ЛАВ И ЧОВЕК – Арапска народна прича

ЛАВ И ЧОВЕК – Арапска народна прича / Приче за децу, Текст

ЛАВ И ЧОВЕК

Стара лавица отхранила је насред пустиње сина, младог лава. Усадила му је у груди мржњу према човеку, који му је убио оца и два брата.

Када је млади лав дорастао и осетио да му је снага голема, опрости се с матером обећавши да неће имати мира док не нађе и не уништи свога највећег непријатеља, човека.

Дуго је путовао, непрестано тражећи оно за чим је пошао. Једном на пучини пешчаног мора сусретне велику животињу дуга савијена врата, обраслу длаком, а са две грбе на леђима. Одмах је срдито запита:

– Ти си човек, је ли?

Камила уздахну и мирно му одговори:

– Не ја, човек је друкчији. Ти налазиш да сам ја снажан створ. И јесам. Нико не може тако дуго издржати глад и жеђ као ја. Нико ме не може стићи кад се запутим овом пешчаном пустињом. Али ја сам ипак човеков роб, ја пред њим клекнем кад хоће да ме узјаше. Он управља свом мојом снагом на своју корист, а зато ми допушта да се могу хранити бодљикавим чкаљем. А после моје смрти човек ми одере кожу, од које направи себи шатор да се заклони од сунца и зла времена.

Лавић се замисли па оде даље. Сад наиђе на неку чудновату животињу. На челу је имала два рога. Врат јој је био дебео и јак. Кад јој се лав приближи, она снажно лупи ногом о земљу. „То ће бити човек?“, помисли лав. Па одмах упита:

– Јеси ли ти човек?

– Ја човек? Љуто се вараш, драги мој. Ја сам његов слуга, а он господари над свима нама. Натакне ми јарам на врат, па му морам орати и највеће терете вући. Месо ми поједе, а од коже прави себи опанке.

Лав се намршти и оде даље.

Идући тако зачује неки топот. Земља као да се потресла и, ево, дотрча стасита, поносита, племенита животиња. Све јој одскакује дуга грива на врату, а остраг јој се превија дуги реп.

– Ха, ти си човек! – рече лав.

Коњ ржући застаде, па тужно рече:

– Нисам, ја сам слуга човеков.

– Зар ти његов слуга? А како си поносит!

– Такав сам кад сам сам. Али кад сам у близини човека, онда немам поноса. Он ми тури жвале у уста, заузда ме и узјаше, а ја га морам носити куд је њему драго. У човека је моћ, а ми смо сви ништавни према њему.

Сад се лав одшуња у неку шуму. Чуо је ударце као да неко дрва цепа. Приближи се тамо да види шта је. Ту види неког омањег, према себи незнатног створа. Сад је баш оборио горостасну јелу, само је остао доњи део стабла, два педља висок над земљом. Лав упита тог незнанца да ли је где видео човека.

– Ти човека тражиш? – одговори човек. – Шта би с њим?

– Убио ми је оца и два брата, па хоћу да му се осветим.

– Па лепо је то од тебе, заиста лепо.

Та је похвала лаву годила. И он исприча све што је чуо о своме оцу и својој браћи. Још замоли човека нека само настави свој рад. Човек је баш засекао у пањ, па замоли лава да му помогне. А лав
упита како ће му помоћи.

– Немам клина да га метнем у овај расцеп, него буди добар па тури своју шапу унутра.

– Хоћу, драге воље.

Чим лав тури шапу у процеп, човек извуче секиру, а лавова шапа се уклешти у пукотини. Лав је био ухваћен.

Тад му човек рече да је он човек.

– Видим ја већ шта је – уздахну лав. – Да је по снази, ти не би био тако страшан, али то чини твоја памет. А сад ћеш ме убити, је ли?

– Нећу те убити. Пустићу те да одеш па да причаш како је човекова памет јача од најјачих сила, али да каткада има милостиво срце. Јер иначе не би био човек.

Арапска народна прича

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂