ПИНОКИО – Карло Колоди / Бајка, Одломци, Текст
Пинокио је измишљени лик и главни лик дечјег романа Карла Колодија Пинокиове авантуре (1883). Мајстор Ђепето га је исклесао из дрвета, он је створен као дрвена лутка, али цео живот је сањао да постане прави дечак. Он је лик који је склон лагању и преправљању прича из разних разлога. Прича се појавила у бројним адаптацијама, а Пинокио је један од најважнијих ликова дечје књижевности.
ЂЕПЕТО ПРАВИ ПИНОКИЈУ НОВА СТОПАЛА И ПРОДАЈЕ СВОЈ КАПУТ ДА БИ МУ КУПИО БУКВАР
Чим је утолио глад, Пинокио стаде да гунђа и да плаче, јер је хтео пар нових стопала.
Да би га казнио због несташлука, Ђепето га пусти да плаче и да очајава пола дана; затим му рече:
– А зашто да ти поново правим ноге? Ваљда зато да опет гледам како бежиш од куће?
– Обећавам – рече Пинокио јецајући – да ћу од данас бити добар…
– Сва деца тако говоре – додаде Ђепето – кад хоће нешто да постигну.
– Обећавам да ћу ићи у школу, да ћу учити и бити примеран ђак.
– Сва деца понављају исту причу кад хоће нешто да постигну.
– Али ја нисам као остала деца! Ја сам бољи од свих и увек говорим истину. Обећавам, оче, да ћу научити неки занат и да ћу вам бити утеха и ослонац у старости.
Иако је правио намргођено лице, Ђепето је имао пуне очи суза и био је ганут што види свог Пинокија у тако јадном стању. Не рече више ни речи, већ узе алат и два комадића сувог дрвета и стаде да ради, уносећи се сав у посао.
За непун час ноге су биле готове; два мала стопала, хитра, танка и живахна, изгледала су као да их је обликовао даровити уметник.
Тада Ђепето рече лутку:
– Склопи очи и спавај!
И Пинокио склопи очи и направи се као да спава. Док се тако претварао, Ђепето му, са мало туткала истопљеног у љусци од јајета, залепи стопала тамо где је било њихово место, а залепио их је тако добро да се није ни опажало да су лепљена.
Чим је Пинокио осетио да има ноге, сиђе са стола на коме је био испружен и поче да скаче и да се преврће преко главе, као да је полудео од велике радости.
– Да бих вам се одужио за све оно што сте учинили за мене – рече Пинокио оцу – хоћу одмах да идем у школу.
– Добро моје дете!
– Али, да бих ишао у школу, потребно ми је неко одело.
Ђепето, који је био сиромашан и није имао ни паре у џепу, направи му оделце од шарене хартије, пар ципела од коре дрвета и капицу од средине хлеба.
Пинокио одмах потрча да се огледа у лавору пуном воде и био је тако задовољан собом да је рекао шепурећи се:
– Изгледам као прави господин!
– Тако је – одговори Ђепето – али запамти: човека не чини господином лепо већ чисто одело.
– Али – додаде лутак – још ми нешто недостаје за одлазак у школу; и то оно најважније.
– Шта то?
– Немам буквар.
– Имаш право. Али како да га набавимо?
– Врло лако: оде се у књижару и купи се.
– А новац?
– Ја га немам.
– Ни ја – додаде добри старац, растужен.
И мада је Пинокио био врло весело дете, растужи се и он јер беду, праву беду, схватају сви, чак и деца.
– Нема друге – одједном узвикну Ђепето, скочивши на ноге. И навукавши стари памучни капутић, који је био сав у закрпама, истрча из куће.
Кад се ускоро вратио, носио је у руци буквар за сина, али капутића више није имао. Јадни човек је остао у кошуљи, а напољу је падао снег.
– А капутић, оче?
– Продао сам га.
– Зашто сте га продали?
– Јер ми је било врућина.
Пинокио одмах схвати овај одговор и, у необузданом налету љубави, обисну се Ђепету око врата и стаде да га љуби по лицу.
Карло Колоди
О КЊИЗИ
Књига је првобитно намењена одраслима и имала само првих 15 глава данашње књиге. Како се издавачу није свидео крај, који је по његовом мишљењу био суров, успева да наговори Колодија да га промени. Колоди је, уместо да промени крај, наставио да пише нове главе (од 16 до 36). захваљујући којима од првобитне замисли да буде књига за одрасле, постаје књига за децу.
Црква је изнела своје неслагање са текстом, тврдећи да може да изазове побуну. Прва скицирана верзија књиге појављује се 1883. године. Цртеже је радио Енрико Мацанти. По овој књизи Волт Дизни је снимио 1940. чувени цртани филм „Пинокио“.
Прочитајте више:
Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂