KAKO SPAVAJU VOZOVI – Milovan Danojlić / Pesme za decu, Poezija, Tekst pesme
KAKO SPAVAJU VOZOVI
Kad blaga mesečeva snaga osvoji puste oranice,
Kad umuknu zvučnici i u zavese sakriju se prozori,
Tada sa velike beogradske železničke stanice
Na daleki put pođu poslednji vozovi. . .
Urlaju lokomotive sto kilometara i dvesta;
Mašinovođa misli o svojim stvarima,
Jer voz i sam zna put.
Tek ako na skretnici promrmlja: „Prolaz molimo, mesta!“
I zadrhti fenjer, ko dinja u žitu, žut.
Putnički voz BLV 13 već je stigao do Stalaća.
Orijent-ekspres ječi kroz hladno jesenje polje;
Jedna lokomotiva ko zvezda izleće iz Bihaća.
— Vrpolje! Vrpolje! Ko nema kartu — napolje!
Ali svi su kupili karte, nijednog švercera nema,
Najtužniji mesec na svetu sa Rtnja pozdrav šalje,
U kupeu prve klase stara gospođa drema,
I vozovi nemaju kud, moraju opet dalje,
Noć je duža od zime, od ranjeničke kolone,
Noć duža od života. Ledi se železna staza.
Kao kvočka piliće, lokomotiva greje vagone,
A sama — drhti od mraza.
Da li joj se spava? Nego šta! Stare su njene kosti,
Milion kilometara je prešla, upoznala svaki kutak
Srednje Evrope. Sad juri bez radosti,
I često joj dođe da sklopi oči, bar na trenutak.
Draga deco, da li ste videli voz, noću, u daljini,
U laktu neke okuke, gde je visoka trava. . .
Draga deco, zar vam se tada ne čini
Da voz stoji? — To lokomotiva spava.
Uhvati onaj tren kad mašinovođa počne da glođe
Suvi ponoćni ručak, varnica u stranu kad skoči. . .
Dovoljno je da pogled ložačev nekuda pođe,
— Ona, ko vojnik u maršu, lopovski sklopi oči.
Ali ložač se prene, ne da joj ni da trene,
Ko tata kad je ljut zamrači mu se lice:
Hoćeš li, možda. Limuna? Šta očekuješ od mene?
Ništa od tvoga sna, večita spavalice!
Prestrašena, stara mašina pojuri niz šine noći,
Brzo, kao da lista dosadne neke stranice!
Budno sanja trenutak kad će doći
Do prve železničke stanice.
Vozovi spavaju na stanicama, dok ih putnici hvataju
Za ručke, skaču na papuče, il’ nasrću na vrata…
Vozovi to ne osećaju; oni spavaju i sanjaju
U Bogovađi dva minuta, a u Zagrebu dva sata.
A teretnjaci? Njima je bar lako: čim zamaknu
Iza visoke planine, gde ih niko ne vidi,
Gde je usnulo polje,
Belu zastavu sna na toplom dimnjaku istaknu,
I spavaju, zajedno sa železničarima, do mile volje.
Kad blaga mesečeva snaga osvoji žitne oranice,
Kad zamuknu zvučnici i u zavese
Sakriju se prozori,
Tada sa velike železničke stanice
Na daleki put pođu poslednji vozovi.
Vozovi stalno listaju iste dosadne stranice:
— Stanice. . . Stanice. . . Stanite, jednom, stanice!
Milovan Danojlić
Iz knjige: Milovan Danojlić – KAKO SPAVAJU TRAMVAJI. Izdavač: IRO „Narodna knjiga“, Beograd, 1980. godine
Pročitajte više:
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
BASNE – Antologija najlepših basni
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
KNJIGE – Audio i video knjige, Tekstovi, Zanimljivosti, Odlomci iz knjiga. . .
MUZIKA ZA DECU – Najlepše otpevane pesme za decu
CRTANI FILMOVI – Stari, dobri crtaći / Sinhronizovani
MUZIKA – Antologija najlepših muzičkih kompozicija i pesama
DEČJA RIZNICA – Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu. . .
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂