Десанка Максимовић – СЛИКАРКА ЗИМА (ОЖИВЕЛА СЛИКА)

Десанка Максимовић – СЛИКАРКА ЗИМА (ОЖИВЕЛА СЛИКА) / Бајка, Текст

СЛИКАРКА ЗИМА (ОЖИВЕЛА СЛИКА)

Једне године сликарка Зима крете по свету да разнесе дарове деци. Није имала, истина, ништа нарочито да им дарује, али је преко лета у доколици била смислила да им наслика ноћу по прозорима пуно сребрних шума, зверчица и кућа.

Сликарки Зими било је то лако: махне једанпут својом студеном кичицом, а створи се на прозору сребрн лист папрати, или слеђена јелова гранчица; махне други пут, и укаже се слеђена река која као да тече испод врба под снегом; махне трећи пут, и никне дворац сав од биљура, у коме уместо светиљака сијају сребрне звезде. Како се овим сликама била прочула, чим се по селима и градовима сазнало да опет долази, деца су јој излазила далеко у сусрет. Она им је доброћудно дозвољавала да се ваљају и скачу по скутовима њене бунде. А и што не би! Чим би их деца исцепала и испрљала, истог часа су ницали нови, као да је чаробница.

Предвече стигне она у неко село када су деца већ спавала.

– Куц! Куц! – покуца на први прозор тихо као кад мраз пуцкета.

Из собе се чуло само дечје дубоко дисање.

– Спавају већ – помисли Зима – сада ћу им на прозору оставити слику па нека се радују сутра када се пробуде – и поче шарати по окну шапућући:

Насликаћу борове
сребром оковане
и сребрне дворове
и сребрне гране.

Слетеће на борове
птица светлих крила,
ући ће у дворове
сребрнаста вила.

Не сме само мама
наложити пећи
јер ће слика одмах
с прозора побећи.

Довршивши рад, пошла је даље. Успут чу како је зове неки врт:

Зимо, добра Зимо,
хладноћа је љута,
дај ми мало свога
меканога скута.

Она отцепи леви скут своје хаљине, покри врт па пође даље.

Створи се тад пред другом кућицом па опет куц! куц! на прозор, а деца и тамо спавају.

Украсивши и ту прозоре, пође даље.

Украј пута су стајали неки четинари и молили:

Зимо, добра Зимо,
погледај на јеле,
дај им мало своје
одећице беле.

Она им одмах даде на главе беле шубаре и на зелене широке шаке навуче им беле рукавице па, задовољна што је учинила добро дело, настави пут, журећи да нашара што више прозора и што више деце да обрадује.

А када је јутро свануло и деца се избудила, нашли су по прозорима сребрне слике што их је ноћу ишарала Зима. Само деца нису стигла да их се довољно науживају, свих њих брзо је нестало: неке је отопило сунце, неке ватра у пећи, на неке су дечица наслонила носеве и својим дахом их избрисала, како се сликарка и бојала.

Десанка Максимовић

Прочитајте више:

Десанка Максимовић – БАЈКЕ И ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу – Текстови песама, Рецитације, Књиге, Отпеване песме, Видео…

Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница

БАСНЕ – Антологија најлепших басни

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…

АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂