ИЛИЈАДА – Хомер / Поезија, Антички еп, Јуначка епска песма, Видео, Рецитација, Текст
ИЛИЈАДА
Илијада (грч. Ἰλιάς) је јуначка епска песма. Заједно с Одисејом, Илијада је један од два античка грчка епа која се приписују Хомеру, наводно слепом јонском или еолском песнику. Та се два епа данас сматрају најстаријим делима грчке књижевности, а модерни филолози их датирају у период 8. или 7. века пре нове ере.
Хомер (грч. Ὅμηρος) је полулегендарни антички грчки песник чије је дело оставило неизбрисив траг на развој западне цивилизације. Испевао је Илијаду и Одисеју, два најважнија епа античке грчке књижевности.
Одломци песме:
Шесто певање (Хектор и Андромаха)
Тако рече и оде сјајношлеми велики Хектор
и кући стигне брзо у којој се пријатно живи,
ал’ он белолакту љубу Андромаху не нађе у њој,
него је са сином и с лепорухом дворкињом једном
стајала онде на кули и јецала, плакала горко.
А кад не нађе Хектор беспрекорну љубу у двору,
ступи на кућни праг и слушкињам’ прозбори ово:
„Нудер, момкиње. сада по истини кажите мени:
куда белолакта крену Андромаха из дома овог?
Или је јетрвама лепорухим пошла ил’ можда
заовама ил’ у храм Атенин, где Тројанке друге
госпе лепокосе хоће да умире богињу страшну?“
Хектору хитра на то кључарица прозбори ово:
„Када нам, Хекторе, кажеш да истину рекнемо праву.
Није јетрвама белорухим пошла ил’ можда
заовама ил’ у храм Атенин, где тројанске друге
госпе лепокосе хоће да умире богињу страшну,
него се на вељу кулу на илијску попела, јер чу
да су на муци Тројци, надвладали да су Ахејци.
Она је бедему кренула журно махнитој слична.
с њоме и дојкиња пошла у наручју носећи дете.“
Тако кључарица рече, и Хектор из двора истрчи.
истим се врати путем кроз улице грађене лепо.
Кад град големи прође и када до Скејскијех врата
веће стиже куд шћаше да онамо на поље доспе,
ту му даровита љуба долети тада у сусрет,
љуба Андромаха, ћерка јунака Еетиона,
овај под гором Плаком шумовитим живљаше некад,
онде под Плаком у Теби, а владар Киличаним’ беше;
ћерка његова пође за Хектора обучена у мед.
Она се сусретне с њиме, а дадиља иђаше с њоме
носећ’ на грудима сина безазленог, нејако дете.
љубимца Хектору сина, а лепој подобна звезди;
Хектор је њега назив’о Скамандријем, други га
зваху Астијанактом, јер је сам Хектор бранио Илиј.
Хектор се сину своме, кад виде га, ћутке насмеши,
а Андромаха стане крај војна ронећи сузе,
стисне му руку и овако му беседит’ почне:
„Јадниче, са свог ћеш срца заглавит’, а нејаког чеда
није ти жао ни мене сироте; ја ћу се брзо
твоја удовица назват’, јер тебе ће смаћи Ахејци,
када одасвуд бахну, а мени било би боље
да под земљицу сиђем, кад нема те више, јер нећу
имати утехе друге, кад житку ти стигне свршетак,
него жалост кад немам ни оца ни госпође мајке.
Јер мог је оца негда погубио дивни Ахилеј
и још угодни килички град разорио Тебу
високовратну и онде погубио Еетиона,
али га не оплени, јер зазор му беше у души,
него га заједно спали са оружјем његовим сјајним
и гробни постави камен; на камену посаде брешће
горанке нимфе, све ћерке егидоноше Дива.
Седморо имађах браће у двору, и заједно они
сви су истога дана запутили у дом Аидов,
јер их је све погубио брзоноги дивни Ахилеј
код спороногих крава и поред белих оваца.
А мајку, штоно под Плаком шумовитим царица беше,
њу је амо Ахилеј са осталим довео благом,
ал’ је поврати натраг кад големе откупе узе,
а њу Артемида стрелом у очеву погуби двору.
Сад си ми, Хекторе, све, и отац и госпођа мајка,
ти си ми и брат сада, а и мој млађани војно;
него смилуј се на ме и остани овде на кули,
сина не остав’ сиротом, а ни удовицом љубу!
Нудер постави војску код смокве, откуд се може
најлакше продрети у град и бедеми могу освојит“.
Трипут су онамо дошли и најбољи кушали борци
око Ајанта оба и славног Идоменеја
и око оба Атрида и смелог Тидејева сина:
ил’ им је који вичан прорицању казао човек,
или их води и гони и само њихово срце.“
Њојзи одговори на то сјајношлеми велики Хектор:
„О свем размислих, љубо, и све ми је то на памети,
ал’ ме је Тројаца стид и дугоскутих Тројанки њиних,
ако бежао будем из борбе као плашљивац какав.
То ми забрањује срце, јер навикох увек да честит
будем и храбро се борим мед првим Тројанцима свагда,
велику текући славу и оцу и самоме себи.
Јер ја добро знадем у души и у срцу своме:
доћи ће дан у који и свети ће проласти Илиј,
Пријам сам и народ краља вичнога копљу.
Али не жалим ја толико тројанску судбу
ни Хекабу саму ни Пријама, нашег владара,
ни браћу што их је много и сви су добри јунаци.
али ће у прах пасти од руку љутих крвника —
колико жалим тебе, медорухи када те који
плачну одведе Ахејац кад узме ти данак слободе.
Хомер
Прочитајте више:
КЊИГЕ – Аудио и видео књиге, Текстови, Занимљивости, Одломци из књига. . .
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂