ДВЕ ЛЕНШТИНЕ – Народна прича

ДВЕ ЛЕНШТИНЕ – Народна прича / Приче за децу, Шаљиве народне приче, Текст

ДВЕ ЛЕНШТИНЕ

Лежале су две гладне ленштине испод једне крушке, на којој су видели само једну крушку.

Три су месеца лежали погађајући се ко ће се од њих двојице попети да је узбере, и једва се накани млађи.

Таман се он успуже до оне крушке да је откине, а крушка презрела, откине се и пане баш пред старијег.

Кад млађи брат виде шта би, рече:

– Баш си срећан, брате, благо теби. Недељу дана сам се мучио, па узалуд!

А старији му одговори:

– А што ми, брате, завидиш, кад ми је треба жвакати.

Народна прича

Прочитајте више:

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ДВА ПИСМА – Александар Поповић

ДВА ПИСМА – Александар Поповић / Приче за децу, Драмски текст

ДВА ПИСМА

Лица: ЈОЦА и МАМА

(Једноставна дневна соба са неколико комада намештаја. У соби су Јоца и мама.)

ЈОЦА (нестрпљиво се врти око маме која нешто ради за столом): Мама…

МАМА (и даље ради и не гледа Јоцу): Шта је, сине?

ЈОЦА (нестрпљиво се врти око стола): Мама, је л’ био поштар?

МАМА (зачуђено га погледа): Није још. А зашто то тебе занима?

ЈОЦА (збуњено): Ма ја онако… Мислим…

МАМА (наставља да ради): Играј се, зашто се стално вртиш око мене?

ЈОЦА (и даље се врти око стола неодлучно): Мама…

МАМА (помало нестрпљиво): Па шта је сад опет?!

ЈОЦА (гледа у земљу, па ће стидљиво): Мама, можда је поштар већ био…

МАМА (љутито): Поштар још није био, он долази у дванаест часова, а сад је тек једанаест! И шта се толико за поштара бринеш? Гледај ти своја посла!

ЈОЦА : Хоћу, мама… (И даље се врти око стола.) А што ти ипак не погледаш у поштанско сандуче, можда је неко писмо већ стигло…

МАМА (нагло устане од стола): Е, баш ћу ти доказати да ме само узалуд тераш да устајем! Погледаћу у сандуче. (Одлази напоље.)

ЈОЦА (чим мама изађе, почне весело да скакуће по соби и трља руке): Фино – фино – фино! Охо-хо, охо-хо, охо-хо!

МАМА (враћа се и у руци носи парче папира): Заиста, био си у праву, нашла сам у сандучету писмо!

ЈОЦА (врло значајно): А какво писмо?

МАМА (погледа у писмо): Не знам. Нисам још погледала, сад ћу га прочитати… (Чита.) Поштована мама Јоцина, ово пише учитељ вама Јоцин, због тога што Јоца добар је млого у школи и заслужује да њему сасвим мало млого давате шећер у коцке који он млого воли. Давајте му више поручује вам Учитељ Јоцин знате онај што сте прошли пут били. Учитељ. (Престане да чита.) Баш чудно писмо…

ЈОЦА (постиђено гледа у под): Видиш, мама… То мој учитељ… Мама, учитеља треба сви да слушају…

МАМА (значајно): О, па то је сигурно! Ја ћу сместа послушати учитеља!

ЈОЦА (као из топа): И даћеш ми шећера у коцкама!

МАМА : Ма – да хоћу, али чини ми се да поштар опет промаче поред наше куће. Можда је још неко писмо донео за нас? Иди сад ти погледај у сандуче, па дођи да ти дам ово што је учитељ написао.

ЈОЦА (вољно, радосно): Хоћу, мама! (Одјури.)

МАМА (насмеши се и сама себи говори): Тако је најбоље… Клин се клином избија…

ЈОЦА (враћа се покуњено, руку држи за леђима, нешто крије): Мама…

МАМА (тргне се): А, ти си? Има ли шта у сандучету?

ЈОЦА (скрушено): Овај…

МАМА (завирује Јоци иза леђа): А ту је и друго! (Значајно) Шта ли то може бити да ми у једном дану добијемо два писма? Дај да видим да у том писму, можда, директор школе не поручује да ти купим карамеле.

ЈОЦА (безвољно јој пружа писмо): Ево… Овај…

МАМА : Чекај – чекај: да прочитамо… (Чита.) Поштована мамо, ово опет пише учитељ вашег сина Јоце и најлепше вас моли да своме сину Јоци скренете пажњу да се не каже МЛОГО – него се каже МНОГО. И не каже са ДАВАТЕ – него ДАЈЕТЕ. Ето друго вам не бих имао шта писати. Учитељ вашег сина Јоце. (Престане да чита.) Чули ти, сине, ово?

ЈОЦА (скрушено): Чух, мама… Други пут ћу пазити, али дај ми сад бар две коцке шећера…

(Завеса)

Александар Поповић

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

СТАРА СЛИКА НА ЗИДУ – Драган Лукић

СТАРА СЛИКА НА ЗИДУ – Драган Лукић / Приче за децу, Драмски текст

СТАРА СЛИКА НА ЗИДУ

Лица: ВЛАДА, ЈОЦА, ЈЕЛИЦА, СИМА

ВЛАДА (преврће књиге, свеске и хартије разбацане по столу): Па где сам то могао да склоним? Понео сам га… па сад ми је, чини ми се… био у руци…

(У собу упадају два дечака и једна девојчица.)

СВИ (углас): Здраво, здраво, здраво, Владо!!

ВЛАДА : Здраво!

ЈОЦА : Дошли смо да се играмо.

ЈЕЛИЦА : Јао, па ти још ниси написао задатак, шта то радиш?

СИМА (окреће се Јоци): Он још није завршио задатак.

ВЛАДА (оставља свеске и непрестано нешто претражује): Ево, јесам, сад ћу ја… Седите ви…

ЈОЦА : Па шта сад радиш?

СИМА : Шта још имаш?

ВЛАДА : Ма, готов сам. Тражим само распоред часова. (за себе) Ма, где ли сам га оставио?

СИМА : Па добро, хајд’ остави то… после спремај књиге.

ЈЕЛИЦА (увређено): Дошли смо да се играмо…

ВЛАДА (присећа се): Ево, ево, сад ћу… Сигурно сам га заборавио у кухињи. Седите… само да погледам у кухињу. (Одлази.)

ЈОЦА : Хајде, пожури…

ЈЕЛИЦА (претура по свескама): Па ево му распореда, хеј, Владо…

СИМА : Пссст… ћути! Пусти га да тражи. Он увек нешто тражи.

ЈЕЛИЦА : Јесте, тако је смешан кад нешто тражи… Његова мама каже да је он врло расејан дечак.

ЈОЦА : Хајде да му сакријемо распоред.

СИМА : Важи, брзо… брзо док се не врати… Дај овамо, овамо под кауч.

ЈОЦА : Ух, немој ту…

ЈЕЛИЦА : Дабоме, немој ту… стави под ћилим…

ЈОЦА : Може, може под ћилим…

СИМА : Не ваља ту. Дај да га вратимо у торбу.

ЈОЦА : Немој, одмах ће га наћи.

ЈЕЛИЦА : Па шта, цео дан да тражи распоред, нећу, дајте му га па да се играмо већ једном.

ЈОЦА : Не, сакрићемо га. И то ево овамо (показује на слику). Никад се неће сетити. Ево га иде, дај брзо! (Ставља распоред испод слике на зиду.)

СИМА : Брзо, само брзо.

ЈЕЛИЦА : О, добро је ту… (Улази Влада.)

ЈОЦА : Јеси ли га нашао?

ВЛАДА (покуњено): Ма нисам.

СИМА : Па зашто је важно да га сад тражиш? Уосталом, зар ти не знаш напамет које часове имате? Зар не умеш да запамтиш?

ВЛАДА : Умем, али ово је нови распоред, па још нисам…

ЈЕЛИЦА : Наћи ћеш га после, хајде сад да се играмо!

ВЛАДА : Да, али где сам га то оставио? Као да је у земљу пропао!

ЈОЦА (изненађено): Владо, јао, каква ти је ово слика на зиду? Погледајте како је лепа ова слика!

ВЛАДА : Ма , хајде, шта се сад лудираш? Па видео си ту слику већ триста пута. (Озбиљно.) Зар ти се не свиђа та слика? Па то је наша стара слика.

ЈОЦА : Као да је никад нисам видео, часна реч…

СИМА : Заиста је лепа та слика…

ЈЕЛИЦА : О како је лепа та слика!

СИМА : Али, ни ја се не сећам те слике…

ЈЕЛИЦА : Јеси ли ти сигуран да то није нека нова слика, Владо?

ВЛАДА : Па ви сте луди! Сто пута сте је видели… Али, шта је… шта је вама, шта сте се сад закачили? (Прекида га смех.)

ЈОЦА : Ништа, онако. А је ли, погледајте, хеј, како је река плава и валовита!

СИМА : Као да тече.

ЈЕЛИЦА : Хоп, хајде да се купамо!

ЈОЦА (смеје се): Важи! Децо, купање у реци.

ВЛАДА : Зар сад у фебруару? У фебруару, кад је хладно и немогуће купање у реци?

ЈОЦА : Стварно, децо, то није по распореду!

ВЛАДА : Ух, распоред… (Опет почиње да претура по књигама.)

ЈЕЛИЦА : Али, Владо, шта опет тражиш?

ВЛАДА : Ма, ништа, само да склоним књиге… Све ми се чини да је ту негде.

СИМА : Је ли, Владо, имаш ли ти клизаљке?

ВЛАДА : Имам! (Изненађено.) Ма шта је вама? Па знате да имам клизаљке… И ви их имате.

ЈОЦА : Па питам те само, зашто се одмах љутиш? Зар ниси могао да их поломиш од прошле године?

ВЛАДА : Не, имам их. А зашто?

СИМА : О, онда брзо, децо, на клизање.

ВЛАДА : Па нема леда; где ћемо се клизати?

СИМА : Овде, на нашој реци. Отворите само прозор и река на нашој слици ће одмах да се замрзне.

ЈЕЛИЦА : Стварно, то је по распореду! (Јоца отвори прозор пре него што је Влада могао да га спречи. Смех.)

ВЛАДА : Ма, зашто дирате стално ту слику… Ма где је тај мој распоред?

ЈОЦА : Испод леда у реци!

СИМА : Однела га врана са твоје слике!

ЈЕЛИЦА : Појела га риба са твоје слике!

ВЛАДА (изнервиран): Доста ми је тога! Нећете више говорити о тој слици. (Прилази зиду и скида слику. Распоред пада. Узима га.) Стварно, ево распореда!

(Завеса)

Драган Лукић

Прочитајте више:

Драган Лукић – ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ПЕТОРО БРАЋЕ – Ханс Кристијан Андерсен

ПЕТОРО БРАЋЕ – Ханс Кристијан Андерсен / Приче за децу, Текст

ПЕТОРО БРАЋЕ

Седело у махуни пет грашкових зрна. Седела зрна у реду тесно стиснута једно уз друго и била задовољна.

Под сунцем и кишом махуна је расла и била све прозирнија. И зрна су расла и бубрила све више.

Код куће је било добро, али су зрна хтела напоље.

– Дуго седимо код куће – рече једно зрно. – Овако можемо и отврднути. А шта онда? Иза наше куће мора да је још нешто: свет.

Прође недеља дана. Грашак пожути, а пожути и махуна.

– Ето, сав је свет пожутео – говорила су грашкова зрна.

Наједанпут се силно потресе њихова кућица. То је дечак откинуо махуну.

– Скоро ћемо напоље – рекоше зрна радујући се.

– Волео бих да знам ко ће од нас најдаље стићи – рече најмање зрно.

Крррх!…

Махуна се распукла и грашкова се зрна весело скотрљају на дечаков длан.

– Какав диван грашак! – рече дечак. – Баш за моју пушку.

Стави једно зрно у цев од зове и опали. Зрно одлети.

– Летим, летим! – викне зрно. – Нека ме ухвати ко може! – И нестане.

Полети и друго зрно. Викне:

– Летим према сунцу! Ех, то волим.

– Трудићемо се да паднемо негде близу и да уснимо – рекоше два старија зрна.

– Нека буде шта мора бити – рече последње зрно које је узлетело увис.

Падне на кров старе дрвене куће и скотрља се у пукотину, пуну црне земље и маховине.

У поткровљу је живела жена која је имала болесну девојчицу. Мати је радила тешке послове да може да прехрани себе и своје дете.

Девојчица је била слабашна и нежна као цвет. Била је тако болесна да није могла да хода. Читаве је дане непомично лежала у кревету.

„Умреће“, мислила је мајка. „Отићи ће од мене као и њезина сестра. Ох, како ми је тешко да се растанем са њом!“

Горко је плакала гледајући бледо лице свога детета.

Грану пролеће. Сунашце завири у собицу под кровом.

– Мајко, шта се оно зелени крај прозора? – упита девојчица.

Мати отвори прозор и угледа нежну биљчицу.

– Мислим да је грашак – одговори мати. – Ето, имаш баштицу.

Помери кревет ближе прозору да би девојчица могла да гледа биљку. И оде на посао.

– Мама – рече девојчица – чини ми се да се осећам боље. Сунце је цео дан грејало и мене и грашак. Гледај како је свеж и зелен. А и мени као да је боље.

– Добро је – рече мати. Али се њено срце није надало тој срећи.

Забоде крај грашка малу мотку, а од мотке до крова разапне конац.

Грашак је растао, хватао се витицама за конац, успињао се све више и ускоро процвета.

По читаве дане девојчица је уживала посматрајући грашак. Њено се здравље поправљало све више. Образи јој се заруменели. Очи јој почеле да блистају. Она је без ичије помоћи почела да устаје и седи у кревету. Материно срце је почело да се нада.

Прође још недеља дана и девојчица устане.

С таквом је радошћу отворила прозор и нежно пољубила танке латице ружичастог цветића! Цео је сат седела крај прозора грејући се на сунцу. То је била радост!

А шта је било са осталим зрнима грашка?

Прво зрно, које је летело куд је хтело, пало је у олук, а одатле у – голубов кљун.

Голубови су позобали и она два зрна која су маштала како ће лепо уснити.

Зрно које је хтело да одлети сунцу пало је у јарак, лежало спокојно у хладовини и бубрило од влаге.

– Непрестано се дебљам – говорило је зрно. – Право кажу да ћу се ускоро распукнути. Уверен сам да то није постигло ни једно друго зрно. Најодлучнији сам од свих петоро.

И распукло се у јарку.

На прозору стоји девојчица, румена и здрава.

Ханс Кристијан Андерсен

Прочитајте више:

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ШАРЕНОРЕПА – Гроздана Олујић

ШАРЕНОРЕПА – Гроздана Олујић / Приче за децу, Текст

ШАРЕНОРЕПА

У буци зоолошког врта малишани су обично застајали пред кавезима с мајмунима, па одлазили да се диве слоновима и фокама.

Само је једна девојчица, чије је плаво теме једва допирало чувару до појаса, редовно одлазила до кавеза иза чијих је решетака живео тигар. Затим је, све док се врт не затвори или је родитељи не одвуку кући, стајала нежно гледајући у звер чије су се зенице при јакој светлости скупљале у оштру црну пругу.

Чувару се чинило да и звер посматра девојчицу с нежношћу у очима, као да погледима воде неки неми, тајни разговор. На тренутке му је једва успевало да га препозна. Је ли могуће да је то она иста звер чији урлик леди крв у жилама и људима и животињама, а ударац шапе угиба решетке кавеза?

С чуђењем и неверицом чувар је гледао како се тигар у дететовом присуству мења, како му кретње постају блаже а очи, упрте у девојчицу, питомије. „Па, он би се као псић склупчао крај дететових ногу, само да је кавез отворен!“, помисли чувар не верујући сопственим очима: њушке ослоњене о шапе, тигар је лежао, гледао у девојчицу, и прео.

– Пусти ме да га помилујем! – замоли девојчица једнога дана чувара, а овај задрхта од ужаса и одлучи да је ни за тренутак не оставља саму с тигром.

Ко зна колико је пута девојчица долазила! Колико дуго стајала и гледала у тигра! Звезде дане не броје. Недеље и месеци су пролазили уливајући се у пролеће, лета и зиме као шаре с тигрових леђа у реп.

Девојчица је просто била опчињена тим репом, јер се час умилно увијао тигру око шапа, час гневно ударао о решетке. Ај, кад би неко, макар на трен, пустио тигра из кавеза! Девојчица је с тугом гледала заробљену звер, а тигар је, као да нешто наслућује, пружао шапу ка њој.

Мајка с нелагодношћу опази сузу у оку девојчице, трже је и одвуче од кавеза, а те исте вечери откри да је девојчицина цртанка испуњена цртежима моћне пругасте звери.

„Тигра воли више од родитеља!“ – пролете јој кроз главу.

– Нема више одлазака у зоолошки врт, запамти! – припрети љубоморно, па гурну цртанку у ладицу. – Доста је мени тих глупости… – И мајка љутито залупивши вратима изађе из дететове собе, а девојчица извади цртанку и стави је себи под узглавље, па леже, али читаве ноћи не склопи ока од ватруштине и повраћања.

Шта све нису чинили родитељи да јој помогну, па ништа. Чак су и цртеж с тигром ставили изнад дететовог кревета, али мала је наочиглед свих све брже копнела.

У свом кавезу, одбијајући храну, копнео је и тигар. Нико није могао да одреди од чега болује, али он је из дана у дан постајао све тањи и све мањи.

„Ако овако настави, ускоро га неће ни бити!“, промрмља чувар сетивши се да већ данима крај тигровог кавеза није видео плавокосу девојчицу, па уздахну. „Вероватно тигар за њом тугује!“ – погледа још једном измршавелу звер, решен да од сутра о свему обавести управника. Затим још једном обиђе врт, па леже.

Дуго није могао да заспи, а кад је заспао, пред саму зору, трже га урлик тигра.

Заборавивши чак да обуче капут, он потрча ка тигровом кавезу. Стигавши надомак кавеза, он застаде као укопан.

„Сањам ли ја ово?“, упита се кад виде закључана врата и празан кавез. „Није тигар врабац, па да излети кроз решетке!“ Још једном оптрча празан кавез, па читав зоолошки врт, али тигру ни трага.

Истога трена, дететова мајка чу девојчицин раздрагани смех и, не верујући сопственим ушима, скочи с кревета. Улете у дететову собу и готово занеме од чуда. Крај самог дететовог узглавља лежала је пругаста, шаренорепа мачка и прела, а девојчица се смејала.

Иза прозора руменила се зора. И прозор и врата били су затворени. Откуда мачка? Никада сличну њој није видела, а ипак јој је некако позната…

Мајка нехотице подиже поглед ка зиду и крикну. Са цртежа, право у њу, гледао је пругасти, шаренорепи тигар. У дететовом кревету лежала је иста таква пругаста, шаренорепа мачка са оштром, црном пругом уместо зеница. Од зебње мајка задрхта.

„Да се није тигар у мачку претворио?“, помисли па одмахну руком.

„Мачка је мачка, а малој је уз њу, очигледно, добро!“

Већ пред крај тога дана мајка опази да девојчица лакше дише и, обрадована, заборави и тигра и своју зебњу.

Девојчица се све чешће смејала, а Шаренорепа се од ње није одвајала.

У мраку, као жишци, гореле су њене очи.

„Па она то као пас стражари!“, пролете мајци кроз главу. „Кад једе? Када спава?“, упита се па усхићена дететовим све бржим опоравком заборави своја питања.

Као киша низ олук текли су дани. Девојчица је већ почињала да устаје са кревета и помало хода по соби праћена пругастом шаренорепом мачком.

Коначно, дође и дан да крене у школу. Она раздрагано зграби торбу и полете низ улицу, унапред се радујући сусрету с друговима и другарицама из разреда.

Истога трена Шаренорепа нестаде, а чувар, пролазећи крај недељама празног кавеза, иза решетака угледа тигра.

Гроздана Олујић

Прочитајте више:

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ТРИ КРОЈАЧА – Народна прича

ТРИ КРОЈАЧА – Народна прича / Приче за децу, Текст

ТРИ КРОЈАЧА

Три кројача отворе своје радње у истој улици и почну се домишљати како да привуку што више муштерија.

Први постави изнад своје радње таблу са натписом:
НАЈБОЉИ КРОЈАЧ У ГРАДУ.

Други не буде лењ, па брже-боље напише:
НАЈБОЉИ КРОЈАЧ НА СВЕТУ.

Трећи се замислио, није одмах могао да се сети шта да напише.

Напослетку, и он стави таблу на којој је великим словима писало:
НАЈБОЉИ КРОЈАЧ У ОВОЈ УЛИЦИ.

Прва двојица су била страшно љута што их је овај трећи кројач надмудрио. Скину своје фирме, затворе радње и одселе се из града.

Народна прича

Прочитајте више:

Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу / Најлепше песме за децу / Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ТРИ БРАТА – Браћа Грим

ТРИ БРАТА – Браћа Грим / Приче за децу, Текст

ТРИ БРАТА

Беше неки човек који је имао три сина, али од имања немаше ништа до куће у којој је живео. Сваки од синова прижељкивао је да после очеве смрти баш он дође до куће, али оцу су сва тројица била подједнако драга. Тако није знао шта да започне, а да некоме не учини нажао. А да прода кућу – ни то није хтео, јер је она била још од његових предака, иако би продајом стечени новац могао поделити својим синовима. Коначно нађе излаз, те синовима рече:

„Пођите у свет и окушајте срећу. Нека сваки научи по занат, па кад се затим вратите, ономе ко се покаже као најбољи мајстор – оставићу кућу.“

То синове задовољи, па најстарији рече да би хтео да постане ковач, други – берберин, а трећи – мачевалац. Затим одредише време кад ће се сва тројица вратити кући, па кренуше на пут. Догоди се баш да је сваки од њих нашао ваљаног мајстора код кога је нешто честито могао научити.

Када је протекло одређено време, они се вратише оцу. Али нису знали како да нађу најбољу прилику и да покажу своје вештине и умеће те седоше да се договоре. Док су тако седели, одједном дојури зец преко поља.

„Ех!“, узвикну берберин, „долази као поручен!“

Он узе плитицу и сапун, па поче правити пену све док се зец не приближи, а затим га у пуном трку насапуња и обрија му брчиће, а да га при том не посече и не повреди ни за длаку.

„То ми се допада“, рече отац, „ако се други ваљано не заложе, кућа је твоја.“

Не потраје дуго, кад дојурише једне кочије у којима је био неки господин.

„Сад ћете видети, оче, шта ја умем“, рече ковач.

Он дотрча до кочија, па коњу који је јурио одвали четири потковице, те му, такође у трку, поново прикова четири нове.

„Ти си људина“, рече отац, „радиш исто тако добро као и брат ти, ја не знам коме да оставим кућу.“

Тад рече трећи брат:

„Дозволите ми, оче, да и ја покажем своју вештину“, и како је почела да пада киша, извуче мач и започе њиме унакрст замахивати над својом главом, тако да на њега не паде ниједна кап. А кад киша удари јаче, и најзад тако јако да је сипала као из кабла, замахивао је мачем све брже и брже, те остаде тако сув као да је био нечим потпуно заштићен.

Кад отац то виде, задиви се и рече: „Ти си извео највећу мајсторију, кућа је твоја.“

То задовољи осталу двојицу браће. Али, као што су се раније заветовали и зато што су се толико волели, они се договорише и остадоше сва тројица у кући, бавећи се сваки својим занатом; и како су били тако добро обучени и спретни мајстори, зарадише много пара.

Живели су тако задовољно до старости и кад се један од њих разболе и премину, остала двојица су толико туговала да се и они разболеше и убрзо помреше. А пошто су били тако умешни као мајстори и тако су се волели као браћа, положише сву тројицу у један гроб.

Браћа Грим

Прочитајте више:

БРАЋА ГРИМ – Антологија најлепших бајки

БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена

ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, рецитације, отпеване песме, видео…

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

НЕЋЕ УВЕК ДА БУДЕ ПРВИ – Александар Поповић

НЕЋЕ УВЕК ДА БУДЕ ПРВИ – Александар Поповић / Видео, Приче за децу, Драмски текст

НЕЋЕ УВЕК ДА БУДЕ ПРВИ

МАМА: Децооо! Дођите!

СИН: Молим, мама?

КЋИ: Ево ме, мама!

МАМА: Ко ће од вас двоје да полиже из чиније фил за торту што сам правила?

СИН: Ја ћу, мама! Ја сам први рекао!

КЋИ: Увек си ти први!

СИН: У! Па викни ти прва. Ко је први, тај је победник.

МАМА: Добро, добро! Не свађајте се! Ко ће да поједе ову половину поморанџе што је остала од торте?

СИН: Ја ћу, мама! Ја сам први рекао!

КЋИ: Опет он! Нећу! Зашто увек он?

СИН: Одмах кукаш, као да сам ти ја крив што споро вичеш!

МАМА: Добро, а ко ће да оде у подрум за дрва? (Тишина) Шта је сад? (Тишина) Шта је, Милице? (Тишина) Шта је, Владо?

СИН: Нећу да Милица каже да увек ја први вичем…. Ето, пуштам јој нека и она једном буде прва, нисам ја толико брбљив.

Александар Поповић

Прочитајте више:

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ДАН КАДА ЈЕ ЈУТРО БИЛО СЛОВО – Ђуро Дамјановић

ДАН КАДА ЈЕ ЈУТРО БИЛО СЛОВО – Ђуро Дамјановић / Приче за децу, Текст

ДАН КАДА ЈЕ ЈУТРО БИЛО СЛОВО

Давно је било кад се догодила моја прва радост коју увек памтим. Догодила се та радост пре тачно 37 година. Налази се на најлепшем месту успомена, а то је оно место где борави незаборав.

А то је најлепши незаборав у Незабораву, јер никад томе незабораву нисам пожелео заборав. А ипак, нисам га се сећао често. Понекад, и ево сад. Стајао је сакривен и од ствари и од времена.

Па шта ли то онда беше?

Био је то дан кад су ме уписали у први разред основне школе.

Био је то дан када је целог дана било јуtро. Није било поднева, није било поподнева, није било предвечерја, ни вечери.

Пробудили су ме, биће тачније да нисам ни могао заспати, јер знао сам куд ме воде. Умили су ме водом и зором. Осетио сам дрхтај. Било је то мало страха од невиђеног и жеља за виђено.

Тада сам чуо птице како другачије певају. Учинило ми се да птице певају у лету. Чуо сам и славуја, мада славуји певају од листања глога до половине августа. А тада је први школски дан био 1. септембар.

Поведоше ме, Сећам се дрхтаја радости. Дружићу се са словима! Певају ли слова као птице – питао сам. Нисам чуо тада да о томе ишта рекоше. Тек тада сам чуо да су рекли: певају и слова као птице кад постану речи.

Сишли смо са брда до реке. Махала ми је таласом и говорила шумом. Зато највише од свега волим реке. Али да кажем ту причу о тој реци. Видео сам тада да река тече према школи, Али, касније, видео сам да река тече од школе. Можда је река текла према школи само онда кад су ме водили да ме упишу у школу, Окренула ток. То није песничка метафора, ја сам стварно тада видео да заједно с
нама иде и река.

– Да ли иду и слова у школу? – питао сам.

– Слова? – рекоше.

– Да, слова, да ли и она сада иду у школу?

– Твоја слова сада су у школи и тамо те чекају.

Задрхтао сам, радосно и уплашено.

Више од сат времена ишли смо кад видех и рекох:

– Је ли oно горе школа?

Јер беше велика и другачија од свих врата и свих прозора. Рекоше:

– Оно горе је школа.

Tада сам задрхтао од страха и радости; и тај дрхтај увек памтим.

Нисам скидао поглед са школе све док је није заклонило друго брдо. Сада је због брда на другу странутекла река. Са мном је сада до школе uместо реке текло слово Р. Слово Р поклoнила ми је река.

Доведоше ме у школу и уписаше.

Свуд деца и слова. Други свет одједном!

Сазнао сам касније да ми је тада нешто рекло:

– Ако будеш добар ђак, градићеш од слова речи, а од речи опет речи. А ако не будеш добар ђак, од слова нећеш градити речи, него опет слова.

Кад бих ишта пожелео у своме животу поново, једино бих пожелео да се још једном упишем у први разред основне школе.

Да кажем на крају тајну о словима.

Чим сам ушао у школу одмах сам осетио чудан мирис. Помислио сам одмах: знам, то миришу слова! Али, то је био мирис табле, мирис креде и спужве. Ипак, дакле, то је био мирис слова.

Тада сам задрхтао од страха и радости и тај дрхтај увек памтим.

Уписаше ме у школу, у храм слова.

Ђуро Дамјановић

* спужва – сунђер

Прочитајте више:

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

ЗНА ОН УНАПРЕД – Гвидо Тартаља

ЗНА ОН УНАПРЕД – Гвидо Тартаља / Драмски текст, Приче за децу, Текст

ЗНА ОН УНАПРЕД

(Позорнице је само делимично отворена, па се види само средњи део сцене, који приказује један крај учионице. Виде се учитељ и Миша, а иза њих табла. Може се чути жамор, кашљање и смех других ђака који се не виде.)

УЧИТЕЉ: Дакле, Мишо, кажи лепо зашто си опет закаснио? Кажи гласно да те цео разред чује…

МИША: Опростите, покидала ми се везица на ципели, па сам тражио другу и нисам је нашао… па сам ту покидану морао везати у чвор… Ево, видите. (Закорачи левом ногом да покаже)

УЧИТЕЉ: Видим, видим, али и јуче си закаснио.

МИША: Јесам. Опростите… то је било зато што сам се задржао код пекара. Све нас је задржао неки чича који је ваздан превртао по џеповима да нађе новац… а за то време отегао причу како је хлеб пре седамдесет година био много боље печен него данас. „Е, то су били пекари!“ Тако је причао.

УЧИТЕЉ: Лепо, али и прекјуче си закаснио, Сећаш ли се?

МИША; Сећам се врло добро. Како се не бих сећао! Још ме пече језик колико сам се опекао. Донели ми за доручак белу кафу тако врелу да смо је морали претакати из једне шоље у другу… и све тако…

УЧИТЕЉ: Сећам се, сећам се и ја. Причао си нам. Тако ти је у томе прошло пет минута. Добро, Мишо, то је билопрекјуче, у среду, али ти си закаснио и у уторак. Сећаш ли се?

МИША:Како да не! У уторак смо хватали миша по соби, нико није смео отворити врата. Тако нам је тата наредио, да миш не би побегао…

УЧИТЕЉ: Да, да, сећам се. Зато ниси смео изаћи док се не заврши сав тај џумбус… А у понедељак? Ако се не варам, ти си и у понедељак закаснио?

МИША: Да, да! У понедељак ми је био рођендан, па док су се сви изређали да ми честитају…

УЧИТЕЉ: Знам, знам, и ми смо ти овде честитали.

МИША: Јесте.

УЧИТЕЉ: Па лепо, сад знамо зашто си све од понедељка закашњавао у школу. Кад би нам још знао рећи зашто ћеш сутра, у суботу, закаснити, имали бисмо испуњену целу недељу и ти би заслужио петицу из – закашњавања.

МИША: Петицу?

УЧИТЕЉ: Да, петицу. Али, наравно, ти не знаш унапред да ћеш закаснити,.. Не можеш знати данас за сутра.

МИША: Знам, знам и за сутра!

УЧИТЕЉ: Како то? Откуд можеш знати унапред?

МИША: Знам. Ујутру, баш пред почетак школе, треба да нам стигне тетка из Ниша…

УЧИТЕЉ: Тетка? Па шта онда7

МИША: Па онда… знате… нисам се видео с њом три године… Увредиће се ако одем из куће чим дође… Треба да поседим с њом бар пет минута…

(завеса)

Гвидо Тартаља

Прочитајте више:

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

Exit mobile version