ДВА ПИСМА – Александар Поповић / Приче за децу, Драмски текст
ДВА ПИСМА
Лица: ЈОЦА и МАМА
(Једноставна дневна соба са неколико комада намештаја. У соби су Јоца и мама.)
ЈОЦА (нестрпљиво се врти око маме која нешто ради за столом): Мама…
МАМА (и даље ради и не гледа Јоцу): Шта је, сине?
ЈОЦА (нестрпљиво се врти око стола): Мама, је л’ био поштар?
МАМА (зачуђено га погледа): Није још. А зашто то тебе занима?
ЈОЦА (збуњено): Ма ја онако… Мислим…
МАМА (наставља да ради): Играј се, зашто се стално вртиш око мене?
ЈОЦА (и даље се врти око стола неодлучно): Мама…
МАМА (помало нестрпљиво): Па шта је сад опет?!
ЈОЦА (гледа у земљу, па ће стидљиво): Мама, можда је поштар већ био…
МАМА (љутито): Поштар још није био, он долази у дванаест часова, а сад је тек једанаест! И шта се толико за поштара бринеш? Гледај ти своја посла!
ЈОЦА : Хоћу, мама… (И даље се врти око стола.) А што ти ипак не погледаш у поштанско сандуче, можда је неко писмо већ стигло…
МАМА (нагло устане од стола): Е, баш ћу ти доказати да ме само узалуд тераш да устајем! Погледаћу у сандуче. (Одлази напоље.)
ЈОЦА (чим мама изађе, почне весело да скакуће по соби и трља руке): Фино – фино – фино! Охо-хо, охо-хо, охо-хо!
МАМА (враћа се и у руци носи парче папира): Заиста, био си у праву, нашла сам у сандучету писмо!
ЈОЦА (врло значајно): А какво писмо?
МАМА (погледа у писмо): Не знам. Нисам још погледала, сад ћу га прочитати… (Чита.) Поштована мама Јоцина, ово пише учитељ вама Јоцин, због тога што Јоца добар је млого у школи и заслужује да њему сасвим мало млого давате шећер у коцке који он млого воли. Давајте му више поручује вам Учитељ Јоцин знате онај што сте прошли пут били. Учитељ. (Престане да чита.) Баш чудно писмо…
ЈОЦА (постиђено гледа у под): Видиш, мама… То мој учитељ… Мама, учитеља треба сви да слушају…
МАМА (значајно): О, па то је сигурно! Ја ћу сместа послушати учитеља!
ЈОЦА (као из топа): И даћеш ми шећера у коцкама!
МАМА : Ма – да хоћу, али чини ми се да поштар опет промаче поред наше куће. Можда је још неко писмо донео за нас? Иди сад ти погледај у сандуче, па дођи да ти дам ово што је учитељ написао.
ЈОЦА (вољно, радосно): Хоћу, мама! (Одјури.)
МАМА (насмеши се и сама себи говори): Тако је најбоље… Клин се клином избија…
ЈОЦА (враћа се покуњено, руку држи за леђима, нешто крије): Мама…
МАМА (тргне се): А, ти си? Има ли шта у сандучету?
ЈОЦА (скрушено): Овај…
МАМА (завирује Јоци иза леђа): А ту је и друго! (Значајно) Шта ли то може бити да ми у једном дану добијемо два писма? Дај да видим да у том писму, можда, директор школе не поручује да ти купим карамеле.
ЈОЦА (безвољно јој пружа писмо): Ево… Овај…
МАМА : Чекај – чекај: да прочитамо… (Чита.) Поштована мамо, ово опет пише учитељ вашег сина Јоце и најлепше вас моли да своме сину Јоци скренете пажњу да се не каже МЛОГО – него се каже МНОГО. И не каже са ДАВАТЕ – него ДАЈЕТЕ. Ето друго вам не бих имао шта писати. Учитељ вашег сина Јоце. (Престане да чита.) Чули ти, сине, ово?
ЈОЦА (скрушено): Чух, мама… Други пут ћу пазити, али дај ми сад бар две коцке шећера…
(Завеса)
Александар Поповић
Прочитајте више:
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂