЋА – Десанка Максимовић

СРЕЋА – Десанка Максимовић / Видео, Рецитација, Текст песме

https://youtu.be/G-irER-SsqQ

СРЕЋА

Не мерим више време на сате,
ни по сунчевом врелом ходу;
дан ми је кад његове се очи врате,
и ноћ кад поново од мене оду.

Не мерим срећу смехом, ни тиме
да ли је чежња моја од његове јача;
срећа је мени кад болно ћутим с њиме
и кад нам срца бију ритмом плача.

Није ми жао што ће живота воде
однети и моје гране зелене;
сад нека младост и све нека оде:
он је задивљен стао крај мене.

Десанка Максимовић

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

Десанка Максимовић – БАЈКЕ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

СВЕТ ПОД ЈЕЗЕРОМ – Десанка Максимовић

СВЕТ ПОД ЈЕЗЕРОМ – Десанка Максимовић / Бајка, Текст, Дечја ризница

СВЕТ ПОД ЈЕЗЕРОМ

Био неки мали чобанин. Спавао је у кућици од брвана, на постељи од сена, а кашика и здела из које је јео биле су од дрвета. Није мали чобанин Иван ништа имао, али му се чинило да је његова сва планинска лепота, цело небо и језеро, и шума. И никад те лепоте није био сит.

Чим би истерао стадо на пашњак, одлазио би на обалу језера које се налазило у планинској ували и по коме је увек пловио велики ћутљив лабуд. Језеро је обично бивало мирно и равно као огледало и Ивану се чинило да један лабуд плови водом а неки други рони кроз воду. Кад год би лабуд на језеру савио свој бели дуги врат, савио би и његов друг, лабуд по водом, кад би горњи раширио
крила, раширио би их и онај у језеру и Иван је мислио да је то због тога што се њих двојица много воле, што су пријатељи. Борови који су се огледали у води, чобанске колибе, облаци и птице сматрао је да припадају неком тајанственом свету у језеру, који му се свиђао много више него свет у коме је живео.

„Када бих био лабуд, загњурио бих се под воду да видим како је доле, да ли је збиља тако лепо“, мислило је чобанче жедно лепоте.

Кад се лабуд по неколико дана не би на језеру јавио, веровао је да је зацело у гостима код свога друга под водом, и завидео му. Свиђало му се што је тамо све обасјано зеленкастом светлошћу, и свиђало му се што дрвеће дуби на глави а кућице стоје натрашке, што је све необично.

Једног пролећног дана истера опет Иван стадо на пашу па седе на камен крај језера и загледа се у воду. И у њој се блистало пролеће као и у планини.

Облаци су се превртали преко главе, по јелама и боровима ницале бледозелене свећице, а птице расецале воду лако као ваздух. Чак је и неко чобанче слично Ивану седело на камену. Кад ето ти лабуда. Пловио је тихо, право према Ивану.

– Иване, – рекне му – зашто седиш увек тако сам крај воде? О чему мислиш?

– Мислим како је у свету под језером.

– То је тајна – одговори лабуд. – Тамо нико сем мене не може да иде. И ја често кришом пролазим.

Или је лабуд био птица одвећ нежна срца па није хтео дете да разочарава и да му говори да под језером нема никаква чаробна света, или је такав свет тамо збиља постојао, тек он му тако рече и обећа да ће му отуд донети штогод по чему ће моћи бар назрети како је у том чудесном свету.

Бела птица сутрадан не заплови језером и појави се тек после пет дана са ,зрном бисера у кљуну. Спустивши га Ивану на шаку, рече:
– Као семеном код нас, овим се тамо хране птице.

Богзна одакле је лабуд тај бисер донео, тек тако рече чобанчету и оно неколико дана остаде мирно играјући се зрном бисера и замишљајући птице које се тиме хране.

Није прошло много времена, а Иван стаде молити лабуда да једном и њега поведе када пође у свет под водом. Притом је плакао и тако га мило гледао да лабуд рече:

– Не плачи! Тамо те, истина, не могу повести, али ћу ти опет донети штогод лепо по чему ћеш назрети тај чудесни свет.

После неколико дана лабуда поново нестаде и кад се врати, донесе Ивану у кљуну љуспу злата.

– Као што код нас пада снег у белим пахуљицама кад настане зима, тако тамо и зими и лети сунце свет засипа овим златним пахуљама.

Богзна да ли је то било истина, тек овако му рече, а Иван је недељу дана био задовољан играјући се златном пахуљицом и замишљајући свет под оваквим љуспицама злата. Чежња да тамо завири била је још већа сад кад је назрео лепоту тога чаробнога света и опет је стао молити лабуда да га кад онамо пође, поведе. Лабуд га није ни овога пута повео, али му је опет после једног путовања донео зрно сребра велико колико лешник.

– То је шљунак по стазама у свету испод језера, сад можеш мислити како су светле реке одакле се овакав шљунак вади.

При томе се потужи чобанчету како су га ухватили да одаје језерске тајне неком на горњем свету и ако још само једном покуша да на земљу изнесе ма и једну трун, неће га никад више отуд пустити.

Превари се чобанче и по четврти пут замоли лабуда да га са собом поведе или му донесе још што по чему би знало како је под језером. Лабуд је само тужно заћутао, гледајући га као да се занавек опрашта.

И збиља се никада више није вратио.

Ко зна, можда је и постојао неки чаробни28 свет под језером, можда су му и били запретили да језерске тајне на издаје, а он је можда, не могући ником молбе одбити, опет хтео чобанчету нешто понети па су га на делу ухватили, а можда34 је погинуо просто у језерском шипрагу.

И кад је једног дана дечак схватио да се лабуд неће никад вратити и машио се опет руком у недра где су стајали дарови што му их је нежни пријатељ доносио са путовања – тамо су стајала само три обична камичка.

Десанка Максимовић

Прочитајте више:

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

Десанка Максимовић – БАЈКЕ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

КАКО СУ ПУЖУ УКРАЛИ КУЋУ – Десанка Максимовић

КАКО СУ ПУЖУ УКРАЛИ КУЋУ – Десанка Максимовић / Бајка, Текст, Дечја ризница

КАКО СУ ПУЖУ УКРАЛИ КУЋУ

Живела у суседству два пужа. Куће су им биле баш прекопута; једна с једне стране стазе испод жбуна, друга с друге стране,крај камена. Ови пужеви суседи били су врло мирне животињице, нису волели много да шетају, скоро увек су били пред својим кућицама посматрајући шумске пролазнике: жуте или црне мраве с товаром на леђима, пролећне бубе под црвеним оклопима или неке друге путнике. А ако би се каткад и решили да пођу у шетњу, своје су куће увек на леђима носили, бојећи се да их неко не украде.

Њихови суседи су им се смејали, због ове обазривости. Зеба, која је становала на грани храста изнад њих, увек им је подругљиво довикивала: – Зашто не упртите на леђа и двориште? Може вам и њега неко украсти.

Али се пужеви нису освртали на ове подругљиве замерке. Некако су сигурнији били кад кућу понесу на леђима. Ако им се деси да их мрак ухвати негде насред поља, не морају да се брину: увуку се само у своју кућу и на миру проспавају ноћ. Узалуд бубе у црним оклопима обилазе око њих, куцкајући на врата, чудећи се откуд изненада да никну куће насред равни, пужеви ћуте унутра и не отварају им. Може се ма шта око њих догађати, они у својим љуштурама остају мирни као у тврђави.

Али једног дана пуж који је становао испод жбуна помисли: – Зашто, збиља, увек носим кућу на леђима? Хоћу и ја једном слободно, без терета, да се прошетам.

Хтеде потом да позове и свога суседа да заједно пођу, те извири кроз прозор, али је сусед са својом кућом био већ некуд отишао. Пуж испод жбуна онда изиђе из своје куће, добро затвори на њој врата и прозоре, да се лопови не би увукли унутра, и пође сам у шетњу. Био је много срећан што се решио на ово јунаштво. Пео се уз шибље, завлачио дубоко у бусење траве, пео се уз камење које би нашао на путу и где га све није било. Тако је све до саме ноћи остао у пољу.
Међутим, чим је он изишао у шетњу, случајно туда наиђе жути мрав, старешина суседног мравињака, и закуца на врата пужеве куће, у жељи да се с њим мало поразговара. Али му се нико не одазва.

Жути мрав помисли да пуж можда још спава, па довикну: – Устај, ленштино, сунце је већ давно одскочило.

Кад виде да се пуж опет не одазва, прислони уво на врата ослушкујући да ли заиста спава. Изнутра се није чуло никакво дисање и мрав онда провири кроз прозор. Можете замислити колико се жути мрав зачуди кад виде пужеву кућу празну. И мада није био брбљивац, појури у мравињак да ово чудо исприча својој задрузи. И остали се мрави много изненаде и разнесу за тили час ту вест кроз целу шуму.

Одмах се око пужеве куће искупи гомила света: бубе, птичице, стршљени, осе, лептири. Сви су редом вирили кроз прозор, лупали на врата, тражили пужа у околној трави; а потом је отишао свак на своју страну.

Крај кућице су остале само две непознате бубе. То су биле неке луталице што су путовале око света. Чим су од мрава чуле да је пужева кућа остала празна, решиле су да је украду, да је однесу до шумског потока, па да тамо начине од ње чамац у који би селе и наставиле своје лутање по свету, јер им је врло тешко било увек ићи пешке.

Кад све остало друштво оде, рече једна буба:– Кућица је дивна, лака је као перо, моћи ћемо од ње чамац направити.

– И доста је велика – додаде друга – можемо обе у њу стати. Хајде брзо да је пренесемо на обалу.

Онда пожуре и пренесу је на обалу потока, где од ње начине чамац, отисну се низ воду и отплове у богзна које далеко језеро или море.

А сироти пуж кад се вратио из шетње и видео да су му украли кућу, много је плакао. Тражио ју је по свој околини, питао познанике, али му нико није умео рећи ко је кућу украо. Сусед му је врло радо хтео указати гостопримство, али је и сам једва могао да стане у своју љуштуру.

Тако је пуж, који се само једном усудио да своју кућу остави саму, целог живота остао бескућник, и морао се потуцати тражећи преноћишта у лишћу, трави, крунама цвећа и главицама зеља. Остали пужеви га прозову Голаћем, па су се после тако звала и његова деца и унуци и све потомство, јер им у наслеђе није могао оставити кућу, као што су други чинили.

Десанка Максимовић

Прочитајте више:

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

Десанка Максимовић – БАЈКЕ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ПАТУЉКОВА ТАЈНА – Десанка Максимовић

ПАТУЉКОВА ТАЈНА – Десанка Максимовић / Бајка, Текст, Дечја ризница

ПАТУЉКОВА ТАЈНА

Живео је у планини неки стари патуљак који је знао све тајне птица, гмизаваца, извора и биља у њој. Знао је час кад који извор у гори постаје животворан, час кад ће која птица умрети, које траве човека усрећавају. Знао је и по чему ће погодити час своје смрти.

Једног јутра рано пође кроз гору као неки владар кроз своје царство. Суве гранчице су пуцкарале под његовим ногама и роса га до појаса купала, јер је врло, врло мали био. На гранама су већ певале разбуђене птице, извори су гласно жуборили, и мирисала свуд боровина и папрат.

Наједном, у црним гранама четинара виде патуљак сиву прилику тетреба где лепрша крилима будећи се из сна ноћног. Око његовог врата блистала се огрлица зеленомодрог перја, а када замаха крилима учини се као да се огрће неким белим огртачем. Патуљак опази како тетреб још једном рашири црни лепезасти реп, како радосно погледа у небо испод своје црвене обрве и прхну негде над борје.

Патуљак тад уздахну и прошапута тужно: „Тетреб ће данас погинути. Бело перје над његовим раменима јутрос је потамнело.“

Потом се уплашено осврте око себе да га ко није чуо, јер ником није хтео говорити ниједне своје тајне.

Онда пође даље низ планину скакућући лако с камена на камен и скривајући се иза дебала. Ишао је на најхладнији извор да се умије. У даљини се чула вода где клокоће и пенуша преко стења. Да је други путник туда наишао, ништа необично не би чуо, али у песми извора патуљак чу неке необичне звуке, који се јављају само једном у сто година, у часу кад извор постаје зивотворан, кад његова вода може да подмлади за читав људски век онога ко је се напије.

Зато патуљак као без душе јурну тамо. Био је већ прилично стар и хтео је да се подмлади. Али не стиже на време: у часу кад он замочи шаке у извор, његова вода постаде опет обична планинска вода. И патуљак стаде тужно гледати своју белу браду, и мислити да ли ће моћи доживети идућих сто година, да се на извору подмлади. Поче суморно разгледати око себе, по стаблима борова, да можда није потекло млеко уместо смоле, јер би то био знак да је дошло време његове смрти.

Али тог часа је још текла мирисна смола низ стабла дрвећа у планини, и патуљак одахну спокојно.

Како је већ било подне, седе на неки пањ око кога су расле јагоде и добро се наруча. При том мишљаше:

– Треба бар да уочи Ивањдана увребам час када се расцвета који златни цвет папрати и да га уберем, па ћу бити срећан целе ове године, ако ме смрт не задеси.

Једино је он знао ту тајну о златном цвету папрати, који се расцветава само једном у години дана, усред ивањске ноћи, и потом одмах увене. Али ко успе да га убере, целе године, а некад и целог живота, буде срећан. Само, патуљак је чувао ову тајну као и све остале, и био је решен да је другоме каже једино у часу своје смрти.

Мислио је он тако о папратовом цвету и срачунавао по сунчевој сенци када ће доћи Ивањдан, кад наједном се трже и прислушну: негде у гори, у стаблу неког старог бора, чу где мили црв и помисли:

– Стари бор ће вечерас умрети, црв ће га оборити. Штета, он је никао у истом часу кад сам се ја родио.

Око патуљка су врдали гуштерови, сунчале се змије, савијене у котуре као воштанице. Али он их се није плашио, и са уживањем је посматрао једну шарку на стени како главу уздиже и мотри. Њен врат се благо повијао као врат лабуда и очи се преливале росно на сунцу.

– Сиротица, – помисли патуљак, – ужива на сунцу а и не слути да ће је до вечери убити. Видим црвену пегу у њеном оку.

Шврљао је патуљак тако цео дан. Обишао је све своје познанике вукове, медведе, зечеве, а у само вече сврати у походе неком свом пријатељу патуљку. Био је то час кад су се ловци и пастири враћали кућу, и патуљци из прикрајка посматраху ко ће се помолити стазом.

Први се указаше неки ловци. Преко пушке су носили убијеног јутрошњег тетреба и певали су на сав глас. Мало после наиђоше чобани носећи ону мртву шарку, која се сунчала по подне на стени. Патуљак се онда поздрави од свог пријатеља и пође да види да ли је црв већ оборио стари бор. И нађе збиља дрво где лежи на земљи, а птице око њега тужно лете и бубице му миле по стаблу и корену.

Пође тада патуљак суморан кући, а уз њега пристаде неки детлић кљуцајући стално у стабла борова, као да хоће нешто да му каже. Патуљак се осврте, и, гле,
виде да уместо смоле низ кору борова тече млеко.

– То беше знак да стари патуљак треба да иде са овог света.

Кад виде то, он стаде размишљати коме би своју тајну казао и тако га усрећио за цео зивот. И сети се мале чобанице, која је сваког дана гонила козе кроз планину.

Он је причека на савијутку путање, и кад се девојчица појави са својим стадом, стаде пред њу, па јој рече:

– Хоћеш ли целог живота да будеш срећна?

Она се уплаши кад виде тако малог човека и хтеде да бежи, али он јој рече смешећи се:

– Не бој се, и слушај шта ћу ти казати. Ако хоћеш целог живота да будеш срећна, узбери златни цвет папрати. Он се отвара само уочи Ивањдана и одмах после увене. Нико га сем мене није до сада видео; али ја ћу за неколико часака умрети и теби предајем своју тајну.

Тако он рече и завуче се у дубини шуме, а девојчица отрча весело низ стазу те разгласи тајну и осталим чобанима. И уочи Ивањдана одоше сви у шуму, сваки узбра по један златан цвет и закити се њиме.

И од тада сви чобани на свету су срећни.

Десанка Максимовић

Прочитајте више:

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

Десанка Максимовић – БАЈКЕ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ЛЕПО ЈЕ БИТИ ДЕТЕ – Десанка Максимовић

ЛЕПО ЈЕ БИТИ ДЕТЕ – Десанка Максимовић / Бајка, Текст, Дечја ризница

ЛЕПО ЈЕ БИТИ ДЕТЕ

По цео дан Мара вири кроз плот свога дворишта у оближњи парк. Далеко у кругу где стоји песак деца се играју. До Маре допиру звонки раздрагани гласови. Чује се како звоне лимене кантице на својим дршкама, пуцкетају точкови колица на песку и скачу лопте негде на утабаној стази. А Мара нема ни брата ни сестре нити какве мале суседе да би се с њима поиграла. И што је најгоре, мама полазећи закључа капију, да дете не би могло само изаћи на улицу.

Вири тако Мара кроз пукотину плота и чини јој се да чује како лопте скакућући декламују:

Лепо ли је скакати
по узаној стази,
по трави се ваљати.
Пази, Маро, пази!
А канте звецкају:
Лепо се је брчкати
по чесменој води,
по песку се брљати.
Ходи, Маро, ходи!

Кад се мама врати кући, једва одвоји Мару од плота. Понекад покуша с дететом да се игра, али не уме. Не знају то све маме. Кад је била мала, није то научила, јер ни њу није имао ко да води на дечје игралиште нити јој је ко куповао играчке.

Ноћу кад се уморна иза сна тргне, учини се мами као да у детињем дисању чује уздахе:

Ја сам јоште сасвим мала,
с децом би се поиграла,
између цвећа на слободи.
У игру ме, мама, води!

Пре него пође на рад, мама нађе понеку стару ствар, да детету буде играчка: пружи му пробушени лонац или сиђе у подрум да изнесе зарђали обруч са бурета. Мара дрвеним патрљком гони неко време обруч по покалдрмљеном дворишту, али како нема довољно простора, обруч сваки час удари у зид, плот или праг и претури се. Зато се она брзо задовољи својом играчком па се као чичак опет ухвати за плот и остане тако док се мама не врати. А мами се сваку ноћ чини како уздише и моли је да је одведе у парк међу децу, па смишља како би то могла учинити. Недељом, истина, и сиромашне и запослене мајке воде своју децу у парк, али се Мариној мами, која преко недеље код другог ради толико нагомила посла у својој кући, да све то мора недељом да посвршава. Кад би иначе окрпила и опрала Марино рубље, кад би изветрила и исунчала кућу, почистила и поправила све што се преко недеље упрља.

Али је дете сваки дан молило да га изведе у игру међу другу децу, те мама једне недеље устане рано, рано, и узе да умотава неке крпе од Марине старе хаљине у чврсто клупче. Кад се Мара пробуди, крај ње је стајала крпена, црвена лопта, а обруч од бурета био је изрибан и светлио се као нов и крај њега стојала нова новцата палица одељана од младог прута. Сем тога, већ је двориште било почишћено и сушила се на јасном сунцу иза куће Марина кошуља и чарапе.

Мама узе дете за руку и поведе га у парк. Из њене коштуњаве, несавитљиве шаке детиња шачица је сваки час клизила и ситни детињи кораци су једва стизали маму, која је и у шетњи брзо корачала. А у парку је већ врило од деце. Песак у кругу је личио на огроман шарен мравињак. Мама седе на прву клупу бојећи се да Мара не пожели сјајне и звонке куповне играчке деце што су се у великом кругу играла.

Гонећи, међутим, свој велики обруч дете се брзо нађе тамо и стаде очарано. Около су трчали дрвени коњићи, црвени, жути, и плави. Зајапурене девојчице пуниле су песком своје канте. Светла лица гумених лопти поскакивала и ваљала се по трави.

Јуриле су све врсте точкова и колица и кола. И Мари се чинило да се све те играчке и деца у хору веселе:

Лепо ли је дете бити,
дан у игри проводити,
и имати лопте нове
и коњиће и точкове.

Мара се загледа у белу девојчицу што је у наручју држала огромну лопту и возила у колицима лутку. Било би тако лепо поиграти се лоптом која уме да одскаче. Марина је, истина, била велика, али где би пала, ту би се и зауставила, чинила се некако болесна и уморна. Бела девојчица утом своју лопту испусти и Мара потрча да се њоме мало поигра. Под ручицама осети глатку еластичну гуму и учини јој се да држи неко живо биће које дише. Али та је радост била кратка. Бела девојчица се устреми и оте јој своју играчку. На стази су стајала без господара колица натоварена песком, и Мара хтеде да их мало повоза. Али само што је три корака корачила, појави се румени дечак и узе јој их. Она онда угледа на клупи лутку коју је мерила до сада јер се њена сопственица прљала грађењем куће од песка. Било је необично слатко држати порцуланску, у свилу обучену лутку; међутим, нечије је руке истргоше из Мариних руку: чуварица девојчице се бојала да је Мара не поквари.

И тако, чега год би се дотакла, отимали су јој, а около су играчке у хору звецкале:
Лепо ли је бити дете:
што желите, то и смете:
купују вам мама, бака
сваког дана играчака.

Мари се све то толико тужно учини да удари у гласан, горак плач. Мама дотрча, узе је на руке и однесе на клупу далеко од главног круга. Желећи да је развесели она јој показиваше како се и њеном лоптом може лепо играти бацајући увис и дочекујући је у руке, затим јој показа како и њен обруч може далеко да се котрља а да не падне.

У близини су се играла још нека деца чије играчке су као и Марине биле домаћа рукотворина и старе у подруму бачене ствари. То су биле шоље без дршке и окрњене тацне, сломљене машице и виљушке, разнизане, разне боје и облика ђинђуве, крпене лутке и лопте. Девојчица што се играла штипаљком за рубље и шољом без дршке пружи Мари шољу позвавши је да стружу песак из јарка покрај
стазе. То Мару утеши, јер се на шољи смејала нека беба, а штипаљком се могло врло добро чепркати по земљи. Ускоро се њима двема придружише и друга деца са својим крњавим играчкама и начини се весео жагор као и у великом кругу. Дечаци копајући старим кутлачама начине читаву кулу од песка, а крпане лопте као да добише мала крила у рукама веселих девојчица. Чак је и понеко дете из великог круга остављало своје лаковане играчке прилазило деци што су се играла око Маре.

А мама је ослушкивала како недалеко иза грања звецкају лимене кантице:

Лепо ли је дете бити,
дан у игри проводити,
и имати лопте нове
и коњиће и точкове.

Десанка Максимовић

Прочитајте више:

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

Десанка Максимовић – БАЈКЕ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Exit mobile version