PETORO BRAĆE – Hans Kristijan Andersen / Priče za decu, Tekst
PETORO BRAĆE
Sedelo u mahuni pet graškovih zrna. Sedela zrna u redu tesno stisnuta jedno uz drugo i bila zadovoljna.
Pod suncem i kišom mahuna je rasla i bila sve prozirnija. I zrna su rasla i bubrila sve više.
Kod kuće je bilo dobro, ali su zrna htela napolje.
– Dugo sedimo kod kuće – reče jedno zrno. – Ovako možemo i otvrdnuti. A šta onda? Iza naše kuće mora da je još nešto: svet.
Prođe nedelja dana. Grašak požuti, a požuti i mahuna.
– Eto, sav je svet požuteo – govorila su graškova zrna.
Najedanput se silno potrese njihova kućica. To je dečak otkinuo mahunu.
– Skoro ćemo napolje – rekoše zrna radujući se.
– Voleo bih da znam ko će od nas najdalje stići – reče najmanje zrno.
Krrrh!…
Mahuna se raspukla i graškova se zrna veselo skotrljaju na dečakov dlan.
– Kakav divan grašak! – reče dečak. – Baš za moju pušku.
Stavi jedno zrno u cev od zove i opali. Zrno odleti.
– Letim, letim! – vikne zrno. – Neka me uhvati ko može! – I nestane.
Poleti i drugo zrno. Vikne:
– Letim prema suncu! Eh, to volim.
– Trudićemo se da padnemo negde blizu i da usnimo – rekoše dva starija zrna.
– Neka bude šta mora biti – reče poslednje zrno koje je uzletelo uvis.
Padne na krov stare drvene kuće i skotrlja se u pukotinu, punu crne zemlje i mahovine.
U potkrovlju je živela žena koja je imala bolesnu devojčicu. Mati je radila teške poslove da može da prehrani sebe i svoje dete.
Devojčica je bila slabašna i nežna kao cvet. Bila je tako bolesna da nije mogla da hoda. Čitave je dane nepomično ležala u krevetu.
„Umreće“, mislila je majka. „Otići će od mene kao i njezina sestra. Oh, kako mi je teško da se rastanem sa njom!“
Gorko je plakala gledajući bledo lice svoga deteta.
Granu proleće. Sunašce zaviri u sobicu pod krovom.
– Majko, šta se ono zeleni kraj prozora? – upita devojčica.
Mati otvori prozor i ugleda nežnu biljčicu.
– Mislim da je grašak – odgovori mati. – Eto, imaš bašticu.
Pomeri krevet bliže prozoru da bi devojčica mogla da gleda biljku. I ode na posao.
– Mama – reče devojčica – čini mi se da se osećam bolje. Sunce je ceo dan grejalo i mene i grašak. Gledaj kako je svež i zelen. A i meni kao da je bolje.
– Dobro je – reče mati. Ali se njeno srce nije nadalo toj sreći.
Zabode kraj graška malu motku, a od motke do krova razapne konac.
Grašak je rastao, hvatao se viticama za konac, uspinjao se sve više i uskoro procveta.
Po čitave dane devojčica je uživala posmatrajući grašak. Njeno se zdravlje popravljalo sve više. Obrazi joj se zarumeneli. Oči joj počele da blistaju. Ona je bez ičije pomoći počela da ustaje i sedi u krevetu. Materino srce je počelo da se nada.
Prođe još nedelja dana i devojčica ustane.
S takvom je radošću otvorila prozor i nežno poljubila tanke latice ružičastog cvetića! Ceo je sat sedela kraj prozora grejući se na suncu. To je bila radost!
A šta je bilo sa ostalim zrnima graška?
Prvo zrno, koje je letelo kud je htelo, palo je u oluk, a odatle u – golubov kljun.
Golubovi su pozobali i ona dva zrna koja su maštala kako će lepo usniti.
Zrno koje je htelo da odleti suncu palo je u jarak, ležalo spokojno u hladovini i bubrilo od vlage.
– Neprestano se debljam – govorilo je zrno. – Pravo kažu da ću se uskoro raspuknuti. Uveren sam da to nije postiglo ni jedno drugo zrno. Najodlučniji sam od svih petoro.
I raspuklo se u jarku.
Na prozoru stoji devojčica, rumena i zdrava.
Hans Kristijan Andersen
Pročitajte više:
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BAJKE – Najlepše bajke za decu
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂