ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ – Петар II Петровић Његош / Видео: Одломке прочитали Милош Жутић, Данило Лазовић, Бранислав Цига Јеринић и Петар Божовић. / Горски вијенац (у првом издању Горскıй вıенацъ) је рефлексивно-херојска поема у облику народне драме Петра II Петровића Његоша. Дело је објављено у Бечу 1847. / Одломци:
ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ (Одломци)
1. Вук Мићуновић
Без муке се пјесна не испоја,
без муке се сабља не сакова!
Јунаштво је цар зла свакојега,
а и пиће најслађе душевно,
којијем се пјане покољења.
Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити!
Вјечна зубља вјечне помрчине
нит’ догори нити свјетлост губи.
2. Игуман Стефан
Муж је бранич жене и ђетета,
народ бранич цркве и племена;
чест је слава, светиња народња!
Пас свакоји своје бреме носи;
нове нужде рађу нове силе,
дјеиствија напрежу духове,
стјесненија сламају громове;
удар нађе искру у камену,
без њега би у кам очајала.
…
Вам’ предстоји преужасна борба:
племе ви се све одрекло себе
те црноме работа Мамону!
…
Ваш ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит!
…
Крст носити вама је суђено
страшне борбе с својим и с туђином!
Тежак в’јенац, ал’ је воће слатко!
Воскресења не бива без смрти;
Већ вас виђу под сјајним покровом,
Славно мрите, кад мријет морате!
3. Владика Данило
А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,
сирак тужни без нигђе никога!
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве;
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла наџивјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!
4. Игуман Стефан
Св’јет је овај тиран тиранину,
а камоли души благородној!
Он је состав паклене неслоге:
У њ ратује душа с тијелом,
у њ ратује море с бреговима,
у њ ратује зима и топлина,
у њ ратују вјетри с вјетровима,
у њ ратују живина с живином,
у њ ратује народ с народом,
у њ ратује човјек с човјеком,
у њ ратују дневи са ноћима,
у њ ратују дуси с небесима.
Т’јело стење под силом душевном,
колеба се душа у т’јелу.
Море стење под силом небесном,
колебљу се у мору небеса;
волна волну ужасно попире,
о бријег се ломе обадвије.
Нико срећан, а нико довољан,
нико миран, а нико спокојан.
Све се човјек брука са човјеком:
гледа мајмун себе у зрцало!
5. Сердар Вукота
О проклета земљо, пропала се!
Име ти је страшно и опако.
Или имам младога витеза,
уграбиш га у првој младости;
или имах чојка за човјество,
свакога ми узе приђе рока;
или имах китнога вијенца
који круни чело невјестама,
пожњеш ми га у цв’јету младости.
У крв си се мени претворила!
Истина је, ово није друго
до гомиле костих и мраморах
на којима младеж самовољна
показује торжество ужаса.
О Косово грдно судилиште,
насред тебе Содом запушио!
Петар II Петровић Његош
Прочитајте више:
ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница
БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂