СВЕТЛИ ГРОБОВИ – Јован Јовановић Змај / Песма из 1879. посвећена Ђури Јакшићу / Поезија, Рецитација, Видео, Текст песме
СВЕТЛИ ГРОБОВИ
Декламовано на сéлу које су приредили ђаци Више београдске гимназије 25. јануара 1879. у корист породице Ђуре Јакшића, након Јакшићеве смрти.
Бејасте ли, браћо моја млада,
Да л’ бејасте ви на гробљу када,
Ај, на гробљу, на голему?
– Та увек смо ми на њему.
Гробље ј’ земља кôм се ходи;
Гробље ј’ вода кôм се броди;
Гробље, врти и градине;
Гробље, брда и долине,
Свака стопа:
Гроб до гроба.
Гробље ј’ спомен доба свију;
Гробље – књиге што се штију;
Повесница свих земаља,
Староставник цара, краља,
И читуља виших слика
Избраника, мученика,
Од почетка памтивека.
Све ј’ то гробље –
Ал’ је и колевка.
Нема броја ни имена
У висини звездам’ свима,
Камо л’ броја и спомена
У земљици гробовима!
Милионе прогутала ј’ тама,
Црна тама многих тисућлећа,
Нико их се више и не сећа,
– Но, погдеком увек гори свећа.
Ил’ је свећа, ил’ је име светло,
Ил’ су дела која се не гасе,
Па редове недогледног гробља
Својом зраком красе.
Ти гробови,
Стари, нови,
Они сјају
Сваком нараштају –
Кад се умље у прошлост удуби
У тамнини да се не изгуби;
Кад се пустиш у давнине свете,
У давнине и свете и клете,
Да ти мисô пута не помете.
То су ватре догласнице,
Пружајућ се из даљних еона
У поворци оној дугој –
Досветљујућ једна другој
Струјом која напред лети,
Тежећ само једној мети –
Па се тако светле млази –
Па се виде светли трази
Једног духа разних доба,
Духа коме нема гроба.
– У гроб само сруши кости,
Стресе пепô кој’ му смета
Бржем бују виша лета
К узвишеној будућности.
Ко с’ осврне да погледи
Бистрим оком и погледом
На гробове ове светле,
Повеснице дугим редом,
Мора чути како ј’ живо,
Кроз векове, кроз маглину,
Дед унуку, отац сину,
Борац борцу довикивô:
„Где ја стадох – ти ћеш поћи!“
„Што не могох – ти ћеш моћи!“
„Куд ја нисам – ти ћеш доћи!“
„Што ја почех – ти продужи!“
„Још смо дужни – ти одужи!“
То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси,
Што продиру кроз свет мрачни
Са гробова оних зрачни’
Спајајући громким јеком
И божанском силом неком,
Спајајући век са веком
И човека са човеком.
Око сваког светлог гроба,
(Баш кô горе око звезда)
Повесница прича ово:
Хватало се неко коло,
Коло младо, коло ново,
Нове клице, стара нада,
Ново цвеће, стабла стара,
Душе чисте, срца млада,
Наследници светог жара –
Ту се слегô живот млади,
Да се с гробом разговара.
И ти паде, драги брате! –
„Нисам, децо, вас док траје!“
Је л’ ти борба била тешка? –
„Покушајте, милина је!“
Шта си хтео? – куд си пошô? –
„Тамо куд се стићи мора!“
Зар је вера тако јака? –
„Увек јача од злотвора!“
Мало нас је кој’ би смели –
„Ал’ вас јака сила креће!“
Зар ко може стићи цели?
„Ко посумња, никад неће!“
А ко беху они диви
Који су те напред звали,
Који су те ојачали,
Који су ти крила дали? –
„То бејаху идеали!
Без њих нема више лета
Над облаком мрака густа,
Без њих би се малаксало,
Без њих би се брзо пало,
Свет би био гроб без цвета,
Живот празан – младост пуста!“
Око сваког светлог гроба
Прикупљô се живот нови,
Наследници света жара,
Купили се соколови,
Пијућ душом светле зраке. –
Јест, тако је, браћо драга,
Ти гробови нису раке,
Већ колевке нових снага!
И вама је, јаој, пао
Стегоноша дичног стега –
Ал’ је синô гробак нови –
Ви стојите око њега.
Ту погледа брат на брата,
П’ онда горе, п’ онда у се;
Груди дркћу, уста ћуте,
Али душе разум’у се.
Да л’ то снага ниче нова?
— Даруј, боже, благослова,
Да вас здружи братска слога,
Заветнике који с’ купе
Око гроба Ђуринога!
1879.
Јован Јовановић Змај
О ПЕСМИ
У јесен 1878. Змај је са Лазаром Докићем лечио Ђуру Јакшића. После смрти Ђурине (16. 11. 1878.) Змај је био један од чланова одбора за издавање Ђуриних дела и помагање његовој породици. Тим поводом београдски гимназисти су организовали 25. јануара 1879. године приредбу у Народном позоришту. Сав приход дат је за издавање Ђуриних дела и његовој породици. На приредби је ђак седмог разреда рецитовао Змајеву песму Светли гробови, написану за ову прилику.
Прочитајте више:
Јован Јовановић Змај – АНТОЛОГИЈА
Јован Јовановић Змај – ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂