БРАЋА – Бранко Ћопић / БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ / Приче, Приче за децу, Проза, Текст
БРАЋА
Читав један вод партизана, Крајишника, измијешао се у варошкој џамији с усташама, крвавом братијом од Купреса, па се задахтано носе и гушају по натрпаној просторији. Сипа са зидова малтер и уједа дим за очи, па се још горе види у овоме вражјем сумраку, а велика је тјескоба, па не можеш честито ни размахнути ни ударити. Слабо користи и оружје, више се рве, бубета и гризе. Водник Микан већ је изгубио оба опанка опутњака па, још више разљућен, хукће носећи се с нападачима и псује Богородицу и усташама и својој килавој обући.
Иза ниске камене ограде пред џамијом, Миканов брат Јоваш препуцава се с групом усташа који га гађају кроз прозор једне приземнице опкољене ријетким шљивиком. Дотужили су му већ од раног јутра, ока не дају отворити, али ни он им дужан не остаје. Већ је кокнуо једног поред самог бунара у дворишту, а канда је неко и у кући добио по репу, јер нешто ређе пуцају.
— Ех, само да није пусте жеђи! — шишти он изгубљеним гласом. И да му је знати шта је с оном будалом, старијим братом, Миканом, који се туче тамо негдје позади, иза џамије.
— Пазидер како тутњи у џамији. Заклео бих се у сто вјера да је и онај мој срећко тамо. Не иду такве ствари без њега.
Граја иза Јовашевих леђа одједном се нагло појача. Учеста и пуцњава. Битка се из џамије, изгледа, пренијела и напоље. Чује се јасније и звекет гвожђа и псовке.
— Ех, гдје ме она банда из куће прикова уз овај зид, па ни мрднути не могу! — отпухну Јоваш. — А баш бих се волио малчице умијешати у онај гужвањац, да оној својој будалини Микану покажем како се туче.
Осокољени грајом код џамије, сад живнуше и они из шљивика и сабише Јоваша сасвим иза зида. Морао се сваки час премјештати и варакати да га не скине упорни стријелац с прозора.
— Пази поганца како се узинатио. Изгледа да и код њих има засукане чељади као и код нас. Кркљанац код џамије одједном процијепи нечији снажан узвик:
— Не дајте, браћо, однесоше ме!
Јоваш чисто подскочи у мјесту, познаде глас брата Микана, али исто тако брзо сједе поново у заклон и злурадо врекну:
— Аха, нека, нека, доста је и твога било!
Пуцњава из џамије ојача и вагну на Јовашеву страну. Микан се поново прогули, сад већ сасвим из близине:
— Јовашу, брате, не дај ме, жива ме однесоше!
Скоро обрадован, Јоваш се окрену. Преко закрчена узана трга један крупан црн усташа стезао је Микана преко средине и носио га пред собом као врећу кромпира. Узалуд се овај отимао и ногатао.
— Јовашу, брате!
— Аха, Јовашу, је ли! — дрекну момак злурадо.
— Јесам ли те ја звао у партизане, а? Нијесам, боме, него си ти и мене навукао у овај пекмез, па чучим уза зид од раног јутра, нијесам се ни ладне воде напио.
— Удри, Јовашу, божију ти куварицу! — чу се од џамије неки други глас, али момак само љутито отпухну:
— Шта удри! Имам ја и своје задужење, зар је мени до бенастог Микана. Они тамо с пенџера очи ми моје извадише. Нећу, нек се сам вади како зна.
Јоваш се окрену и, као да се више ништа око њега не дешава, продужи да се препуцава са „својим“ усташама.
— Јовашу, гребем ти дио матере! — задављено опсова Микан губећи наду у било какву помоћ од брата.
— И ја теби двапут! — у пола окрета врати Јоваш и срце му весело заигра кад крајичком ока спази како се ониски Козарчани, омладинци, пребацују преко ниске ограде за Миканом и његовим отмичаром.
Послије десетак минута, изгребан, гологлав и само у чарапама, Микан допуза уздуж зида до братова заклона. Јоваш је лежао наузнак, као да се одмара.
— Ето ти, мамлазе сељачки, ја се извукох и без твоје помоћи.
Јоваш с напором превали главу на његову страну и простења:
— Неће гром у коприве …А ја, видиш, и без твоје помоћи погибох.
Јоваш тихо штуцну, нагло се презноји и спусти поглед на братове босе ноге.
— Ето ти, узми моје ципеле, мени ионако неће више требати. Увијек си имао среће више нег ја.
— Дабоме да ћу узети, ваљда ћу их њима остављати — прозукло истисну Микан и пажљиво стаде да изува брата док су му у угловима очију свјетлуцале двије страшне ледене сузе.
Бранко Ћопић
Из књиге: Башта сљезове боје, циклус Дани црвеног сљеза
Прочитајте више:
БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ – Бранко Ћопић / Књига, Приче, Одломци, Занимљивости
Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија, Књиге
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
КЊИГЕ – Аудио и видео књиге, Текстови, Занимљивости, Одломци из књига. . .
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
МУЗИКА – Антологија најлепших музичких композиција и песама
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂