СВЕТИ САВА И ОТАЦ И СИН – Народна прича / Приче, Приче за децу, Текст
СВЕТИ САВА И ОТАЦ И СИН
А када је светитељ тако путовао по народу, учећи га и крепећи, а оно изађу пред њега отац и син. Отац се жаљаше на сина како га не слуша и не поштује. А син се жаљаше на оца, како не прима његове савете и неће да му уступи домаћинство.
Слушао Свети Сава и оца и сина, па ће на крају рећи сину: „Прекрсти се!“
А он се прекрсти: „У име оца и сина…“
„Кога си прво поменуо?“
„Оца.“
„Где си прво метнуо прсте?“
„На чело.“
„А шта ти је на челу или под челом?“
„Памет.“
„А после оца кога си поменуо?“
„Сина.“
„Где си метнуо прсте кад си поменуо сина?“
„На трбух.“
„Има ли ту памети?“
„Нема.
„Па код кога је онда већа памет; код оца или код сина?“
„Код оца.“
„Ето видиш, несрећни сине“, рече најзад Свети Сава, „сам си казао да је отац већи од сина, јер је он први, а син други, он старији, а син млађи. И онда оца свога треба да поштујеш, да цениш и слушаш, докле је год жив, ако мислиш после да и тебе млађи поштују и цене.“
„А знаш ли ону четврту заповест Божију?“
„Ја знам.“
„Кажи је!“
И он је каза…
„Ето тако, оца и мајку треба поштовати ако хоћете да будете срећни и дуговечни“, рече најзад Свети Сава непослушном сину, па оде…
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ЛЕПО ЈЕ БИТИ ДЕТЕ – Десанка Максимовић / Бајка, Текст, Дечја ризница
ЛЕПО ЈЕ БИТИ ДЕТЕ
По цео дан Мара вири кроз плот свога дворишта у оближњи парк. Далеко у кругу где стоји песак деца се играју. До Маре допиру звонки раздрагани гласови. Чује се како звоне лимене кантице на својим дршкама, пуцкетају точкови колица на песку и скачу лопте негде на утабаној стази. А Мара нема ни брата ни сестре нити какве мале суседе да би се с њима поиграла. И што је најгоре, мама полазећи закључа капију, да дете не би могло само изаћи на улицу.
Вири тако Мара кроз пукотину плота и чини јој се да чује како лопте скакућући декламују:
Лепо ли је скакати
по узаној стази,
по трави се ваљати.
Пази, Маро, пази!
А канте звецкају:
Лепо се је брчкати
по чесменој води,
по песку се брљати.
Ходи, Маро, ходи!
Кад се мама врати кући, једва одвоји Мару од плота. Понекад покуша с дететом да се игра, али не уме. Не знају то све маме. Кад је била мала, није то научила, јер ни њу није имао ко да води на дечје игралиште нити јој је ко куповао играчке.
Ноћу кад се уморна иза сна тргне, учини се мами као да у детињем дисању чује уздахе:
Ја сам јоште сасвим мала,
с децом би се поиграла,
између цвећа на слободи.
У игру ме, мама, води!
Пре него пође на рад, мама нађе понеку стару ствар, да детету буде играчка: пружи му пробушени лонац или сиђе у подрум да изнесе зарђали обруч са бурета. Мара дрвеним патрљком гони неко време обруч по покалдрмљеном дворишту, али како нема довољно простора, обруч сваки час удари у зид, плот или праг и претури се. Зато се она брзо задовољи својом играчком па се као чичак опет ухвати за плот и остане тако док се мама не врати. А мами се сваку ноћ чини како уздише и моли је да је одведе у парк међу децу, па смишља како би то могла учинити. Недељом, истина, и сиромашне и запослене мајке воде своју децу у парк, али се Мариној мами, која преко недеље код другог ради толико нагомила посла у својој кући, да све то мора недељом да посвршава. Кад би иначе окрпила и опрала Марино рубље, кад би изветрила и исунчала кућу, почистила и поправила све што се преко недеље упрља.
Али је дете сваки дан молило да га изведе у игру међу другу децу, те мама једне недеље устане рано, рано, и узе да умотава неке крпе од Марине старе хаљине у чврсто клупче. Кад се Мара пробуди, крај ње је стајала крпена, црвена лопта, а обруч од бурета био је изрибан и светлио се као нов и крај њега стојала нова новцата палица одељана од младог прута. Сем тога, већ је двориште било почишћено и сушила се на јасном сунцу иза куће Марина кошуља и чарапе.
Мама узе дете за руку и поведе га у парк. Из њене коштуњаве, несавитљиве шаке детиња шачица је сваки час клизила и ситни детињи кораци су једва стизали маму, која је и у шетњи брзо корачала. А у парку је већ врило од деце. Песак у кругу је личио на огроман шарен мравињак. Мама седе на прву клупу бојећи се да Мара не пожели сјајне и звонке куповне играчке деце што су се у великом кругу играла.
Гонећи, међутим, свој велики обруч дете се брзо нађе тамо и стаде очарано. Около су трчали дрвени коњићи, црвени, жути, и плави. Зајапурене девојчице пуниле су песком своје канте. Светла лица гумених лопти поскакивала и ваљала се по трави.
Јуриле су све врсте точкова и колица и кола. И Мари се чинило да се све те играчке и деца у хору веселе:
Лепо ли је дете бити,
дан у игри проводити,
и имати лопте нове
и коњиће и точкове.
Мара се загледа у белу девојчицу што је у наручју држала огромну лопту и возила у колицима лутку. Било би тако лепо поиграти се лоптом која уме да одскаче. Марина је, истина, била велика, али где би пала, ту би се и зауставила, чинила се некако болесна и уморна. Бела девојчица утом своју лопту испусти и Мара потрча да се њоме мало поигра. Под ручицама осети глатку еластичну гуму и учини јој се да држи неко живо биће које дише. Али та је радост била кратка. Бела девојчица се устреми и оте јој своју играчку. На стази су стајала без господара колица натоварена песком, и Мара хтеде да их мало повоза. Али само што је три корака корачила, појави се румени дечак и узе јој их. Она онда угледа на клупи лутку коју је мерила до сада јер се њена сопственица прљала грађењем куће од песка. Било је необично слатко држати порцуланску, у свилу обучену лутку; међутим, нечије је руке истргоше из Мариних руку: чуварица девојчице се бојала да је Мара не поквари.
И тако, чега год би се дотакла, отимали су јој, а около су играчке у хору звецкале:
Лепо ли је бити дете:
што желите, то и смете:
купују вам мама, бака
сваког дана играчака.
Мари се све то толико тужно учини да удари у гласан, горак плач. Мама дотрча, узе је на руке и однесе на клупу далеко од главног круга. Желећи да је развесели она јој показиваше како се и њеном лоптом може лепо играти бацајући увис и дочекујући је у руке, затим јој показа како и њен обруч може далеко да се котрља а да не падне.
У близини су се играла још нека деца чије играчке су као и Марине биле домаћа рукотворина и старе у подруму бачене ствари. То су биле шоље без дршке и окрњене тацне, сломљене машице и виљушке, разнизане, разне боје и облика ђинђуве, крпене лутке и лопте. Девојчица што се играла штипаљком за рубље и шољом без дршке пружи Мари шољу позвавши је да стружу песак из јарка покрај
стазе. То Мару утеши, јер се на шољи смејала нека беба, а штипаљком се могло врло добро чепркати по земљи. Ускоро се њима двема придружише и друга деца са својим крњавим играчкама и начини се весео жагор као и у великом кругу. Дечаци копајући старим кутлачама начине читаву кулу од песка, а крпане лопте као да добише мала крила у рукама веселих девојчица. Чак је и понеко дете из великог круга остављало своје лаковане играчке прилазило деци што су се играла око Маре.
А мама је ослушкивала како недалеко иза грања звецкају лимене кантице:
Лепо ли је дете бити,
дан у игри проводити,
и имати лопте нове
и коњиће и точкове.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ДУМ-ДУМ ОЛИВЕР И ЊЕГОВ БУБАЊ – Игор Коларов / Приче за децу, Текст приче
ДУМ-ДУМ ОЛИВЕР И ЊЕГОВ БУБАЊ
Писац Бранко Стевановић једном је написао:
„С бубњем опрезно
треба поступати:
једно је свирати,
а друго лупати.“
Можда би на почетку требало објаснити како. је дошло до тога да се Дум-Дум Оливер заљуби у бубњеве; можда би требало објаснити и шта су то црне рупе и комете, и зашто је пиле прешло улицу.
Али, нека се тиме баве научници. Дум-Дум Оливер је дефинитивно био најбољи бубњар у својој соби, и заслужио је да се о њену напише музичка прича.
Ко нема дара за музику нека кидне у Парагвај, јер ова прича почиње овако:
Дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум!
Тако Дум-Дум Оливер свира бубањ.
Најпре узме палице и врти их кроз прсте. Затим одспава. Потом одгледа неки акциони филм, смаже бакин сутлијаш, шутира компјутер (да га поправи), размишља о пилету које је цео дан прелазило улицу, и најзад почне да ослушкује.
Ноћ је и све се смирило.
Дум-Дум Оливер тада прилази бубњу; све је спремно…
Време је за музику.
Оливер удара из све снаге свој ошамућени бубањ.
Дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум!
Његова дивна музика чује се на обалама свих океана свега. Чују је чак и лигње по морским дубинама.
Чује се тако далеко да се сваки пут одломи комад Месеца,и одлети у другу галаксију.
Али шта се дешава у Оливеровом граду?
Ништа нарочито.
Мачке од генијалне Оливерове музике весело полуде и изграбу сав намештај. Пси цвипе, копају земљу и затрпавају се у рупе. Папагаји климају глацицама лево-десно, и поједу прво себе, а онда и кавез.
Ано неко има хрчка, сутрадан мора да купи новог јер се стари потрошио. Рибице искачу из својих акваријума, стављају тигањ на шпорет ускачу у њега и цврче у ритму музика. Чупава,унезверена деца искачу из кревета,бауљају по соби и сударају се са зидовима.
Мишеви трче као луди да пронађу мачке и ускоче им у уста.
Ако је пролеће, ласте се одмах врате одакле су дошле.
Дум-дум-дум-дум-дум-дум!
Оливер свира пун надахнућа.
Он зна да његова музика радује сва жива бића.
Дум-дум-дум!
Али, не само њих.
Старе куће се сруше као куле од карата, а новезграде се помере пет метара лево, и три метра назад.
Клупе из паркова оду на зутобуску станицу и крену за ластама у Африку.
Оливеров концерт се увек заврши
овацијама публике.
Његови мама и тата, и још десет хиљада нечијих других мама и тата, стану у ред испред његове собе и бесомучно лупају у врата.
То је громогласан аплауз на који је, мора се признати, Дум-Дум одавно навикао…
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
СВЕТИ САВА И ОТАЦ И МАТИ С МАЛИМ ДЕТЕТОМ – Народна прича / Приче за децу, Народне приче, Текст
СВЕТИ САВА И ОТАЦ И МАТИ С МАЛИМ ДЕТЕТОМ
Донели отац и мати мало, новорођено дете у цркву светом Сави, и замолили га да дете благослови и да му да срећу.
„Ја ћу га благословити, као што је и Исус децу благословио, али му срећу не могу дати. Само ви, родитељи његови, ако га зарана научите да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено а нарочито ако га будете упутили да добро чува своје здравље.“
Родитељи су учинили што им је светац казао, па је од њиховог малог детета постао добар, радан, поштен и побожан човек. То се после чуло надалеко, па је са свију страна долазио силан свет и доводио малу децу светом Сави, те да их благослови и да им да срећу. А свети Сава свима је одговарао као и онима првима.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Тајна је кад нешто мислиш, па о томе нећеш никоме да кажеш. Тајна може и да се направи. Да се направи? Да, да се направи. Како?
Испричаћемо вам како је Немања лако направио тајну. Лако и случајно.
Чепркао је по маминој остави и на полици угледао обичну теглу, која је због нечег мами требала.
Тегла која и није била баш тако обична, као што ви мислите, већ широка и лепа, а уз то још и празна, допала се Немањи јер је њему била потребна за његове кликере. Кроз тако лепу стаклену теглу
могао би он, увек када то пожели, да посматра своје разнобојне кликере, стакленце и гвозденце. Да их гледа и да им се диви.
Баш када је хтео да сложи своје кликере у теглу, она је пала и разбила се.
Уплашио се Немања, па је брзо покупио парчиће стакла и бацио их.
Дошла мама с посла, а Немања ћути. Ништа не говори. Тајна о разбијеној тегли почела је да га боцка, мучи, штипка и шапуће: „Немања, нећу да будем твоја тајна. Нећу и готово! Хајде, испричај мами све о мени…“
Досадило Немањи, а и видео да м уто баши није нека тајна, кад га тако нервира, па исприча све мами.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ИЗЛЕТ ПЧЕЛА – Константин Ушински / Приче за децу, Текст
ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ИЗЛЕТ ПЧЕЛА
Дошло је пролеће. Снег се отопио, никла млада трава, дрвеће озеленело. Пробудиле се пчеле из зимског сна, протрљале очи и излетеле напоље. Прво су одлетеле јабуци.
– Драга јабуко, имаш ли меда за нас?
– Још немам. Рано сте дошле. Мој је цвет још у пупољцима. Него идите трешњи.
– Драга трешњо, имаш ли меда за нас?
– Још ми се пупољци нису отворили. Кад се расцветају, бићете ми драги гости. Него идите вишњи.
Пчеле одлетеше вишњи.
– Мала вишњо, имаш ли меда за нас?
– Дођите, пчелице, сутра! Још ми цветови нису отворени.
Већ су се пчелице хтеле вратити у кошницу, кад у жбуну спазише љубичицу. Одмах њој свратише, насркаше се мириса и сласти и задовољне се вратише у кошницу.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
КАКО СУ АФРИКАНЦИ ПРОЧИТАЛИ ИТАЛИЈАНСКО СЛОВО „О“ – Слободан Ж. Марковић / Одломак из књиге „ЗЛАТНА КЊИГА“ / Приче за децу, Текст
КАКО СУ АФРИКАНЦИ ПРОЧИТАЛИ ИТАЛИЈАНСКО СЛОВО „О“
У једној италијанској тосканској вароши десила се недавно читава узбуна. На железничку станицу приспело је десетак вагона препуних мајмуна, који су се дерали и вриштали тако да се од њих ништа
друго није могло да чује. Нико није знао откуда толики мајмуни.
Мало доцније сазнало се да су мајмуни упућени у тамошњи зоолошки врт. Он је, међутим, био мален, тако да у њега не би могли да стану сви приспели мајмуни. Стога је забуна била још већа. По товарном листу видело се да су мајмуни заиста упућени у зоолошки врт, али нико, па ни сам шеф врта, професор Цингарели, није могао да објасни откуд толики мајмуни кад је он тражио свега пет или шест комада.
Тек када су избројани сви приспели мајмуни, нађено је објашњење. Било их је 506. Професор Цингарели је тражио од добављача у Африци да му пошаље пет или шест комада и написао то овако: „5 о
6″. Међутим, добављач мајмуна је оно „о“, које на италијанском језику значи „или“, прочитао као нулу и уместо пет или шест послао 506 мајмуна.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.
Ovaj veb sajt koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo dok se krećete kroz sajt. Od toga, kolačići koji su kategorisani kao neophodni se čuvaju u vašem pretraživaču jer su neophodni za rad osnovnih funkcionalnosti sajta. Takođe koristimo kolačiće treće strane koji nam pomažu da analiziramo i razumemo kako koristite ovu veb lokaciju. Ovi kolačići će biti sačuvani u vašem pretraživaču samo uz vašu saglasnost. Imate opciju da isključite ove kolačiće. Ali odustajanje od nekih od ovih kolačića može uticati na vaše iskustvo pregledanja.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.