БАЈКА О ПАТУЉКОВОЈ СМРТИ – Десанка Максимовић / Бајке, Текст
БАЈКА О ПАТУЉКОВОЈ СМРТИ
Дошао је последњи дан цару патуљака, мајушном старцу дуге браде. Угледао је на небу црну звезду, а пророчанство је гласило да ће умрети кад њу угледа.
Сутрадан је позвао на гозбу све своје поданике, само је решио да им до последњег тренутка не говори ништа о својој смрти, јер би се ожалостили и весеље не би било. А цару се искрено веселило, живео је већ неколико хиљада година ибио уморан од живота.
Рано ујутру наредио је да се постави за гозбу за цео народ на пољани иза свога дворца а потом је трипут засвирао у свиралицу од зове, што је значило да патуљци треба да се скупљају. У истом часу они су поврвили са свих страна. Били су сви доброћудни и смешни, браде су им биле дуже од њих самих па су се
сваки час о њих спотицали и превртали преко главе. Сваки је у руци носио свој пехар, јер где би их цар толико набавио, а народ патуљака волео је много да пије.
Не слутећи да је то последњи дан њиховог цара били су раздрагани, једва чекајући да весеље почне. Цела пољана је врвела седим мајушним чичицама, пошто код патуљака није било деце. Сви су они били рођени бар пре коју хиљаду година. Цар је најзад пљеснуо длановима, позивајући их да поседају на траву око огромних лиски на којима је стојало воће, вино, мед и млеко, чиме су се они обично хранили. И кад је већ било пред крај ручка почеле су здравице.
Прво је доглавник царев дигао огромни пехар, већи скоро од њега самог, и наздравио цару:
У твоје здравље, добри царе!
Нека болују и нека старе,
нека умиру на свету сви,
вечито само живи ти.
Са другог краја пољанице дигао је чашу хиљадугодишњи патуљак Ћи-Ха и наздравио:
Испијмо чаше наискап!
У царству нашем вина слап,
вина слап се са стене руши,
заглунуо нам је свима уши.
Сад су се сви стали утркивати ко ће лепшим речима и жељама цара поздравити. Устао је песник О-Јо и погладивши браду изрецитовао:
Пијмо сад,
да опет млад
буде наш цар.
Пијмо сви,
да не остари
наш господар.
После овога је искапио једну за другом три чаше вина и пришао цару да се с њим пољуби, што су остали патуљци дочекали пљескањем.
За песником је наздравио патуљак Е-Хе речима:
Живео, царе!
Народ те љуби.
Нека ти сто пута
никну зуби.
Нека ти сто пута
поцрни коса,
очи се разведре
као роса.
На гозби се налазио и шаљивчина, глумац Хој-Хој и одржао је овакву здравицу:
Здрав да си, царе,
здрав да си сада!
Нека ти бела
расте брада
и дуга буде
као река,
што се кроз поља
вије далека.
Цео се патуљски народ на ово грохотом смејао скакућући на једној нози и преврћући се преко главе. А усред ове буре од весеља дигао је пехар старчић И-Хи и испио га у здравље цара попевајући:
Пијмо здравицу
сви кроз смех!
Наш цар не чини
никада грех.
Наш цар не чини
никада зло.
Испијмо чаше!
Охо-хо-хо!
Травар, чичица И-Ју, на ово је надовезао здравицу какву обично држе народни лекари и врачи:
Живео најмањи
цар на свету!
Да му трн никад
не рани пету.
Да му пчела љута
не пусти жалац.
Да му не уједе
змија палац.
Већ су скоро сви патуљци били пијани, држало се само још неколико њих који су пили мед и млеко. Њима никако нису дали да дођу до речи. Таман један од трезвењака поче:
У здравље цара
меда пехари!
Да слатки му буду
дани стари!
Околни га ућуткаше међутим шалећи се на његов рачун.
После њега покуша још доброћудни старчић Ми-Пи да цару наздрави млеком:
Дигнимо за цара
чашу млека,
да му се увек
нађе лека!
Али и њега брзо ућуткају они што су пили вино.
За ово време цар је са љубављу посматрао свој народ. Уверивши се ваљда по стоти пут колико га воле, пожеле да им остави што за успомену, да учини што по чему би га помињали док је света. Утонуо у своје мисли само је упола чуо здравице које су се и даље ређале, те тако дође и тренутак кад је морао занавек да затвори очи, јер детлић удари трипут кљуном у кору дрвета зовући га да крене на онај свет. Тад цар устаде и рече патуљцима:
Сад сви око мене
нек’ се брзо згрну.
Ноћас, децо, видох
кобну звезду црну.
Сад сваки ваш пехар
пун вина и шала
и млека и меда
нека буде крупна,
мирисава лала.
Нека вас вечито
на цара вам сећа
Сад збогом, патуљци,
пратила вас срећа.
После овога цар је легао у траву и заспао вечним сном, а милиони пехара из којих је народ патуљака на тој гозби пио испали су им из руку и павши на ливаду претворили се у милионе разнобојних лала. Пехари с вином постали су црвене, пехари с млеком беле а пехари с медом жуте. И како су цветови били високи а патуљци сасвим мали, они су се изгубили у тој шуми цвећа и само се надалеко чуо њихов плач за добрим, старим царем.
Десанка Максимовић
Из збирке: РАСПЕВАНЕ ПРИЧЕ (1938)
Прочитајте више:
Десанка Максимовић – АНТОЛОГИЈА најлепших песама, бајки, цитата, занимљивости. . .
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
Десанка Максимовић – БАЈКЕ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ
КЊИГЕ – Аудио и видео књиге, Текстови, Занимљивости, Одломци из књига. . .
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂