LAV I ČOVEK – Arapska narodna priča / Priče za decu, Tekst
LAV I ČOVEK
Stara lavica othranila je nasred pustinje sina, mladog lava. Usadila mu je u grudi mržnju prema čoveku, koji mu je ubio oca i dva brata.
Kada je mladi lav dorastao i osetio da mu je snaga golema, oprosti se s materom obećavši da neće imati mira dok ne nađe i ne uništi svoga najvećeg neprijatelja, čoveka.
Dugo je putovao, neprestano tražeći ono za čim je pošao. Jednom na pučini peščanog mora susretne veliku životinju duga savijena vrata, obraslu dlakom, a sa dve grbe na leđima. Odmah je srdito zapita:
– Ti si čovek, je li?
Kamila uzdahnu i mirno mu odgovori:
– Ne ja, čovek je drukčiji. Ti nalaziš da sam ja snažan stvor. I jesam. Niko ne može tako dugo izdržati glad i žeđ kao ja. Niko me ne može stići kad se zaputim ovom peščanom pustinjom. Ali ja sam ipak čovekov rob, ja pred njim kleknem kad hoće da me uzjaše. On upravlja svom mojom snagom na svoju korist, a zato mi dopušta da se mogu hraniti bodljikavim čkaljem. A posle moje smrti čovek mi odere kožu, od koje napravi sebi šator da se zakloni od sunca i zla vremena.
Lavić se zamisli pa ode dalje. Sad naiđe na neku čudnovatu životinju. Na čelu je imala dva roga. Vrat joj je bio debeo i jak. Kad joj se lav približi, ona snažno lupi nogom o zemlju. „To će biti čovek?“, pomisli lav. Pa odmah upita:
– Jesi li ti čovek?
– Ja čovek? Ljuto se varaš, dragi moj. Ja sam njegov sluga, a on gospodari nad svima nama. Natakne mi jaram na vrat, pa mu moram orati i najveće terete vući. Meso mi pojede, a od kože pravi sebi opanke.
Lav se namršti i ode dalje.
Idući tako začuje neki topot. Zemlja kao da se potresla i, evo, dotrča stasita, ponosita, plemenita životinja. Sve joj odskakuje duga griva na vratu, a ostrag joj se previja dugi rep.
– Ha, ti si čovek! – reče lav.
Konj ržući zastade, pa tužno reče:
– Nisam, ja sam sluga čovekov.
– Zar ti njegov sluga? A kako si ponosit!
– Takav sam kad sam sam. Ali kad sam u blizini čoveka, onda nemam ponosa. On mi turi žvale u usta, zauzda me i uzjaše, a ja ga moram nositi kud je njemu drago. U čoveka je moć, a mi smo svi ništavni prema njemu.
Sad se lav odšunja u neku šumu. Čuo je udarce kao da neko drva cepa. Približi se tamo da vidi šta je. Tu vidi nekog omanjeg, prema sebi neznatnog stvora. Sad je baš oborio gorostasnu jelu, samo je ostao donji deo stabla, dva pedlja visok nad zemljom. Lav upita tog neznanca da li je gde video čoveka.
– Ti čoveka tražiš? – odgovori čovek. – Šta bi s njim?
– Ubio mi je oca i dva brata, pa hoću da mu se osvetim.
– Pa lepo je to od tebe, zaista lepo.
Ta je pohvala lavu godila. I on ispriča sve što je čuo o svome ocu i svojoj braći. Još zamoli čoveka neka samo nastavi svoj rad. Čovek je baš zasekao u panj, pa zamoli lava da mu pomogne. A lav
upita kako će mu pomoći.
– Nemam klina da ga metnem u ovaj rascep, nego budi dobar pa turi svoju šapu unutra.
– Hoću, drage volje.
Čim lav turi šapu u procep, čovek izvuče sekiru, a lavova šapa se uklešti u pukotini. Lav je bio uhvaćen.
Tad mu čovek reče da je on čovek.
– Vidim ja već šta je – uzdahnu lav. – Da je po snazi, ti ne bi bio tako strašan, ali to čini tvoja pamet. A sad ćeš me ubiti, je li?
– Neću te ubiti. Pustiću te da odeš pa da pričaš kako je čovekova pamet jača od najjačih sila, ali da katkada ima milostivo srce. Jer inače ne bi bio čovek.
Arapska narodna priča
Pročitajte više:
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂