ЕЗОП – БАСНЕ ЗА ДЕЦУ (Избор)

ЕЗОП – БАСНЕ ЗА ДЕЦУ (Избор) / Басне, Текстови

Басне су један од најстаријих књижевних облика, а најстарији помен о басни везан је за име легендарног Грка Езопа. Подаци о његовом животу нису поуздани. Живео је у VI веку пре нове ере. Био је роб.Езоп је најславнији баснописац свих времена.

Најлепше Езопове басне за децу:

ЛАВ И МИШ

КОРЊАЧА И ЗЕЦ

ЛИСИЦА И ГАВРАН

ПТИЦЕ, ЖИВОТИЊЕ И СЛЕПИ МИШ

Прочитајте у наставку још Езопових басни:

ЛИСАЦ И ДРВОСЕЧА

Неки лисац којег ловачки пси беху гадно сколили, узалуд је тражио скровиште у којем би био безбедан. Кад је већ сасвим клонуо, тако да готово није више могао бежати, угледао је дрвосечу како ради пред својом колибом.

— Сакриј ме од паса, — замоли га лисац сав засопљен — да ме не ухвате и не убију.

Дрвосеча се сажали на лисца и показа му колибу.

— Уђи, — рече — нећу казати где си се сакрио.

Само што се лисац завуче у колибу, наиђоше ловци и запиташе дрвосечу:

— Да ниси видео лисца како бежи?

— Нисам, — рече дрвосеча, као што је лисцу обећао. Али само што то изговори, покаја се због датог обећања.

„Ако ловци нађу лисца, — помислио је — даће ми награду!” — и зато показа палцем према вратима колибе.

Ловци не схватише његов знак, него свабише псе и кренуше даље.

Кад ишчезоше, лисац се ишуња из колибе и удаљи се не рекавши ни речи.

— Красан си ми ти створ! — довикну дрвосеча за њим. — Зар те нисам сакрио и спасао ти живот, а ти ни једном једином речи да ми захвалиш!

— Захвалио бих ти ја, — одговори лисац — да ти је рука била верна као језик!

ЦВРЧАК И МРАВИ

У зимско су доба мрави сушили жито које им се било навлажило. Уто стиже гладан цврчак и затражи од њих хране. Мрави му, међутим, рекоше: “Зашто лети ниси скупљао храну?” На то ће цврчак: “Нисам ленчарио, већ сам уз музику певао.” Насмејавши се, мрави узвратише: “Ако си у лето свирао, а ти зими играј.”

ЛИСИЦА И РОДА

Лисица је одлучила да се нашали са својом пријатељицом родом. Позвала ју је на ручак и изнела пред њу неку ретку супу у плитком тањиру. Такав ручак се могао само полизати, а рода није могла ни кап да ухвати кљуном. Лисица се претварала да јој је јако жао што се роди није допао ручак, па се гладна вратила кући.

Следећег дана лисица је била родин гост. Задовољна и нестрпљива пожурила је родиној кући. Била је веома гладна. Али је тамо са ужасом приметила да је ручак послужен у дубоким ћуповима, са врло тесним грлићем, из којих је рода врло лако јела. Лисица није дохватила ни мрвицу укусног јела и отишла је кући гладна.

А онда је рекла сама себи: „Заправо немам право да се жалим. Рода ми је само вратила мило за драго!“

ЛИСИЦА И ЛАВ

Када се лисица која још никада није видела лава, случајно на њега намерила и први га пут угледала, тако се уплаши да је замало умрла од страха. Намеривши се на њега по други пут, и опет се престраши, али не онако као први пут. Када га је пак угледала и трећи пут, охрабри се, приђе му и упусти се с њиме у разговор.

КОКОШ КОЈА ЈЕ НОСИЛА ЗЛАТНА ЈАЈА

Имао неки човек кокош која је носила златна јаја. Помисливши како у њој мора бити гомила злата, закоље је, но откри да је иста као и све остале кокоши. Тако је због наде да ће наћи силно богатство остао и без онога што је раније имао.

ЖЕДНА ВРАНА

Једнога дана, у време највеће летње жеге, када сви извори и потоци беху пресушили, врана се даде у потрагу за водом. Трагала је читав боговетни дан, али воде нигде.

Пред вече, већ сасвим посустала од узалудног трагања, најзад опази пред једном кућом крчаг са водом. Сјури се на њега и наби кљун у крчаг. Али, не напи се воде. Није могла да је досегне. Врана покуша да изврне крчаг, али је за њу био сувише тежак.

Уморна и посустала, врана се спусти поред крчага да се мало одмори, непрекидно размишљајући шта јој ваља чинити.

Уто спази гомилу шљунка поред саме куће и досети се: узимала је кљуном један по један каменчић и спуштала га у крчаг. Вода у посуди постепено се дизала и тако жедна врана најзад угаси жеђ.

Тако нас, дакле, упорност и сналажљивост доводе до циља.

КОЊ И МАГАРАЦ

Имао неки човек коња и магарца. Кад су једном путем путовали, рече магарац коњу: “Преузми мало од мојег бремена ако хоћеш да останем жив ”, но коњ га не послуша. Магарац од умора паде и угину. Господар тада све натовари на коња, па и саму магарчеву кожу, а коњ стаде на сав глас запомагати: “Јао мени јадноме! Што ли ми се бедноме догодило! Зато што нисам хтео преузети мали терет, сада, ево, носим све, па и магарчеву одерану кожу.”

ЛАВ И МАГАРАЦ

Удруже се лав и магарац па заједно пођу у лов. Када стигоше до неке шпиље пуне дивљих коза, лав стаде пред улаз мотрећи на оне које су оданде излазиле, а магарац уђе у шпиљу па зањаче у намери да их застраши. Када је лав већ похватао већину коза, изађе магарац из шпиље и стаде га запиткивати да ли се храбро понео и добро гонио козе. На то ће лав: “Да нисам знао да си магарац, знај да бих се и ја био престрашио.”

НАДУВЕНА ЖАБА

Беше једном једна жаба која је чучала у бари окружена својим жапчићима. Уто спази вола који је мирно пасао траву недалеко од њене баре. Био је врло крупан и снажан.

„Што ја нисам тако велика као он? — јадиковала је жаба у себи. — У ствари, ја могу да се надмем па да постанем исто тако велика и снажна као во!”

И жаба се наду из све снаге, па позва жапчиће и упита их:

— Јесам ли сада велика као онај во тамо?

— Не, ниси, — открекеташе жапци углас.

Жаба се још више наду.

— А сада? — упита радознало.

— Још ниси, — одговорише мали скакутани.

Тада жаба прикупи последњу снагу, наду се још више и — распрсну се.

Езоп

Езоп (грч. Αἴσωπος, Aisōpos), познат по својим баснама, био је роб у античкој Грчкој, а верује се да је живео од 560. до 620. године.

Верује је да је Езоп заправо био само измишљено име којим су називани аутори бајки чији су главни јунаци животиње. Тако је „Езопова басна“ постала синоним за басне чија се поента не заснива на самој радњи приче, већ на моралној поуци.

Француски песник Ла Фонтен је прерадио многе од Езопових басана. Руски писац Лав Николајевич Толстој написао је неколико слободних обрада басана.

Прочитајте више:

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂