1000 ЗАШТО 1000 ЗАТО – Књига

1000 ЗАШТО 1000 ЗАТО – Књига / Аудио књига, Видео, Занимљивости

Омиљена књига нашег детињства (уз РИЗНИЦУ ПЕСАМА ЗА ДЕЦУ чика Јове Змаја) свакако је ХИЉАДУ ЗАШТО, ХИЉАДУ ЗАТО. Враћамо јој се и сада, као одрасли јер је најлепша ризница знања и занимљивих чињеница. Прелиставамо је и читамо одломке из књиге:

ЉУДСКО ТЕЛО

1. Зашто идемо укруг када се изгубимо? 00:07
2. Да ли постоје џинови? 01:45
3. Зашто је човечјем телу потребна вода? 03:22
4. Шта је то албинизам? 04:49
5. Шта је крв? 06:12
6. Зашто се у носу лучи слуз? 07:24
7. Зашто се зуби кваре? 08:23
8. Зашто имамо два нервна система? 09:54
9. Зашто се смејемо? 11:52
10. Због чега плачемо? 13:39
11. Шта је геније? 15:00
12. Зашто постоје леваци (леворуки)? 16:24
13. Зашто и колико спавамо? 18:11
14. Зашто сањамо? 19:29
15. Како чујемо различите звуке? 21:09

ЖИВИ СВЕТ ОКО НАС

16. Како су постале биљке? 22:14
17. Како се стварају прстенови на дрвету? 24:09
18. Да ли се лептири селе? 25:41
19. Шта је то богомољка? 27:30
20. Да ли стонога заиста има сто ногу? 29:02
21. Како су постале златне рибице? 31:04
22. Која је змија најопаснија? 32:51
23. Како постаје јаје? 34:40
24. Које птице могу најлепше да говоре? 36:32
25. Зашто су китови сисари? 37:38
26. Шта су делфини? 39:18
27. Зашто се слепи мишеви вешају стмоглавце? 40:49
28. Зашто кенгури живе само у Аустралији? 42:25
29. Колико је висока жирафа? 44:12
30. Да ли се слонови плаше мишева? 45:52

ЗЕМЉА И ЊЕНА ПРОСТРАНСТВА

31. Како су настале планине? 46:34
32. Зашто је море слано? 48:05
33. Када је престало ледено доба? 50:00
34. Зашто су снежне пахуљице шестокраке? 50:59
35. Зашто се на прозорима јављају ледене шаре? 52:24
36. Шта је дуга? 53:33
37. Да ли се у целом свету употребљава исти календар? 55:15
38. Колики је сунчев век? 56:53

СВЕТ У МАЛОМ

39. Колико је тврд дијамант? 58:06

СНАГА И МОЋ

40. Како гласи и шта значи Архимедов закон? 01:00:03
41. Зашто можемо да се видимо у огледалу? 01:02:04
42. Којом брзином се креће звук? 01:03:57

ГРАДИТЕЉ У ЧОВЕКУ

43. Да ли још увек постоји седам светских чуда? 01:05:52
44. Шта је то ТАЈНА СФИНГЕ? 01:08:04
45. Зашто је кула у Пизи крива? 01:10:17
46. Зашто Венеција има канале? 01:12:00

ПИШЕМ, ПИШЕШ…

47. Ко је измислио азбуку? 01:13:47
48. Зашто сви не говоримо истим језиком? 01:16:14
49. Када је написана прва књига? 01:18:02
50. Где су биле прве школе? 01:19:47

РЕЧ ДВЕ О МОДИ, ЈЕЛУ, НЕКИМ МАЛИМ СТВАРИМА

51. Како је настала плетена одећа? 01:21:44
52. Откада људи брију браду? 01:23:32
53. Како је почело ношење рукавица? 01:25:23
54. Откада се чешаљ употребљава? 01:26:30
55. Када је човек почео да пије млеко? 01:28:21
56. Ко је направио прве наочаре? 01:29:54
57. Откада људи користе каду за купање? 01:31:37

У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ ДУХ

58. Како су почеле олимпијске игре? 01:33:19
59. Како је настао тенис? 01:35:11
60. Како је постао шах? 01:36:44
61. Како је кошарка добила име? 01:38:48

ХАЈДЕ ДА СЕ ЗАБАВЉАМО

62. Како су настале дечје игре? 01:40:18
63. Где су се појавиле прве лутке? 01:41:17
64. Како су настале бајке? 01:43:02
65. Зашто прослављамо Нову годину? 01:44:12

Из књиге: 1000 ЗАШТО 1000 ЗАТО, Издавач: „Вук Караџић“, Београд, 1981.

КАКО ЈЕ НАСТАО ТЕНИС?

Неке игре су настале спонтано, док су се друге развијале дуги низ година. Тенис има дугу историју. Грци и Римљани имали су игре лоптом, које су касније прихватили Французи. Једну игру назвали су же де пом; то је вероватно претеча данашњег тениса. Израз »тенис« највероватније потиче од француске речи тене, што значи »држите, играјте«. Неки стручњаци сматрају да је ова игра поникла у Египту и Персији, а да се играла и код Арапа, пре Карла Великог.

Око 1300. године била је такође позната под именом ла буд, а у току XИВ века играла се у целој Француској. Француско племство много ју је волело. Луј X је умро од назеба који је добио играјући ову игру.

За тенис се каже да је краљевска игра, јер су француски и енглески краљеви показивали велико интересовање за ову игру. У Француској се сматрало да је Анри ИИ најбољи играч тениса, а касније је Луј XИВ имао стално особље које се бринуло о његовим тениским игралиштима. »Тенис« као име игре први пут се јавља у књизи објављеној 1400. године. Енглески краљ Хенри ВИИИ саградио је 1529. године у Хамптон Корту своје тениско игралиште, на коме се и данас игра тенис.

У нашим крајевима тенис је почео да се игра после 1885. године.

Прочитајте више:

МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео. . .

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Кад је Бранко Ћопић био дете – анегдоте, занимљивости

Кад је Бранко Ћопић био дете – анегдоте, занимљивости / Видео (говори Бранко Ћопић), Текст

Име са чаше

Ујак Бранка Ћопића имао је неколико чаша са ликовима познатих писаца: чика Јове-Змаја, Ђуре Јакшића, Бранка Радичевића, Августа Шеное, Петра Кочића, Лазе Костића…

Кад се Бранко родио, окупили се укућани и родбина да му одаберу име.

– Могло би — Ђуро! Лако се памти!

– Какав Ђуро? У селу има један Ђуро и краде коње!

– Па, ето, Јован… То би било име за дјечака!

— Јован је име за стара човјека! Не може!

Забринула се Баба Милица да јој унук не остане без имена:

— Има ли још које име на тим чашама?

— Има, како да нема!… Бранко!

Ово име допало се свима.

Од тога дана, овај плавокоси дечак зове се Бранко Ћопић.

Заборављен у кафани

Кад су се тако лепо договорили, отишли су у кафану да прославе Бранково крштење; Малог Бранка оставили су иза топле пећи, Бранко је спавао а они су пили. Пили су, напили се, платили и пошли кући.

Испред куће чекао их је Бранков деда.

— А гдје вам је дијете?

Збиља, где им је дете? Заборавили су га у кафани!

Кум је хтео да се нашали:

— Остало дијете у кафани, да попије нешто са људима!

А дед дохвати рогуље и дрекну:

— Вратите ми унука или ћете главом платити!

У том часу појави се једна комшиница са дететом на рукама:

– Нашла сам ово дијете у кафани. Да није ваше?

– А чије ће бити него наше! — ускликну деда. прихвати унука и поче му тепати.

 

Како је Бранко проговорио

Мали Бранко је растао и ћутао. Имао је већ годину дана и још није почео да говори. Сви се уплашили и замислили. Деда Раде сетио се неке сеоске бабе. Она би могла помоћи детету да проговори.

Одмах позову бабу. Она их посаветује како да умесе и испеку погачу од које ће дечак проговорити.

Они учине све онако како их је баба научила. Кад је погача била готова, дају је малом Бранку и он је у сласт поједе.

Да ли ће сад проговорити?

Сви су се окупили око колевке и чекали.

И Бранко је проговорио! И више нето што су они тражили!

Чули су од њега и неке речи, које мала деца не говоре. Говорио је све више и све безобразније. Шта сад да раде?

Дедине гаће

Поново су питали бабу: шта сад да раде, како да га одвикну од таквих речи и толиког причања?

Баба им рече да га нахране рибом. Рибе ћуте па ће и он заћутати.

И деда оде да лови рибе. Удице није имао па је скинуо своје ланене гаће и од њих направио прибор за пецање. Вукао је гаће кроз воду и чекао.

Одједном, улете у гаће повећа риба и отрже их деди из руку.

– У помоћ! Однесе ми гаће!

Деда је једва некако стигао рибу и своје гаће.

Рибу су испекли и дали брбљивом дечаку. Мали Бранко се слатко најео рибе.

Опет су се сви окупили око њега, да виде хоће ли заћутати.

Али, ништа! Риба није помогла. Бранко је причао све више и све горе.

Прва песма

И тако, мали Бранко није престајао ни да расте ни да прича.

Кад је напунио четири године, отац га је ставио на колено и учио да пева као велики мушкарци:

– У МОГ ЋАЋЕ ПОДЕРАНЕ ГАЋЕ!

Бранко је брзо научно ову песму и отишао да се похвали мајци Соји. А мајци се песма није допала:

— Говори, од кога си научио те безобразлуке?

— Од свог оца! — признао је Бранко.

Љута мајка отрча код деда Раде:

— Твој син учи мога сина безобразлуцима!

А деда Раде скочи, зграби неку мочугу и викну:

— Ти удри свог сина а ја ћу мог!

И тако су и мали Бранко и његов велики отац добили батине због ове безобразне песме.

Бранко Ћопић прича како није знао своје презиме:

Текст у чланку: Милорад Гончин
Илустрације: Иво Кушанић

Припрема и обрада: Антологија – www.antologija.in.rs

Видео: Бистрооки – Кутак за бистрооке

Прочитајте више:

Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ЈЕДНА СМЕШНА ПЕСМА – Душан Душко Радовић

ЈЕДНА СМЕШНА ПЕСМА – Душан Душко Радовић / Сећања, Песме за децу, Прича, Занимљивости, Текст

ЈЕДНА СМЕШНА ПЕСМА

У мојој породици живело се строго и озбиљно… Такви су ми били родитељи, пре свега отац…

Једна од ствари које сам волео, као и многа деца, била је да нам дођу гости… Јер гости су уносили неко друго расположење у кућу, и неке друге односе мојих родитеља према мени… Много сам волео кад нам дођу гости… А то је било време кад су гости чешће долазили него данас…

Наравно, много сам волео да се играм, и то нарочито увече, кад је требало да будем код куће. То је вероватно искуство све деце, да морају да се враћају кући онда кад је најлепше… Нисам имао других задовољстава сем оних која сам могао да делим са другом децом, према томе, много сам волео децу, и све оно што се са децом могло радити… Највише смо играли фудбал, али смо радили и неке друге ствари…

И кад сам имао девет година, ја сам написао једну кратку, смешну, глупу песму, која гласи овако:

Мој тата је надзорник,
а иначе чиновник,
а ради у дирекцији,
и то с чика Ђоком.
Кад га мајка изгрди –
намигује оком.

Душан Душко Радовић

Душан Душко Радовић је рођен 1922. године у Нишу. Уређивао је дечји часопис Полетарац и написао више књига за децу: Поштована децо, Смешне речи, Причам ти причу, Капетан Џон Пиплфокс м друге.

Прочитајте више:

Душан Душко Радовић – Најлепше песме, приче, драмски текстови, афоризми, књиге, цитати…

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Бранко Ћопић

Бранко Ћопић / Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија, Басне

Бранко Ћопић (1915-1984) је један од најпопуларнијих и најплоднијих писаца наше књижевности XX века. Његово дело је обимно и жанровски разнолико – писао је приповетке, романе, песме, комедије, сатире, филмске сценарије, приче и песме за децу. У току свог дугог стваралачког рада, који је трајао више од пола века, створио је књижевно дело које временски и тематски обухвата велико раздобље – од периода између два светска рата до осме деценије двадесетог века.

 

МОЈ ЖИВОТ И КЊИЖЕВНИ РАД – Бранко Ћопић – Аутобиографија

Кад је Бранко Ћопић био дете – анегдоте, занимљивости

 

ПРОЗНА ДЕЛА:

 

СУНЧЕВ ПЈЕВАЧ

 

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ

 

ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ

 

ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА

 

ПЕСМЕ:

 

БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА

 

БОСАНСКИ ТРКАЧИ

 

ДРУГАР ВЈЕРНИ

 

ЈЕЖЕВА КУЋИЦА (басна у стиху)

ЛИКА

 

МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ

 

МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА

 

МУДРЕ ПОРУКЕ ЗА ШТЕНЕ

 

ПИТЕ

 

ПЈЕСМА ЂАКА ПРВАКА

 

ПРОЉЕЋЕ

 

РАСТАНАК

 

СВАШТАРА

 

ЦИТАТИ:

 

„Шта знам о себи да кажем? Много причам и причам на хумористички начин, правим шале на свој и туђ рачун. Понекад имам утисак да све то причам како не бих казао што мислим. И, кад причам о свом животу, једном причам овако, једном онако. Имам утисак да човјек има више својих биографија. Једна је за дјецу, друга за политичаре, трећа за жене… Али што сам у ствари, не знам ни сам.“

„Мени писање није претјерано тежак напор. Писање ми је одувјек било велика разонода. Истина, ваљало је запети, сједити за радним столом, али увек ми је то причињавало велику радост, тако да сам заборављао на успутне тешкоће.“

„Књиге су ми превођене на руски, украјински, пољски, чешки, бугарски, мађарски и њемачки језик.

Током рата и у годинама послије ослобођења имао сам безброј пута прилике да видим колико наши људи, како одрасли, тако и дјеца, воле књигу и књижевност, а нарочито она дјела која говоре о животу и борби наших људи, блиских свакоме од нас. То ме је увијек подстицало на то да са још већим жаром и полетом радим своје књижевне ствари.

Незаборавни ми остају у сјећању бројни сусрети са мојим најмлађим читаоцима, пионирима, разговори с њима и књижевне приредбе по школама. Том приликом увијек се сјетим свог дјетињства и своје жудње за књигама па сам пред собом обећам да ћу још више писати за наше најмлађе читаоце, свима нама најдраже. Писање за дјецу за мене је најљепши посао, најпријатнија забава и најбољи одмор.

Кад завршим једну књигу за дјецу, ја се осјећам тако весео и расположен као да се враћам с неке велике мајске свечаности.“

Бранко Ћопић

Прочитајте више:

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Exit mobile version