КАКО СПАВАЈУ ВОЗОВИ – Милован Данојлић / Песме за децу, Поезија, Текст песме
КАКО СПАВАЈУ ВОЗОВИ
Кад блага месечева снага освоји пусте оранице,
Кад умукну звучници и у завесе сакрију се прозори,
Тада са велике београдске железничке станице
На далеки пут пођу последњи возови. . .
Урлају локомотиве сто километара и двеста;
Машиновођа мисли о својим стварима,
Јер воз и сам зна пут.
Тек ако на скретници промрмља: „Пролаз молимо, места!“
И задрхти фењер, ко диња у житу, жут.
Путнички воз БЛВ 13 већ је стигао до Сталаћа.
Оријент-експрес јечи кроз хладно јесење поље;
Једна локомотива ко звезда излеће из Бихаћа.
— Врпоље! Врпоље! Ко нема карту — напоље!
Али сви су купили карте, ниједног шверцера нема,
Најтужнији месец на свету са Ртња поздрав шаље,
У купеу прве класе стара госпођа дрема,
И возови немају куд, морају опет даље,
Ноћ је дужа од зиме, од рањеничке колоне,
Ноћ дужа од живота. Леди се железна стаза.
Као квочка пилиће, локомотива греје вагоне,
А сама — дрхти од мраза.
Да ли јој се спава? Него шта! Старе су њене кости,
Милион километара је прешла, упознала сваки кутак
Средње Европе. Сад јури без радости,
И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак.
Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини,
У лакту неке окуке, где је висока трава. . .
Драга децо, зар вам се тада не чини
Да воз стоји? — То локомотива спава.
Ухвати онај трен кад машиновођа почне да глође
Суви поноћни ручак, варница у страну кад скочи. . .
Довољно је да поглед ложачев некуда пође,
— Она, ко војник у маршу, лоповски склопи очи.
Али ложач се прене, не да јој ни да трене,
Ко тата кад је љут замрачи му се лице:
Хоћеш ли, можда. Лимуна? Шта очекујеш од мене?
Ништа од твога сна, вечита спавалице!
Престрашена, стара машина појури низ шине ноћи,
Брзо, као да листа досадне неке странице!
Будно сања тренутак кад ће доћи
До прве железничке станице.
Возови спавају на станицама, док их путници хватају
За ручке, скачу на папуче, ил’ насрћу на врата…
Возови то не осећају; они спавају и сањају
У Боговађи два минута, а у Загребу два сата.
А теретњаци? Њима је бар лако: чим замакну
Иза високе планине, где их нико не види,
Где је уснуло поље,
Белу заставу сна на топлом димњаку истакну,
И спавају, заједно са железничарима, до миле воље.
Кад блага месечева снага освоји житне оранице,
Кад замукну звучници и у завесе
Сакрију се прозори,
Тада са велике железничке станице
На далеки пут пођу последњи возови.
Возови стално листају исте досадне странице:
— Станице. . . Станице. . . Станите, једном, станице!
Милован Данојлић
Из књиге: Милован Данојлић – КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ. Издавач: ИРО „Народна књига“, Београд, 1980. године
Прочитајте више:
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
КЊИГЕ – Аудио и видео књиге, Текстови, Занимљивости, Одломци из књига. . .
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
МУЗИКА – Антологија најлепших музичких композиција и песама
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂