Lav Nikolajevič Tolstoj – BASNE / Izbor najlepših basni za decu velikana književnosti Tolstoja
Antologija najlepših basni Lava Nikolajeviča Tolstoja:
MAGARAC U LAVLJOJ KOŽI
Magarac je navukao lavnju kožu i svi pomisliše da je to lav. Pobegoše i ljudi i životinje.
Dunuo vetar, koža se podiže, pa se videlo da to nije lav već magarac.
Ljudi dotrčaše i isprebijaše magarca.
NERAZUMNA PATKA
Jednoga dana kružila je patka po jezeru tražeći ribu, ali celoga dana ništa nije mogla uloviti. Kad se spustila noć, patka je i dalje, umorna i gladna, tražila hranu. Isplovio je mesec i ona ugleda njegov lik na površini vode. Pomisli da je to riba i zaroni da uhvati mesec. Nekoliko pataka videše šta ona radi i stadoše joj se podsmevati što hoće da uhvati mesec.
Jadna patka toliko se zastidela da se više nije usudila da zaroni u vodu, čak ni onda kada su ribe plivale pored nje. Bojala se da opet na bude ismejana.
Tako je patka sve više slabila i posle nekoliko dana uginula od gladi nasred jezera punog riba.
GAVRAN I LISICA
Gavran je dobio komad mesa i seo na drvo. Lisica je htela meso, prišla je i rekla:
– O, gavrane, kako te gledam – po visini i lepoti, da si samo kralj! I, naravno, bio bi kralj samo da imaš glas.
Gavran je otvorio usta i viknuo iz sveg glasa. Meso je palo. Lisica ga podigne i reče:
„Ah, gavrane, da još imaš pameti, bio bi kralj.“
KOMARAC I LAV
Sleteo komarac lavu na leđa pa će mu reći:
— Ti svakako misliš da si jači od mene? Ali, varaš se, dragi moj! Šta ti vredi tvoja lavlja snaga kad te ja napadnem? Uzalud ćeš udarati repom i šapama, nećeš se moći odbraniti od mene. Hajde da se ogledamo, ako smeš!
I komarac se svom snagom baci na lavlju njušku i poče da bocka.
Lav se razbesne, stade da udara šapama najpre ljutito, a potom sve bešnje, što ga je komarac žešće napadao. Udarajući se tako, lav je izgrebao svu njušku, ali komarcu nije učinio ništa.
Komarac odnese pobedu.
Toliko se beše pogordio tim uspehom, prosto da pukne od ponosa, pa tako zaslepljen nije ni opazio kad je uleteo pravo u paukovu mrežu. Uto stiže pauk i poče da ga komada.
Pre nego što će umreti, komarac pomisli: „Kakve li nepravde! Savladao sam lava, najsilnijeg među životinjama, a nastradaću od jednog bednog pauka!”
PAS I VUK
Pas je zaspao napolju. Dotrčao je gladan vuk i hteo da je pojede.
Pas kaže: „Vuče! Sačekaj da jedem – sad sam koščat, mršav. Ali, daj mi vremena, domaćini će svadbu napraviti, pa ću jesti u izobilju, ugojiću se, bolje da me pojedeš tada.“
Vuk je poverovao i otišao.
Dođe drugi put i vidi – pas leži na krovu.
Vuk kaže: „Pa je l’ bilo venčanja?“
A pas kaže: „Evo, vuče: ako me drugi put nađeš pospanog pred kućom, ne čekaj više svadbu!“
GAVRAN I NJEGOVI PTIĆI
Na jednom ostrvu nasred mora sagradio je gavran sebi gnezdo. Ostrvo je bilo maleno i kad su mu se izlegli ptići, ponestalo je hrane za njega i njegovu decu. Gavran odluči da se vrati s ostrva na kopno. Najpre je uzeo u kljun jedno ptiče i poleteo s njim preko mora. Put je bio dalek i gavran je bio sve umorniji i sve slabije mahao krilima.
„Sad sam jak, a moje ptiče slabo, — razmišljao je gavran. — Preneću ga preko mora, a kad ono poodraste i ojača, ja ću biti slab. Hoće li se tada setiti mojih napora kad sam ga prenosio preko mora i da li će i ono mene prenositi?”
Stoga stari gavran upita sina:
— Kad mene izda snaga u starosti, a ti budeš odrastao i snažan, hoćeš li me negovati i ovako nositi kad ustreba? Reci mi istinu!
Plašeći se da ga stari gavran ne baci u more, ptić bez razmišljanja odgovori:
— Hoću, oče!
Stari gavran je leteo dalje i sve više sustajao, razmišljajući pri tome:
„Moj sin nije rekao istinu!” — te otvori kljun i ispusti mladunče.
Ptić pade u vodu kao kamen i uskoro se izgubi u talasima.
Gavran se vrati na ostrvo.
Kada se oporavio i ojačao, uzeo je drugog sina i poleteo s njim preko mora. Došavši nasred mora, opet se umorio tako da je jedva mahao krilima. Tada upita i drugog sina hoće li ga starog prenositi. Sin bez razmišljanja odgovori:
— Hoću, oče! — jer se bojao da ga stari ne baci u more.
Otac nije poverovao ni ovome sinu i kad mu je ponestalo snage, on otvori kljun, pa i drugo ptiče pade u more.
Kad se stari gavran vratio na ostrvo, u gnezdu je ležalo još samo jedno ptiče.
Stari gavran uze poslednjeg sina i polete s njim preko mora.
Daleko od ostrva, a još dalje od kopna, gavran oseti toliki umor da je jedva pokretao krila.
— Sine, — upita on — hoćeš li me hraniti i negovati kad ostarim?
— Ne, oče, neću! — odgovori ptić.
— Zašto? — upita gavran.
— Kad ti ostariš, a ja odrastem, saviću svoje gnezdo i imati decu, pa ću njih hraniti i negovati.
Gavran se zamisli, pa zaključi:
„Ovaj govori istinu. On će saviti svoje gnezdo i podizati svoju decu. Zato ću uložiti sve snage i preneti ga preko mora!”
Stari gavran nije pustio u talase poslednjeg sina, već je iz sve snage zamahao krilima i preneo ga na kopno da svije sebi gnezdo i stvori podmladak.
KRALJ I SOKO
Lovio jednom neki kralj po šumi i isterao iz loga zeca. Kraljev soko miljenik polete za zecom da ga ulovi, a kralj obode konja i u galopu pojuri za sokolom, kako bi mu plen iščupao iz kandži. Trka mnogo zamori kralja i on, pošto uhvati zeca, zastade kraj jednog izvora da ugasi žeđ.
Sa izvora je, međutim, preko jednog kamena voda jedva oticala — kap po kap. Kralj podmetnu pehar i nestrpljivo očekivaše da se napuni vodom. Ali, tek što prinese pehar usnama, soko zaleprša s njegovog ramena i krilom prosu vodu.
Kralj ponovo stavi pehar i sa još većim nestrpljenjem stade čekati da se napuni. Ali kad se pehar najzad napunio, soko opet slete i prosu vodu.
I treći put kralj stavi pehar ispod kapljica blistave izvorske vode. Beše već na ivici strpljenja. Ali ni ovoga puta njegove žedne usne ne utoliše žeđ. Soko ponovi svoje delo.
Kralj se na to strašno ražesti, zgrabi poveći kamen, hitnu ga i ubi sokola.
Uto do izvora stigoše kraljeve sluge. Jedan od njih požuri uzbrdo ka izvoru da nađe više vode i svome kralju napuni pehar, ali se ubrzo vrati prazna kondira:
— Gospodaru, — reče — ovu vodu ne smeš piti. U samom izvoru leži sklupčana zmija i pušta otrov u vodu. Da si okusio samo jednu kap ove vode, već bi bio mrtav!
— Avaj, šta učinih! — očajno zavapi kralj. Ubio sam vernog sokola, koji mi je triput spasao život.
VUK I ŽDRAL
Vuku je zapela kost u grlu i nije mogao da je izbaci. Pozvao je ždrala i rekao:
„Hajde, ždrale, imaš dugačak vrat, spusti mi glavu u grlo i izvuci kost a ja ću te nagraditi.“
Ždral je stavio glavu lavu u usta, izvukao kost i rekao:
„Daj mi nagradu.“
Vuk je škrgutao zubima i rekao:
„Zar ti nije dovoljna nagrada to što ti nisam odgrizao glavu kad sam je imao u zubima?“
JELEN I LANE
Jedanput je lane pitalo jelena:
„Oče, ti si i veći i brži od psa,a pored toga imaš i ogromne rogove da se njima brani; zašto se onda toliko plašiš pasa?“
Jelen se nasmeja i odgovori:
„Pravo kažeš, dete. To je prava nesreća: čim čujem lavež pasa, ne stignem ni da promislim, a već bežim.“
Lav Nikolajevič Tolstoj
Pročitajte više:
BASNE – Antologija najlepših basni
PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu – Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂