Kategorija: Priče / pripovetke

SAMOĆA – Branko V. Radičević

SAMOĆA – Branko V. Radičević / Priče za decu, Tekst

SAMOĆA

Nikad nisam video tako malu pticu. Učinilo mi se: list. Jedan prosušeni list koji ukoso pada s grane. Ali kad se oštrije zagledah – ptica!

U stvari – malo repa, malo perja i šiljasti kljun koji je, prosto, ravnoteža repu. Da nije tog izduženog kljuna, ptica bi bila nestabilna. Uzalud bi se dočekivala na male nožice. Pretegnuo bi rep.

Boja? Kao prosušeno lišće. Malena. Skoro nevidljiva ptica.

Glas – kao da se u vreli zejtin stavi uštipak – cvrkne.

Nisam ni slutio da me poznaje. Ne boji se.

Svakog dana čeka u ogradskoj živici. Čeka da istresem mrve koje ostaju posle ručka. Uveren sam: u početku se plašila. I ko zna koliko je to trajalo.

A sada? Ne boji se mog pokreta. Kad sa obe ruke iznosim trpezarijski čaršav. I tresem mrve. Proučila je, dakle, svaki moj pokret.

Ona poleti.

Let je kratak. Nizak. Ni dva metra visine. Sleće sa živice. Sa najnižih grančica. Doleće iz prizemlja. I kljuca mrve.

Koliko li se dugo prikradala? Proveravala? Koliko li je trebalo da se uveri da će kroz prozor – kad se otvori – leteti samo mrve?

Danas sam je prvi put ugledao. Zaista ne boji se!

Crno oko. Kao čiodica. Kao glava čiode. I malo sivog perja. I u tom perju malo rujevine. Na jednoj strani – rep, a na drugoj – kljun. Zbog klackalice i ravnoteže. Siva ptica. I u tom vrtkanju, učini se: prosine malo rujnog perja. Malo rujevine na prsima.

Sad i ja nju poznajem. Stojim kraj prozora. Gledamo se.

Ptica se klati. Klati.

Nakljucala se mrvica. Proprpošila perjem. Proteglila jedno krilce, proteglila drugo krilce. Skakutala. U grmić, pa u živicu, pa natrag, u tri poleta i tri skoka, pod prozor. Upoznali smo se. Dobro. Valjalo bi da proslavimo poznanstvo.

Okrećem se i prilazim prozoru. Uzimam suv kolač koji stoji na okruglom poslužavniku. Vanilica. To je vanilica sa orasima. Izabrao sam vanilicu. Nisam uzeo štanglicu sa ledom. Sa belim, kao led, šećernim prelivom.

Izabrao sam suv kolač bez fila. Jer ima vanilica filovanih pekmezom. U stvari, dve vanilice, jedna na drugoj, spojene su premazom od pekmeza. Pekmez od kajsija je zlatast. Pekmez od šljiva je crnožut.

Uzimam, dakle, vanilicu. Mrvim je u šaci. Prilazim prozoru. I laganim pokretom ruke raspršujem oblačić mrvica koji miriše na vanilu.

Ptica se nije ni pomerila. Toliko je poverljiva. Pitoma. A ja o tome nisam imao pojma!

Ptica nije ni poletnula. Dozvolila je da je pošećerim mrvicama slatkog kolača. Da, sad i ptica miriše na vanilu.

– Ne znam kako se zove ptica – pričam sa planincem, čovekom koji živi u planini i poznaje ptice. – Grmuša! Živi u grmu. Nisko poleće. Neće u visinu.

– Ne, nije grmuša – osmehnu se planinac. – Znam dobro tu pticu. Zove se carić!

– Carić! Siguran si da je to ptica carić?

– Siguran? Pitaš. To ti je kao što tebe gledam. U planini nema manje ptice od carića. Car nije. A carić, vaistinu, jeste.

Carstvo mu je veliko kao bagremov hlad. Ograđeno je vrzinom. Na njemu žbun leskova pruća. U tom prostoru raste žbunjičak bokvice, dva stručka plave vodopije. Vetar naveje lanjsko lišće. To je carićevo carstvo.

Ponekad, dugo u noć, stojim pored osvetljenog prozora. Napolju mrak.

Ali svetlost koja pada sa prozora obasjava kutić žive ograde u kojoj živi ptica. Svetlost prodire kroz zavese i pada kao mreža na ogradicu i žbunje. Ne mogu da vidim pticu. Ali otud, iz živice, osećam da me neko gleda.

Ili je to uobraženje. Ili, stvarno, mala ptica, potpuno sama, opominje kako ni ja više nisam osamljen, kao što ni ona nije sama kad sam ja tu, kraj prozora, pored nje.

Branko V. Radičević

Pročitajte više:

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…

BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂

VRAPČIĆ – Maksim Gorki

VRAPČIĆ – Maksim Gorki / Priče za decu, Tekst

VRAPČIĆ

Živeo je tako žutokljuni vrabac. Zvao se Pudik. Živeo je iznad jednog prozorčeta, ispod strehe, u toplom gnezdu od kučine, mahovine i drugog materijala. Da leti – još nije probao, ali krilima je već mahao i stalno izvirivao iz gnezda: hteo je što pre da sazna kakav je ovaj beli svet i hoće li mu se svideti.

– Šta je, šta – pitala je vrabica mama.

On bi stresao krilima i cvrkutao gledajući na zemlju:

– Crna je, precrna!

Doleteo je otac, donosio bubice Pudiku i hvalio se:

– Dživ, dživ!

A Pudik je gutao bubice i mislio: „Na šta li su ponosni; dali mi crva s nožicama, velika stvar!“

I sve je izvirivao iz gnezda, razgledao sve.

– Čedo, čedo! – sekirala se majka. – Pazi, strmoglavićeš se.

– Čim, čim? – upita se Pudik.

– Ma kako čim? Pašćeš na zemlju, mačka – hop! I proguta te! – objašnjavao je otac odlazeći u lov.

Tako je to bilo, a krila se nisu žurila da porastu.

Jednom poče da duva vetar, a Pudik upita:

– Šta je to, šta je to?

– Fiju, dunuće vetar i baciće te na zemlju – mački – objašnjavala je majka.

To se Pudiku ne dopada, pa će:

– A zašto se ljulja drveće? Neka prestane, pa će vetar stati.

Majka je pokušavala da mu objasni da to nije tako, ali on nije poverovao.

Voleo je da sve objašnjava na svoj način.

Prolazi pored njih seljak, razmahao se rukama.

– Mora da mu je krila očupala mačka – reče Pudik – samo su mu koščice ostale!

– Pa to je čovek, svi su oni bez krila! – kaže mu vrabica.

– A zašto?

– Kod njih ti je tako, oni žive bez krila. Uvek su na nogama, skaču, razumeš?

– A zbog čega?

– Kad bi imali krila, oni bi nas lovili, kao što tata i ja lovimo mušice…

– Grozota – reče Pudik – grozota, glupavo! Svi moraju imati krila. Pa na zemlji je gore nego u vazduhu!… Kad ja odrastem, već ću udesiti da svi lete.

Pudik nije verovao mami. On još nije znao da oni koji mami ne veruju rđavo prolaze. Sedeo je na samoj ivici gnezda i iz sveg glasa pevao. Pevao je on, pevao, i – preturio se iz gnezda. Vrabica brzo za njim, a mačka, riđa, zelenih očiju – odmah se tu stvori.

Uplašio se Pudik. Raskrilio se, klati se na sivim nožicama i cvrkuće:

– Čast mi je, čast mi je…

A vrabica ga gura u stranu. Sva se nakostrešila – strašna, hrabra. Kljun je otvorila i cilja mački u oko.

– Dalje, dalje. Leti, Pudik, leti na prozor, leti…

Strah podiže sa zemlje vrapčića. On poskoči, zamaha krilima i tada – jedan, dva! Evo ga na prozoru!

Tada je i mama doletela – bez repa, ali presrećna. Sela je kraj njega, kljucnula ga u zatiljak i kaže mu:

– Šta sam ti govorila, šta?

– Pa šta ćeš – kaže Pudik. – Ne možeš se svemu odjednom naučiti!

A mačka sedi na zemlji, čisti šape od perja, gleda ih – riđa, zelenih očiju – i žalosno mauče:

– Me-e-kan, tako me-e-kan vrapčić, kao mi-i-šić… Mijau-u…

I, ako zaboravimo da je mama ostala bez repa, sve se dobro svršilo…

Maksim Gorki

Pročitajte više:

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…

BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂

ZALJUBLJENE CIPELE – Pjer Gripari

ZALJUBLJENE CIPELE – Pjer Gripari / Priče za decu, Tekst

ZALJUBLJENE CIPELE

Bio jednom jedan par cipela, muž i žena. Desna cipela, koja je bila gospodin zvala se Nikola, a leva, njegova gospođa, zvala se Tina. Živele su u jednoj lepoj kartonskoj kutiji, umotane u svilen papir. Bile su veoma srećne i nadale se da će tako živeti zauvek.

Kad, jednog lepog dana, prodavačica ih uze iz kutije i dade jednoj gospođi da ih proba. Ova ih je obula, prošetala nekoliko koraka u njima i videvši da joj savršeno pristaju, reče:

– Kupujem ih!

– Da vam ih spakujem? – upitala je prodavačica.

– Nema potrebe – odgovorila je gospođa – zadržaću ih na nogama.

Platila je i izašla u svojim novim cipelama.

I tako su Nikola i Tina ceo dan proveli hodajući, a da se nijednom nisu videli. Našli su se tek uveče u nekom mračnom plakaru.

– Tina, jesi li to ti?

– Ja sam, Nikola!

– Sva sreća! Već sam se uplašio da sam te izgubio!

– I ja isto. Gde si bio ceo dan?

– Ja? Na desnoj nozi.

– A ja sam sve vreme bila na levoj.
– Sad mi je sve jasno – reče Nikola. – Svaki put kad si ti bila napred, ja sam bio pozadi, i obrnuto, kad si ti bila pozadi, ja sam bio napred. Zato se ceo dan nismo videli.

– Zar ćemo sad stalno tako živeti? – uplaši se Tina.

– Bojim se da je tako!

– Užasno! Ceo dan da te ne vidim, mili moj Nikola! Nikad se s tim neću pomiriti!

– Slušaj – reče Nikola – imam ideju: pošto sam ja uvek na desnoj, a ti uvek na levoj nozi, svaki put kad budem krenuo napred, ja ću malo skrenuti ka tebi. Tako ćemo se pozdravljati. Važi?

– Važi!

Sutradan, tokom celog dana, Nikola je činio kako je obećao Tini. Gospođa koja je nosila cipele nije mogla da napravi ni tri koraka, a da njena desna noga ne zakači levu petu, i tras! svaki put bi se našla na zemlji.

Veoma zabrinuta, istoga dana, otišla je do doktora.

– Doktore, ne znam šta mi je. Saplićem samu sebe.

– Sami sebe saplićete?

– Da, doktore! Pri skoro svakom koraku desna noga mi zakači levu petu, sapletem se i padnem.

– Vrlo ozbiljna stvar – reče doktor. – Ako se nastavi, moraćemo da vam odsečemo desno stopalo. Izvolite recepte za lekove: koštaće vas deset hiljada franaka. Meni za pregled dugujete dve hiljade franaka, i sutra dođite na kontrolu.

Uveče, u plakaru Tina je upitala Nikolu:

– Jesi li čuo šta je kazao doktor?

– Jesam, čuo sam.

– Užasno! Ako gospođi odseku desno stopalo, ona će te baciti i bićemo zauvek razdvojeni! Moramo nešto da preduzmemo!

– Da, ali šta?

– Slušaj, imam ideju: pošto sam ja na levoj nozi, sutra ću ja skretati ka tebi svaki put kad budem krenula napred! Važi?

– Važi!

Tina održa obećanje tako da je tokom celog sutrašnjeg dana leva noga udarala u desnu petu i tras! gospođa bi se našla na zemlji. Još zabrinutija, ponovo ode kod doktora.

– Doktore, sve mi je lošije. Sad mi leva noga udara u desnu petu!

– Stanje se pogoršava – reče doktor. – Ako se nastavi moraćemo da vam odsečemo oba stopala! Izvolite recept za lekove: Koštaće vas dvadeset hiljada franaka. Meni dugujete tri hiljade za pregled, i obavezno mi se sutra javite.

Uveče je Nikola upitao Tinu:

– Jesi li čula?

– Čula sam.

– Šta će biti s nama ako gospođi odseku oba stopala?

– Ne smem ni da pomislim!

– Tina, tako te volim!

– I ja tebe Nikola!

– Nikad te neću napustiti!

– Ni ja tebe Nikola!

I tako su njih dvoje u mraku razgovarali ni ne sluteći da gospođa koja ih je kupila šeta nečujno hodnikom u papučama, jer od brige nije mogla da zaspi. Prolazeći pored plakara čula je ceo njihov razgovor, a kako je bila veoma pametna, odmah je sve shvatila.

– Tako dakle – pomisli ona. – Nisam ja bolesna, već se moje dve cipele vole! Kako su slatke!

Uzela je tada lekove koje je platila trideset hiljada franaka, sve pobacala u kantu za đubre, a sutradan rekla svojoj kućnoj pomoćnici:

– Zapamtite ovaj par cipela! Ja ih više neću obuvati, ali svakako želim da ih sačuvam. Dobro ih očistite, namažite, pazite da uvek budu uglancane, i nemojte ih slučajno odvajati jednu od druge!

Kad je ostala sama, kućna pomoćnica pomisli:

„Gospođa mora da je poludela kad hoće da čuva cipele koje više neće obuvati! Za jedno petnaestak dana, kad ih gospođa bude zaboravila, ja ću ih ukrasti!“

Petnaestak dana kasnije ona ih je, kradom, uzela i obula. Ali, čim ih je obula i ona stade samu sebe saplitati. Jedne večeri, dok je silazila pomoćnim stepeništem da baci đubre, Nikola i Tina poželeše da se poljube, i bum! tras! cangr! kućna pomoćnica se zaustavila na odmorištu, kose pune otpadaka iz đubreta, dok joj se niz čelo, kao lokna, spiralno spuštala kora od jabuke.

„Ove cipele su začarane“, pomisli ona. „Nikad ih više neću obuti. Daću ih mojoj hromoj rođaki!“

Tako je i uradila. Rođaka, koja je bila hroma, gotovo ceo dan je provodila sedeći na stolici, skupljenih stopala. Kad bi negde i krenula, bilo je to tako laganim korakom da nikako nije mogla da se saplete. A cipele su bile veoma srećne, jer su sad, čak i danju, bile jedna pored druge.

Vreme je prolazilo. Nažalost, pošto je bila hroma, rođaka je jednu cipelu kvarila mnogo brže nego drugu.

Jedne večeri Tina reče Nikoli:

– Osećam kako mi đon postaje tanak, sasvim tanak! Uskoro ću se probušiti!

– Ne, to ne smeš da dozvoliš! – reče Nikola. – Ako nas bace, opet ćemo biti razdvojeni!

– Znam ja to vrlo dobro – reče Tina – ali šta da radim? Starenje ne mogu da izbegnem!

I zaista, osam dana kasnije, Tinin đon se probušio. Hroma devojka kupila je nove cipele, a Nikolu i Tinu bacila u đubre.

– Šta će sad biti s nama? – upita Nikola.

– Ne znam – uzvrati Tina. – Kad bih samo bila sigurna da se nećemo razdvojiti!

– Priđi bliže – reče Nikola – i zaveži moju pertlu za tvoju. Tako nas nikad neće razdvojiti!

I Nikola i Tina svezaše svoje pertle. Zajedno su ih izbacili u kantu za smeće na ulici, zajedno ih je kamion za đubre odvezao i ostavio na nekom pustom zemljištu. Živeli su tu zajedno sve do dana kad su ih jedan dečak i jedna devojčica pronašli.

– Jao, pogledaj! Cipele koje se drže podruku!

– Mora da su muž i žena – reče devojčica.

– Pošto su bračni par – reče dečak – sad ćemo ih poslati na svadbeni put!

Dečak uze cipele, prikuca ih, jednu pored druge, za jednu dasku, odnese ih do obale reke i spusti ih u vodu, koja ih ponese ka moru. Dok su se cipele udaljavale, devojčica im je mahala maramicom dovikujući:

– Zbogom cipele, i srećan put!

Tako su, Nikola i Tina, koji nisu više ništa očekivali od života, otputovali na divan svadbeni put.

Pjer Gripari

Pročitajte više:

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…

BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂

MOJ DEČAK – Branko V. Radičević

MOJ DEČAK – Branko V. Radičević / Priče za decu, Tekst

MOJ DEČAK

Imam dečaka. Radoznao dečak. Pita, a ja – odgovaram li, odgovaram. Nešto znam – nešto ne znam. Neki put ga, priznajem, mada to nije lepo, i prevarim.

– Ima li nepojediv sladoled? – pita tako.

– Nema – kažem, a vidim njemu žao.

– Ni čokolada?

– Ni čokolada.

– Šteta – kaže ozbiljno. A već se rastužio.

„Nesavršen je ovaj svet“, kao da govori njegova čupava glavica. Šta da radim? Kako da ga utešim?

– Čekaj! – viknem. – Nemoj se rasplakati. – I onda počnem nadugačko da mu pričam. Kada svrši školu, a treba da bude radišan, postaće čuven čovek, zaslužan i slavan. Biće ponos svoga kraja. Živeće u izobilju. I tad će imati sve. Čak i nepojediv sladoled i nepojedivu čokoladu.

– Sad meni treba – klima njegova glavica. – A to je daleko. Ko će dočekati?

Bilo je leto, pa od jare umekšao asfalt.

– Vreme je – kaže mati – da ga vodiš kod bake.

Sad je leto na selu. Neka pije dosta mleka. A vazduh planinski će ga dobro ojačati.

– Tako je – složim se. I počne spremanje na put.

U vozu je bio dobar sve do užine. Mati mu je spremila pitu od trešanja.

Zagrizao parče, upro oči u mene.

– Ima li nepojediv kolač? upita iznenada.

– Misliš: jedeš ga, jedeš i već si sit, a on stoji, ni za mrvu se nije smanjio?

– Baš takav – reče.

– E, takvoga nema.

– Znači, sve ima svoj svršetak – kao da kažu njegove rastužene oči.

I opet se sneveseli.

Kod bake čudan postade: odbi se od mene. Od nje se ne miče. Sve nešto šapću. I, rekao bih, nešto kriju od mene, jer čim priđem, kao zaverenici ućute. Uveče isto: sa bakom leže. Ja slušam: „Šu… šu… šu…“ baka šapće, a on tek zasmeje se, ili ćuti – sav se pretvorio u uvo.

Pomirio sam se sa sudbinom. Sad je bakin, kažem, nije više moj. Ali, čekaj, vratićemo se u grad. Opet ćeš ti oko mene; a ja se neću dati. Baš tako mislim, kad ugledam njega – trči preko polja k meni, a u korpici nosi puno jagoda.

– Da te pitam nešto? – viče izdaleka.

– Pitaj! – odgovorim i ja, onako, izdaleka.

– Ima li nepojedivih jagoda?

– Opet ti isto. Nema. Eto, probaj, pa ćeš videti.

– Znači, sve se potroši, sve se svrši?

– Tako je… Drukčije ne može biti.

Stiže i stade pored mene. Utom i baka dođe. Gleda on baku, a u očima mu nekakve vragolije.

– A ima li neispričivih priča?

Opet na muci, kažem mu da nema.

– Kako nema! – čudi se moj dečak.

– Pogledaj, eto neispričive priče.

Baka!

Jeste, baka.

Priznadoh mu: – E, baš si me nadmudrio. Tačno, baka je neispričiva priča. To nikako nisam smeo zaboraviti.

Nasmejasmo se sve troje. I ja mu čestitah.

Baš je pametan moj dečak, najpametniji.

Branko V. Radičević

Pročitajte više:

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…

BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂

SVITAC TRAŽI PRIJATELJA – Sun Ju Đin

SVITAC TRAŽI PRIJATELJA – Sun Ju Đin / Priče za decu, Tekst, Dečja riznica

SVITAC TRAŽI PRIJATELJA

Jedne letnje večeri izlete svitac iz trave, podiže svoj plavičasti fenjer i poče da leti tamo–amo.

– Šta li to traži?

– Prijatelja on traži!

Jer svi imaju ponekog, imaju mnogo prijatelja, a on ni jednog jedinog. A kakva je sreća imati prijatelja i igrati se sa njim! Tako je poželeo da i on ima bar jednog prijatelja i pođe da ga potraži.

Leteo je, tako, leteo kad ču u travi neko šuštanje. Izdiže fenjer da pogleda šta je i spazi skakavca kako uzbuđeno žuri nekud.

– Skakavčiću, skakavčiću – pozva ga svitac.

– Šta hoćeš? – odazva se ovaj.

– Želiš li da mi postaneš prijatelj?

– Želim.

– E, pa hajde da se igramo – obradova se svitac.

– Dobro – saglasi se skakavac, ali malo kasnije, moram da potražim bratića. Vrlo je nestašan. Negde se izgubio, a već je mrak. Još se nije vratio kući pa je majka vrlo zabrinuta. Poslala me je da ga pronađem. A ti si došao u pravi čas. Hajde, osvetli mi put i pomozi da ga pronađem.

– E, ne mogu da ti svetlim – odgovori svitac – moram da idem da tražim prijatelja.

Dižući svoj plavičasti fenjepčić, svitac odlete dalje.

Opet je leteo tako okolo kad ču u travi neki šum. Podiže fenjer da vidi šta je to, kad ugleda jednog mrava koji je grabio napred, noseći veliki tovar.

– Hej, ti! – pozva ga svitac.

Mrav se odazva.

– Hoćeš li da mi budeš prijatelj?

– Hoću – odgovori mrav.

– Onda pođi sa mnom da se igramo.

– Dobro – saglasi se mrav – samo čekaj da odnesem kući ovaj tovar. Baš si dobrodošao jer sam zalutao. Hajde, pomozi mi da pronađem put.

Ali svitac reče:

– Ne mogu da ti pomognem, jer moram da tražim prijatelja.

Sa tim rečima podiže svoj fenjerčić – i ode dalje.

Jedne letnje večeri svitac je opet leteo tamo–amo sa svojim uzdignutim plavičastim fenjerčićem. Šta li on to traži?

– Još traži prijatelja.

– Pa zar ga već nije našao?

– Nije.

Draga deco, vi svi znate kako se može pronaći prijatelj. Naučite i svica, jer on stalno leti uokolo tražeći ga. Kako je samo umoran.

Sun Ju Đin

Pročitajte više:

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…

BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂

PRIČA O DOBROJ RODI – Stojanka Grozdanov – Davidović

PRIČA O DOBROJ RODI – Stojanka Grozdanov – Davidović / Priče za decu, Dečja riznica, Tekst

PRIČA O DOBROJ RODI

Bila jedna bistra, plava i velika bara. Po celoj bari rasla je trska samo u sredini nije.

U sred bare bilo je plavo vodeno ogledalo. A u gustoj šumi trske imala je jedna roda gnezdo. Noću je spavala u gnezdu a danju je stajala na jednoj nozi u sred vodenog ogledala i kljunom – šarala po vodi!

Svi koji slušaju ovu priču sad će reći: znamo zašto je roda šarala kljunom po vodi! Tražila je žabu da je ulovi!

Ali – nije tako.

Jer, ovo nije priča o takvoj rodi.

Roda, o kojoj je ova priča, CRTALA je po vodenom ogledalu! Crtala je najlepše leptire koji postoje na svetu! Možda je crtala i neke koji pre nisu postojali, ali POSTALI su kad ih je roda nacrtala. Roda je crtala po vodenom ogledalu, po površini vode. I slika se odmah GUBILA. Naslikan leptir brisao se sa vode brže nego što bi pravi leptir mogao da odleti!

A kad roda nacrta leptira i on nestane, otplovi ili odleti, roda kaže: Srećan ti put!

I crta novog leptira. Još lepšeg.

A KAD je lovila žabe?

Ova roda – nije lovila žabe!

A šta je onda ručala?

Ništa nije ručala.

Od ranog jutra pa sve dok se dan beli roda je crtala leptire.

A uveče, kad potamni dan, potamni i vodeno ogledalo. Tada roda nije mogla da crta, i mogla je da lovi žabe, ali žabe se noću sakriju – ne možeš ih uloviti.

Zato je roda večerala ono što ima: malo vodene trave i po neki trskin list. I bila je srećna i zadovoljna u svom gnezdu misleći na nov dan i leptire koje će crtati.

Volela je roda kad pored nje proleti neki odistinski leptir. O, zadivljeno je gledala za njim i šaputala: Veliki svet je lep zato što na njemu ima malih leptira!

Jednoga dana dok je roda crtala leptira kljunom po vodenom ogledalu – proleti tim putem pravi leptir.

Roda je šaputala za njim: Kako je svet lep!

Ali, i žaba je videla leptira. I žaba je gledala za njim. Ali, žaba je skočila i leptira uhvatila. Drži žaba leptira za oba krila a roda viče:

– Pusti leptira! – ali žaba nije htela i spremala se da ga proguta. A roda u dva skoka dohvati žabu! E, sad je žaba bila u rodinom kljunu! Uklještena kao orah u krckalicu! Samo joj je virila glava. I još uvek je držala leptira za oba krila.

Žaba je htela da moli rodu da je pusti, ali nije mogla da govori jer bi joj leptir odleteo!

I roda je htela da kaže žabi da pusti leptira, ali nije mogla da govori jer bi joj žaba pobegla.

Samo leptir, kome je žaba držala krila, mogao je da govori i rekao je:

– Dobra rodo! Hoćeš pustiti žabu ako žaba pusti mene?

A dobra roda klimnula je glavom da hoće.

Samo, šta vredi, žaba je bila glupa i ništa nije razumela. Žaba tu nije videla KORIST za sebe, mislila je: ako ja pustim leptira a roda pusti mene – svi će ostati gladni! Bolje je da ja progutam leptira i da se naručam a roda neka proguta mene pa neka se naruča!

Glupa žaba! Nije se setila da joj ne vredi ručak u stomaku kad je neko proguta!

– Glupa žabo! Zini, da ja odletim! Onda tebe roda neće pojesti! – ljutito je povikao leptir.

Žaba nije htela da zine, ali je morala nešto da pita, jer ništa nije razumela.

Ali, čim je otvorila usta – leptir odleti!

A dobra roda pusti žabu i zapreti joj svojim lepim crvenim kljunom da drugi put leptire ne dira.

Ali, ko bi znao da nam kaže da li je žaba to razumela… Mi znamo da je pobegla, a – gde, to ne znamo. Možda da pita nekoga ono što ne zna. A možda da priča žabama kako postoji roda koja ne lovi žabe! I da ih pozove da gledaju tu rodu. Onako, izdaleka. Za svaki slučaj.

Stojanka Grozdanov-Davidović

Pročitajte više:

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

BAJKE – Najlepše bajke za decu

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂

LED SE TOPI – Aleksandar Popović

LED SE TOPI – Aleksandar Popović / Dramski tekst za decu

LED SE TOPI

Lica: BOLE i BOŽO

(Dvorište. Svaki sedi na po jednom starom sanduku.)

BOLE: Je li, Božo, znaš li ti kako se led probija?

BOŽO: Ne znam, ali što te to zanima sad kad leda nema nigde sem u frižideru?

BOLE: Nisam znao da si tako zakržljao! Ja govorim o onom drugarskom ledu, a ti zapeo!…

BOŽO: Kakav ti je to rebus!? U poslednje vreme nešto mnogo fantaziraš, u čemu je stvar?

BOLE: Ma, hteo bih, na svaki način bih hteo da onoj uobraženoj Gordani dokažem kako sam ja mnogo dobar drug, ali nikako da probijem led!

BOŽO: Slušaj, ja znam, taj led se ne probija, nego se topi, a to znači…

BOLE: Šta to znači?

BOŽO: To znači polako, postepeno, malo-pomalo…

BOLE: Probao sam… Prvo sam joj ukrao olovku i slomio je napola… Posle sam joj sakrio kapu… Posle sam je gurao kad smo izlazili iz škole… Posle sam joj oteo torbu i zakačio je na drvo… I ništa, i ništa… Ona sve to kao da ne razume!

BOŽO: Onda ti ostaje još ono poslednje.

BOLE: Koje?

BOŽO: Srce i strela!

BOLE: A, ne, to nikako, neću! Dosta sam joj delio čvrge, zvrčke i čupanja! Zar sad još i da je ubijem! Ti si poludeo, strela u srce, pa to je sigurna smrt, zar nisi video ni jednog kauboja kako gine od indijanske strele!

BOŽO: I ti meni kažeš da sam zakržljao, a ne znaš da sem indijanske strele postoji još i ona druga – nacrtana strela i srce!

Aleksandar Popović

Pročitajte više:

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

BAJKE – Najlepše bajke za decu

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂

LAV I ČOVEK – Arapska narodna priča

LAV I ČOVEK – Arapska narodna priča / Priče za decu, Tekst

LAV I ČOVEK

Stara lavica othranila je nasred pustinje sina, mladog lava. Usadila mu je u grudi mržnju prema čoveku, koji mu je ubio oca i dva brata.

Kada je mladi lav dorastao i osetio da mu je snaga golema, oprosti se s materom obećavši da neće imati mira dok ne nađe i ne uništi svoga najvećeg neprijatelja, čoveka.

Dugo je putovao, neprestano tražeći ono za čim je pošao. Jednom na pučini peščanog mora susretne veliku životinju duga savijena vrata, obraslu dlakom, a sa dve grbe na leđima. Odmah je srdito zapita:

– Ti si čovek, je li?

Kamila uzdahnu i mirno mu odgovori:

– Ne ja, čovek je drukčiji. Ti nalaziš da sam ja snažan stvor. I jesam. Niko ne može tako dugo izdržati glad i žeđ kao ja. Niko me ne može stići kad se zaputim ovom peščanom pustinjom. Ali ja sam ipak čovekov rob, ja pred njim kleknem kad hoće da me uzjaše. On upravlja svom mojom snagom na svoju korist, a zato mi dopušta da se mogu hraniti bodljikavim čkaljem. A posle moje smrti čovek mi odere kožu, od koje napravi sebi šator da se zakloni od sunca i zla vremena.

Lavić se zamisli pa ode dalje. Sad naiđe na neku čudnovatu životinju. Na čelu je imala dva roga. Vrat joj je bio debeo i jak. Kad joj se lav približi, ona snažno lupi nogom o zemlju. „To će biti čovek?“, pomisli lav. Pa odmah upita:

– Jesi li ti čovek?

– Ja čovek? Ljuto se varaš, dragi moj. Ja sam njegov sluga, a on gospodari nad svima nama. Natakne mi jaram na vrat, pa mu moram orati i najveće terete vući. Meso mi pojede, a od kože pravi sebi opanke.

Lav se namršti i ode dalje.

Idući tako začuje neki topot. Zemlja kao da se potresla i, evo, dotrča stasita, ponosita, plemenita životinja. Sve joj odskakuje duga griva na vratu, a ostrag joj se previja dugi rep.

– Ha, ti si čovek! – reče lav.

Konj ržući zastade, pa tužno reče:

– Nisam, ja sam sluga čovekov.

– Zar ti njegov sluga? A kako si ponosit!

– Takav sam kad sam sam. Ali kad sam u blizini čoveka, onda nemam ponosa. On mi turi žvale u usta, zauzda me i uzjaše, a ja ga moram nositi kud je njemu drago. U čoveka je moć, a mi smo svi ništavni prema njemu.

Sad se lav odšunja u neku šumu. Čuo je udarce kao da neko drva cepa. Približi se tamo da vidi šta je. Tu vidi nekog omanjeg, prema sebi neznatnog stvora. Sad je baš oborio gorostasnu jelu, samo je ostao donji deo stabla, dva pedlja visok nad zemljom. Lav upita tog neznanca da li je gde video čoveka.

– Ti čoveka tražiš? – odgovori čovek. – Šta bi s njim?

– Ubio mi je oca i dva brata, pa hoću da mu se osvetim.

– Pa lepo je to od tebe, zaista lepo.

Ta je pohvala lavu godila. I on ispriča sve što je čuo o svome ocu i svojoj braći. Još zamoli čoveka neka samo nastavi svoj rad. Čovek je baš zasekao u panj, pa zamoli lava da mu pomogne. A lav
upita kako će mu pomoći.

– Nemam klina da ga metnem u ovaj rascep, nego budi dobar pa turi svoju šapu unutra.

– Hoću, drage volje.

Čim lav turi šapu u procep, čovek izvuče sekiru, a lavova šapa se uklešti u pukotini. Lav je bio uhvaćen.

Tad mu čovek reče da je on čovek.

– Vidim ja već šta je – uzdahnu lav. – Da je po snazi, ti ne bi bio tako strašan, ali to čini tvoja pamet. A sad ćeš me ubiti, je li?

– Neću te ubiti. Pustiću te da odeš pa da pričaš kako je čovekova pamet jača od najjačih sila, ali da katkada ima milostivo srce. Jer inače ne bi bio čovek.

Arapska narodna priča

Pročitajte više:

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…

BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂

SVETI SAVA I OTAC I SIN – Narodna priča

SVETI SAVA I OTAC I SIN – Narodna priča / Priče, Priče za decu, Tekst

SVETI SAVA I OTAC I SIN

A kada je svetitelj tako putovao po narodu, učeći ga i krepeći, a ono izađu pred njega otac i sin. Otac se žaljaše na sina kako ga ne sluša i ne poštuje. A sin se žaljaše na oca, kako ne prima njegove savete i neće da mu ustupi domaćinstvo.

Slušao Sveti Sava i oca i sina, pa će na kraju reći sinu: „Prekrsti se!“

A on se prekrsti: „U ime oca i sina…“

„Koga si prvo pomenuo?“

„Oca.“
„Gde si prvo metnuo prste?“

„Na čelo.“

„A šta ti je na čelu ili pod čelom?“

„Pamet.“

„A posle oca koga si pomenuo?“

„Sina.“

„Gde si metnuo prste kad si pomenuo sina?“

„Na trbuh.“

„Ima li tu pameti?“

„Nema.

„Pa kod koga je onda veća pamet; kod oca ili kod sina?“

„Kod oca.“

„Eto vidiš, nesrećni sine“, reče najzad Sveti Sava, „sam si kazao da je otac veći od sina, jer je on prvi, a sin drugi, on stariji, a sin mlađi. I onda oca svoga treba da poštuješ, da ceniš i slušaš, dokle je god živ, ako misliš posle da i tebe mlađi poštuju i cene.“

„A znaš li onu četvrtu zapovest Božiju?“

„Ja znam.“

„Kaži je!“

I on je kaza…

„Eto tako, oca i majku treba poštovati ako hoćete da budete srećni i dugovečni“, reče najzad Sveti Sava neposlušnom sinu, pa ode…

Narodna priča

Pročitajte više:

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…

BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂

DUM-DUM OLIVER I NJEGOV BUBANJ – Igor Kolarov

DUM-DUM OLIVER I NJEGOV BUBANJ – Igor Kolarov / Priče za decu, Tekst priče

DUM-DUM OLIVER I NJEGOV BUBANJ

Pisac Branko Stevanović jednom je napisao:

„S bubnjem oprezno
treba postupati:
jedno je svirati,
a drugo lupati.“

Možda bi na početku trebalo objasniti kako. je došlo do toga da se Dum-Dum Oliver zaljubi u bubnjeve; možda bi trebalo objasniti i šta su to crne rupe i komete, i zašto je pile prešlo ulicu.

Ali, neka se time bave naučnici. Dum-Dum Oliver je definitivno bio najbolji bubnjar u svojoj sobi, i zaslužio je da se o njenu napiše muzička priča.

Ko nema dara za muziku neka kidne u Paragvaj, jer ova priča počinje ovako:

Dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum!
Tako Dum-Dum Oliver svira bubanj.

Najpre uzme palice i vrti ih kroz prste. Zatim odspava. Potom odgleda neki akcioni film, smaže bakin sutlijaš, šutira kompjuter (da ga popravi), razmišlja o piletu koje je ceo dan prelazilo ulicu, i najzad počne da osluškuje.

Noć je i sve se smirilo.

Dum-Dum Oliver tada prilazi bubnju; sve je spremno…
Vreme je za muziku.

Oliver udara iz sve snage svoj ošamućeni bubanj.
Dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum-dum!

Njegova divna muzika čuje se na obalama svih okeana svega. Čuju je čak i lignje po morskim dubinama.

Čuje se tako daleko da se svaki put odlomi komad Meseca,i odleti u drugu galaksiju.

Ali šta se dešava u Oliverovom gradu?

Ništa naročito.

Mačke od genijalne Oliverove muzike veselo polude i izgrabu sav nameštaj. Psi cvipe, kopaju zemlju i zatrpavaju se u rupe. Papagaji klimaju glacicama levo-desno, i pojedu prvo sebe, a onda i kavez.

Ano neko ima hrčka, sutradan mora da kupi novog jer se stari potrošio. Ribice iskaču iz svojih akvarijuma, stavljaju tiganj na šporet uskaču u njega i cvrče u ritmu muzika. Čupava,unezverena deca iskaču iz kreveta,bauljaju po sobi i sudaraju se sa zidovima.

Miševi trče kao ludi da pronađu mačke i uskoče im u usta.

Ako je proleće, laste se odmah vrate odakle su došle.

Dum-dum-dum-dum-dum-dum!

Oliver svira pun nadahnuća.

On zna da njegova muzika raduje sva živa bića.

Dum-dum-dum!

Ali, ne samo njih.

Stare kuće se sruše kao kule od karata, a novezgrade se pomere pet metara levo, i tri metra nazad.

Klupe iz parkova odu na zutobusku stanicu i krenu za lastama u Afriku.

Oliverov koncert se uvek završi
ovacijama publike.

Njegovi mama i tata, i još deset hiljada nečijih drugih mama i tata, stanu u red ispred njegove sobe i besomučno lupaju u vrata.

To je gromoglasan aplauz na koji je, mora se priznati, Dum-Dum odavno navikao…

Igor Kolarov

Pročitajte više:

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu / Najlepše pesme za decu / Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…

BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂

Exit mobile version