ХАЈДУЦИ – Бранислав Нушић / Књига, пдф, Роман за децу, Анегдоте, Занимљивости, Биографија
ХАЈДУЦИ
„Пођох једном своме пријатељу да га посетим, али не затекох тамо ни њега ни његову госпођу, већ њихову дечицу. Села деца на кућни праг, читају неку књигу и смеју се. Узех да видим и изненадих се кад видех да читају једну од мојих књига, која није никако намењена деци. Истргох им књигу из шака уз речи:
— Ово није за децу, ово ја нисам написао за вас!
— Е, па ви напишите нешто и за нас! — рећи ће ми дечица.
— Добро. Дајте ми реч да ово нећете читати, а ја вам дајем реч да ћу написати нешто за вас.
И, ево, ја откупљујем дату реч. Пружам дечици књижицу која их може утолико више занимати ако им кажем да ова прича није потпуно измишљена, већ да сам је ја, у своме детињству, одистински преживео, а то ће рећи да ова прича описује живот деце која су данашњим даном читаоцима дедови.
Ако се моји мали читаоци из ове приче немају чему поучити, извесно је да ће се имати чему насмејати. Највише можда мени. Ја ћу се томе њиховом смеху радовати, јер дечији смех је највећа радост старости.“
1. октобар 1933. године
Београд
Чика Нушић
Целу књигу можете прочитати или преузети потпуно бесплатно овде: Бранислав Нушић – ХАЈДУЦИ – Књига, пдф
АНЕГДОТЕ, ЗАНИМЉИВОСТИ:
„У првим годинама брака Нушићеви су добили две кћери и сина, које је у Призрену крстио руски конзул Демериков. По очевој жељи, он је деци дао имена из народне поезије:
Маргита (Гита)– по Косовки Девојци;
Страхиња (Бане) – по Страхинићу Бану;
Оливера – по кћери кнеза Лазара и кнегиње Милице.
Своје ‘мазе’, како је звао децу, Нушић је обожавао: причао им је приче, водио их у дуге шетње, непрестано их фотографисао, писао за њих дечје комаде , у којима су играли.
Кад би кренуо на дужи пут, помиловавши децу по образу, Нушић је обећавао:
– ‘Ајде, немојте да плачете, донеће вам Ага нешто лепо. Де, реците, шта бисте највише волели?
– Ја папагаја. – рекла је кћи.
– А ја мајмуна! – захтевао је син.
Тако се у Нушићев дом уселио, поред разних мачака и паса, и папагај Лора, и мајмун Кеко, а потом је пристигла кобила Гривна (којој нико осим малишана није смео да приђе), и на крају дозлабога лењи магарац Мрња.“
(Извор: Коста Димитријевић, Нушић – чаробњак смеха, издавач: Народна књига, Београд, 1965)
БИОГРАФИЈА
Бранислав Нушић је рођен у Београду 21. 10. 1864. године у цинцарској трговачкој породици. Крштено име му је Алкибијад Нуша. Основну школу учио је у Смедереву, где му је отац, пошто је банкротирао, водио трговачку радњу.
Прве радове објавио је већ 1879. у сомборском „Голубу“.
Завршио је 1882. године Реалну гимназију у Београду. Провео је на студијама у Грацу једну годину, а затим је завршио Правни факултет у Београду (1887).
Исте године написао је Сумњиво лице и песму антидинастичког садржаја Погреб два раба, због чега је осуђен на две године затвора. На робији у Пожаревцу написао је Протекцију.
Радио је у конзулатима Краљевине Србије у Битољу, Солуну, Скопљу и Приштини.
Заузимао је значајне положаје у култури, од дипломате Министарства иностраних послова, начелника у Министарству просвете, преко уредника и покретача готово свих културних и књижевних часописа свог доба, до управника позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу, Сарајеву и првог институционалног позоришта за децу код Срба – Малог позоришта.
Почетком 20. века постаје драматург и заменик управника Народног позоришта у Београду и управник Српског народног позоришта у Новом Саду (1904).
Написао је романе за децу Аутобиографија (1924) и Хајдуци (1933) као и једночинке за децу: Наша деца И, ИИ, ИИИ, Кирија, Један школски час, Цицин рођендан и друге.
Нушићеве значајне комедије су: Народни посланик (1883), Сумњиво лице (1888), Свет (1906), Пут око света (1910), Госпођа министарка (1929), Ожалошћена породица (1934), Др (1936) и Покојник (1937).
За више од три деценије у „Политици“ је објавио стотине прича, фељтона и бележака, а чувену рубрику „Из београдског живота“ потписивао је као Бен Акиба. Члан Српске краљевске академије постао је 1933. године. Његове драме играју се и актуелне су и данас.
„Дијалектика живота разапета је и својом формом и својом суштином између два пола: трагичног и комичног, и нема појаве или израза у конкретном животу који у своме збивању не би дотицао ове поларитете. Комедиограф увек хвата ону комичну тачку, али му то нимало не смета да буде и на линији оне друге крајности. Ти полови, трагични и комични, утолико су ближе један другоме, размак између њих је утолико краћи, уколико је једна друштвена средина млађа и у фази незавршеног формирања. . .“ – Бранислав Нушић
Прочитајте више:
КЊИГЕ – Аудио и видео књиге, Текстови, Занимљивости, Одломци из књига. . .
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
МУЗИКА – Антологија најлепших музичких композиција и песама
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂