СТАКЛАРЕВА ЉУБАВ – Гроздана Олујић (текст бајке)

СТАКЛАРЕВА ЉУБАВ – Гроздана Олујић / Бајке, Текст

СТАКЛАРЕВА ЉУБАВ

Сав занесен, дечак је посматрао како се надимају очеве груди а безоблична ужарена маса, на врху дуге стакларске цеви, претвара у прозирну стаклену зделу за воће и колаче.

– Кад порастем и ја ћу постати стаклар! – рече малишан а отац га, одложивши посао, збуњено погледа.

– За стакларе су потребна јака плућа, а ти једва успеваш да угасиш рођенданску свећу. Није то посао за тебе, синко! Бежи од стакларске пећи као од куге док ти није спржила лице и душу… – стаклар заћута и с тугом се загледа у дечакове златасте очи. Такве у породици никада нико није имао, нити је ико био тако прозрачан и танак.

– Иди, играј се, дете… – отац уздахну. – И не долази више овамо.

Али, дечак није био у стању да послуша очев савет. Сјај и прозрачност стакла привлачили су га више од било чега на свету. У блеску росе видео га је, у капима кише, у бојама дуге, у сну. Чак му је и поток личио на неко течно стакло које скакуће преко камења и негде у даљини претвара се у стаклено језеро насељено прозрачним језерским вилама.

Је ли чудо што он, крадомице, настави да долази у стаклару? Што занемари сан и игру? Али, без обзира колико се трудио, грудва на врху дуваљке није се претварала у пехар или зделу. Мртва и мутна висила је неко време а онда се откидала и падала на тло као нека наказна воћка.

Брже од иверја низ планинску реку отицали су дани, месеци, године. Али, дечак није одустајао, делимично због тврдоглавости, делимично због прича старих стаклара да у стакленој рудачи живи чаробњак који се појављује једном у сто година, ономе ко га угледа дарујући способност да од стакла начини све што зажели: од стакленог цвета до птице.

– Кад би ми се, макар на тренутак, указао! – сањарио је малишан и из све снаге дувао у цев све док стаклена маса није почела да се шири као мехур. Али, да од мехура направи зделу, није му полазило за руком, и он се зарицао да неће више одлазити у стаклару. Па ипак, већ сутрадан је тамо ишао као да га ноге саме носе.

Понекад му се чинило да у стаклу види нечије лице како се смеши, али то би трајало тек трен и смешак би се гасио као да га није било.

Но, и поред неуспеха дечак је у стаклару одлазио све чешће и остајао све дуже. Једне ноћи он виде како провејава крупан и влажан снег и затрпава крошње дрвећа и плочнике.

– Не начиним ли ноћас стаклени цвет прозрачнији од мехура сапунице, више никада овамо нећу доћи! – промрмља дечак и замочи цев у врелу, житку масу.

Већ су га груди болеле од дувања а грудва никако да се почне ширити. Тек пред зору он виде како се стаклена маса увија и преображава у кристални цвет какав никад нико није видео. Ван себе од радости, он сави дугу светлуцаву дршку, направи за њу постоље и одложи цвет на полицу. Затим узе нову грудву и зачуди се: као да је од пене било начињено, стакло се стаде тањити и претварати у птицу дугог репа у коме су се преливале најнежније и најблиставије дугине боје.

– Да направим још једну пре него што мајстори уђу у стаклару… – помисли али, када се стаклени мехур рашири, он виде како се, уместо у птицу, тмаста и безоблична грудва преображава у девојчицу тако прозрачну и блиставу да су га од сјаја њеног лица очи болеле.

Као опчињен стајао је неко време и зурио у њу.

– Ај, кад би проговорила или коракнула… – уздахну и истовремено се подругну самоме себи: ко је још видео стакло које корача или говори? Само будала може пожелети нешто што не бива…

– Ко то каже? – стаклена девојчица се закикота, поскочи и малим хладним прстом дотаче дечаков образ, па поче да расте. Била је већ скоро дечакове висине кад мали стаклар чу кораке радника који су долазили на посао.

– Е, свашта! – прогунђа дечак. – Већ је почело да ми се свиђа стакло које расте и говори! – он надланицом протрља очи уверен да сања, али девојчица је и даље, свеједно, стајала крај њега и прекорно га посматрала.

– А што не би говорило? – рече љутито.

– Па, ти веруј да је немогуће, ако ти се то свиђа! – својом маленом шаком она дотаче дечаково раме и осмехну се. – А сад ме води својој кућу јер ускоро ће радионица бити пуна људи.

– Шта да кажем родитељима? – забрину се малишан. – Запањиће се кад те виде…

– Неће ме видети! – рече девојчица. – Ја ћу бити видљива само за тебе… – нечујно она пође за дечаком и исто тако нечујно уђе у његову кућу.

Од тога дана дечакова мајка није могла рођеним очима да поверује. Је ли тај насмејани младић њен вечно уплашени син? Шта се то с њим догађа? С ким он то у мраку разговара? Покушала је да сазна, али је на сва њена питања дечак ћутао и растао очију пуних неког тихог, радосног сјаја.

Заједно с њим расла је и девојчица, нежна и прозирна као да ју је водена вила родила, и била стално уз дечака: у кући, у школи, у сну и на јави. Мајстори из стакларе су га у чуду посматрали и покушавали да докуче ко му то у раду помаже. Такве стаклене цветове, птице и пехаре још никада нико није успео да направи. Да није чаробњак из стаклене рудаче ту умешао своје прсте? Од кога је момчић све то научио? Узалуд су се трудили да прокљуве његову тајну. Мали стаклар је ћутао а дани су се као пупољци отварали.

Крај реке, док је посматрао облаке како се огледају у води, он помисли како од њега нема срећнијег човека на свету и истог трена осети како му, као нож, кроз груди пролете језа. Шта ако Светлоока оде као што је и дошла? Ако, једноставно, ишчезне?

– Бићеш увек са мном? – прошапута бојажљиво. – И волећеш ме вечно?

– Док ме не удариш или не гурнеш, запамти! Љубав је крхкија од стакла. За њу је потребно много стрпљења, много нежнсти… – Лепотица од стакла се осмехну а младић ускоро заборави и своју стрепњу и њену опомену.

Недеље и месеци су летели као златне стрелице и он поверова да ће увек тако бити. Под његовим прстима стакло се савијало у гранчице, у светлуцаве влати траве, цветне пузавице, и његова је слава расла.

Људи су из далека долазили да виде његове творевине од стакла, да им се диве. Од ове грудве направићу паучину с капима од росе. На дневном светлу блистаће као бисери… – рече мали стаклар једне ноћи, али му посао не пође за руком и Светлоока се, нехотице, насмеја.

– Та ти паучина личи на резанце… – рече а он је, у љутини, не размишљајући, гурну.

Истога часа чу се некакав рески звук, као да се стакло ломи, и он, сав очајан, виде како се девојка претвара у гомилицу стакленог праха и у струји ваздуха излеће кроз прозор.

– Опрости ми, врати се!? – повика ван себе од туге и запрепашћења и потрча за стакленим прахом који се све брже осипао, док на крају сасвим не нестаде.

Узалуд ју је звао, узалуд за њом трагао. Ни у сан му није свраћала а дани су се као снежне пахуље ковитлали. Једино му се, с времена на време, чинило да je у сјају стакла види, а онда и то престаде и он поверова да је све било само сан.

Полако поче да је заборавља, ожени се, изроди децу. Већ му и белина косу на челу покри, кад једне ноћи опази како се његов најмлађи син искрада и одлази у стаклару. Затим угледа његов први стаклени цвет и тихи, радосни сјај у очима. Не питајући га ништа, схвати да прича не престаје да се понавља.

Гроздана Олујић

Прочитајте више:

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ШАРЕНОРЕПА – Гроздана Олујић

ШАРЕНОРЕПА – Гроздана Олујић / Приче за децу, Текст

ШАРЕНОРЕПА

У буци зоолошког врта малишани су обично застајали пред кавезима с мајмунима, па одлазили да се диве слоновима и фокама.

Само је једна девојчица, чије је плаво теме једва допирало чувару до појаса, редовно одлазила до кавеза иза чијих је решетака живео тигар. Затим је, све док се врт не затвори или је родитељи не одвуку кући, стајала нежно гледајући у звер чије су се зенице при јакој светлости скупљале у оштру црну пругу.

Чувару се чинило да и звер посматра девојчицу с нежношћу у очима, као да погледима воде неки неми, тајни разговор. На тренутке му је једва успевало да га препозна. Је ли могуће да је то она иста звер чији урлик леди крв у жилама и људима и животињама, а ударац шапе угиба решетке кавеза?

С чуђењем и неверицом чувар је гледао како се тигар у дететовом присуству мења, како му кретње постају блаже а очи, упрте у девојчицу, питомије. „Па, он би се као псић склупчао крај дететових ногу, само да је кавез отворен!“, помисли чувар не верујући сопственим очима: њушке ослоњене о шапе, тигар је лежао, гледао у девојчицу, и прео.

– Пусти ме да га помилујем! – замоли девојчица једнога дана чувара, а овај задрхта од ужаса и одлучи да је ни за тренутак не оставља саму с тигром.

Ко зна колико је пута девојчица долазила! Колико дуго стајала и гледала у тигра! Звезде дане не броје. Недеље и месеци су пролазили уливајући се у пролеће, лета и зиме као шаре с тигрових леђа у реп.

Девојчица је просто била опчињена тим репом, јер се час умилно увијао тигру око шапа, час гневно ударао о решетке. Ај, кад би неко, макар на трен, пустио тигра из кавеза! Девојчица је с тугом гледала заробљену звер, а тигар је, као да нешто наслућује, пружао шапу ка њој.

Мајка с нелагодношћу опази сузу у оку девојчице, трже је и одвуче од кавеза, а те исте вечери откри да је девојчицина цртанка испуњена цртежима моћне пругасте звери.

„Тигра воли више од родитеља!“ – пролете јој кроз главу.

– Нема више одлазака у зоолошки врт, запамти! – припрети љубоморно, па гурну цртанку у ладицу. – Доста је мени тих глупости… – И мајка љутито залупивши вратима изађе из дететове собе, а девојчица извади цртанку и стави је себи под узглавље, па леже, али читаве ноћи не склопи ока од ватруштине и повраћања.

Шта све нису чинили родитељи да јој помогну, па ништа. Чак су и цртеж с тигром ставили изнад дететовог кревета, али мала је наочиглед свих све брже копнела.

У свом кавезу, одбијајући храну, копнео је и тигар. Нико није могао да одреди од чега болује, али он је из дана у дан постајао све тањи и све мањи.

„Ако овако настави, ускоро га неће ни бити!“, промрмља чувар сетивши се да већ данима крај тигровог кавеза није видео плавокосу девојчицу, па уздахну. „Вероватно тигар за њом тугује!“ – погледа још једном измршавелу звер, решен да од сутра о свему обавести управника. Затим још једном обиђе врт, па леже.

Дуго није могао да заспи, а кад је заспао, пред саму зору, трже га урлик тигра.

Заборавивши чак да обуче капут, он потрча ка тигровом кавезу. Стигавши надомак кавеза, он застаде као укопан.

„Сањам ли ја ово?“, упита се кад виде закључана врата и празан кавез. „Није тигар врабац, па да излети кроз решетке!“ Још једном оптрча празан кавез, па читав зоолошки врт, али тигру ни трага.

Истога трена, дететова мајка чу девојчицин раздрагани смех и, не верујући сопственим ушима, скочи с кревета. Улете у дететову собу и готово занеме од чуда. Крај самог дететовог узглавља лежала је пругаста, шаренорепа мачка и прела, а девојчица се смејала.

Иза прозора руменила се зора. И прозор и врата били су затворени. Откуда мачка? Никада сличну њој није видела, а ипак јој је некако позната…

Мајка нехотице подиже поглед ка зиду и крикну. Са цртежа, право у њу, гледао је пругасти, шаренорепи тигар. У дететовом кревету лежала је иста таква пругаста, шаренорепа мачка са оштром, црном пругом уместо зеница. Од зебње мајка задрхта.

„Да се није тигар у мачку претворио?“, помисли па одмахну руком.

„Мачка је мачка, а малој је уз њу, очигледно, добро!“

Већ пред крај тога дана мајка опази да девојчица лакше дише и, обрадована, заборави и тигра и своју зебњу.

Девојчица се све чешће смејала, а Шаренорепа се од ње није одвајала.

У мраку, као жишци, гореле су њене очи.

„Па она то као пас стражари!“, пролете мајци кроз главу. „Кад једе? Када спава?“, упита се па усхићена дететовим све бржим опоравком заборави своја питања.

Као киша низ олук текли су дани. Девојчица је већ почињала да устаје са кревета и помало хода по соби праћена пругастом шаренорепом мачком.

Коначно, дође и дан да крене у школу. Она раздрагано зграби торбу и полете низ улицу, унапред се радујући сусрету с друговима и другарицама из разреда.

Истога трена Шаренорепа нестаде, а чувар, пролазећи крај недељама празног кавеза, иза решетака угледа тигра.

Гроздана Олујић

Прочитајте више:

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

НЕБЕСКА РЕКА – Гроздана Олујић

Гроздана Олујић – НЕБЕСКА РЕКА / Видео: бајку говори Нада Блам, Текст

https://youtu.be/dlQQ2_hNDp4

НЕБЕСКА РЕКА

Текле реке, свака по своме: нека на исток, нека на запад, а нека с планине право у море. Па, и куда би? Велика речна мајка спокојно је надгледала рађање нових река, унапред им одређујући ток. С рекама нема изненађења, нема брига. Не рађају се често будале као она што је хтела да тече испод земље.

Мајка свих река осмехну се тек рођеној кћери и подиже палицу ка западу, кад мала тврдоглавица рече:

— Нећу на запад!

— Ти онда теци на југ, а можеш и на север! — стрпљиво рече Велика речна мајка, али тек рођена кћи није хтела ни на север, ни на југ, нити с планине у море. Сва светла, сва прозрачна одмахивала је главом, понављајући:

— Не, и не!

Велика речна мајка уздахну.

— Све реке једва чекају да уплове у море! — рече и помилова по образу најмлађу кћер, кад ова одсече:

— Не ја!

— Па, куда ћеш? — забрину се Мајка свих река.

Мала својеглавица је ћутала. Судбина реке је да тече у долину, у море, али њу привлаче снежни планински врхунци и ружа сунца у модринама неба, очаравају је облаци и звезде.

— Када бих постала небеска река! — прошапута, а Велика речна мајка задрхта од ужаса.

— Тог није било, нити ће бити, кћери! Ниједна се река још није попела у небо. Боље пожури да стигнеш у долину, у море, док нису почели зимски мразеви! — рече Мајка свих река строго и одлучи да припази на тек рођену кћер.

Мала река се невољко поче спуштати али од тога часа све реке и речице, сви извори и потоци будно су стражарили. Обале и корито чували су је да не побегне, стене јој пречиле пут, планина је заустављала. Ко да побегне од такве страже?

Замрла од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза.

Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с планине. Шћућурене у својим коритима, реке су престрављено ћутале, не усуђујући се да се помакну.

Али, када јутро свану, Мајка свих река опази да је корито мале реке празно и забрину се: камо је могла отићи?

— У потрагу за њом! — нареди свим водама у планини, и велико трагање поче, мада је киша још ромињала.

Где је све нису тражили, где све нису завирили: и у шуму, и у камењар, и у пећину, и у густиш! Али, малој реци ни трага! Мајка свих река већ хтеде да нареди ново трагање, кад осети да киша лагано престаје и чу задивљени крик неке птице:

— Погледајте!

Велика речна мајка с муком подиже главу увис, и рече:

— Не тражите је више!

Преко читавог неба, сва блистава, као шарени лук, путовала је мала река. Један крај лука дотицао је врх планине, други је нежно зарањао у море, али она сама није припадала ни планини ни мору.
Била је небеска река. Назвали су је дуга.

Гроздана Олујић

Видео: бајку говори Нада Блам.

Прочитајте више:

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

БАЈКЕ

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена / Дечја ризница, Бајке, Проза

БАЈКЕ

БАЈКА О БЕЛОМ КОЊУ – Стеван Раичковић

ПИНОКИО – Карло Колоди

Браћа Грим – БАЈКЕ

ЦРВЕНКАПА

ТРНОВА РУЖИЦА

ПЕПЕЉУГА

СНЕЖАНА И СЕДАМ ПАТУЉАКА

ИВИЦА И МАРИЦА

ХРАБРИ КРОЈАЧ

ЗЛАТНА ГУСКА

ДОМАЋИ ПАТУЉЦИ

ДОКТОР СВЕЗНАЛИЦА

ПЧЕЛИЊА МАТИЦА

Ханс Кристијан Андерсен – БАЈКЕ

ДЕВОЈЧИЦА СА ШИБИЦАМА

РУЖНО ПАЧЕ 

МАЛА СИРЕНА

ЦАРЕВО НОВО ОДЕЛО

ПРИНЦЕЗА НА ЗРНУ ГРАШКА

Десанка Максимовић – БАЈКЕ

БАЈКА О КРАТКОВЕЧНОЈ

СЛИКАРКА ЗИМА (ОЖИВЕЛА СЛИКА)

ПРИЧА О РАКУ КРОЈАЧУ

БАЈКА О ЛАБУДУ

МЕДВЕДОВА ЖЕНИДБА

ОРАШЧИЋИ-ПАЛЧИЋИ

ВЕТАР ДАДИЉА

ПАТУЉАК КУКУРУЗОВИЋ

МАЦАН-БРАЦАН

ПРИЧА О РЕЦИ

КЋИ ВИЛИНОГ КОЊИЦА

ТРИ ПАТУЉКА

ЛЕПО ЈЕ БИТИ ДЕТЕ

ПАТУЉКОВА ТАЈНА

КАКО СУ ПУЖУ УКРАЛИ КУЋУ

СВЕТ ПОД ЈЕЗЕРОМ

Гроздана Олујић – БАЈКЕ

СТАКЛАРЕВА ЉУБАВ

ШАРЕНОРЕПА

НЕБЕСКА РЕКА

Оскар Вајлд – БАЈКЕ

СЕБИЧНИ ЏИН

СРЕЋНИ ПРИНЦ

Александар Сергејевич Пушкин – БАЈКЕ

БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ

Бранко В. Радичевић – БАЈКЕ

ПРИЧА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ

НАРОДНЕ БАЈКЕ 

АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН

БАШ ЧЕЛИК

ВИЛИНА ГОРА

ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА

ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА

ЗЛАТОРУНИ ОВАН

МЕЂЕДОВИЋ

НЕМУШТИ ЈЕЗИК

СТОЈША И МЛАДЕН

ТРИ ПРСТЕНА

У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ

ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу… Јер, деца су украс света ♥

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Exit mobile version