ПЕТОРО БРАЋЕ – Ханс Кристијан Андерсен / Приче за децу, Текст
ПЕТОРО БРАЋЕ
Седело у махуни пет грашкових зрна. Седела зрна у реду тесно стиснута једно уз друго и била задовољна.
Под сунцем и кишом махуна је расла и била све прозирнија. И зрна су расла и бубрила све више.
Код куће је било добро, али су зрна хтела напоље.
– Дуго седимо код куће – рече једно зрно. – Овако можемо и отврднути. А шта онда? Иза наше куће мора да је још нешто: свет.
Прође недеља дана. Грашак пожути, а пожути и махуна.
– Ето, сав је свет пожутео – говорила су грашкова зрна.
Наједанпут се силно потресе њихова кућица. То је дечак откинуо махуну.
– Скоро ћемо напоље – рекоше зрна радујући се.
– Волео бих да знам ко ће од нас најдаље стићи – рече најмање зрно.
Крррх!…
Махуна се распукла и грашкова се зрна весело скотрљају на дечаков длан.
– Какав диван грашак! – рече дечак. – Баш за моју пушку.
Стави једно зрно у цев од зове и опали. Зрно одлети.
– Летим, летим! – викне зрно. – Нека ме ухвати ко може! – И нестане.
Полети и друго зрно. Викне:
– Летим према сунцу! Ех, то волим.
– Трудићемо се да паднемо негде близу и да уснимо – рекоше два старија зрна.
– Нека буде шта мора бити – рече последње зрно које је узлетело увис.
Падне на кров старе дрвене куће и скотрља се у пукотину, пуну црне земље и маховине.
У поткровљу је живела жена која је имала болесну девојчицу. Мати је радила тешке послове да може да прехрани себе и своје дете.
Девојчица је била слабашна и нежна као цвет. Била је тако болесна да није могла да хода. Читаве је дане непомично лежала у кревету.
„Умреће“, мислила је мајка. „Отићи ће од мене као и њезина сестра. Ох, како ми је тешко да се растанем са њом!“
Горко је плакала гледајући бледо лице свога детета.
Грану пролеће. Сунашце завири у собицу под кровом.
– Мајко, шта се оно зелени крај прозора? – упита девојчица.
Мати отвори прозор и угледа нежну биљчицу.
– Мислим да је грашак – одговори мати. – Ето, имаш баштицу.
Помери кревет ближе прозору да би девојчица могла да гледа биљку. И оде на посао.
– Мама – рече девојчица – чини ми се да се осећам боље. Сунце је цео дан грејало и мене и грашак. Гледај како је свеж и зелен. А и мени као да је боље.
– Добро је – рече мати. Али се њено срце није надало тој срећи.
Забоде крај грашка малу мотку, а од мотке до крова разапне конац.
Грашак је растао, хватао се витицама за конац, успињао се све више и ускоро процвета.
По читаве дане девојчица је уживала посматрајући грашак. Њено се здравље поправљало све више. Образи јој се заруменели. Очи јој почеле да блистају. Она је без ичије помоћи почела да устаје и седи у кревету. Материно срце је почело да се нада.
Прође још недеља дана и девојчица устане.
С таквом је радошћу отворила прозор и нежно пољубила танке латице ружичастог цветића! Цео је сат седела крај прозора грејући се на сунцу. То је била радост!
А шта је било са осталим зрнима грашка?
Прво зрно, које је летело куд је хтело, пало је у олук, а одатле у – голубов кљун.
Голубови су позобали и она два зрна која су маштала како ће лепо уснити.
Зрно које је хтело да одлети сунцу пало је у јарак, лежало спокојно у хладовини и бубрило од влаге.
– Непрестано се дебљам – говорило је зрно. – Право кажу да ћу се ускоро распукнути. Уверен сам да то није постигло ни једно друго зрно. Најодлучнији сам од свих петоро.
И распукло се у јарку.
На прозору стоји девојчица, румена и здрава.
Ханс Кристијан Андерсен
Прочитајте више:
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂