Dobrica Erić – ČIK, DA POGODITE ZBOG ČEGA SU SE POSVAĐALA DVA ZLATNA BRATA / Tekst, Video, Priča za decu, Dramski tekst za decu, Proza, Na pozornici
ČIK, DA POGODITE ZBOG ČEGA SU SE POSVAĐALA DVA ZLATNA BRATA
Lica: PESNIK, DEČAK, DEVOJČICA, PEVAČ, SUNCE, MESEC, PLANINKA, OKLAGIJA, ČIČA, BABA
(Na sredini pozornice je mali mlekar, drvena kućica, širom otvorenih vrata, kroz koja se vide šerpe i lonci. Nad mlekarom je drvo. Oko mlekara i drveta poskakuju Dečak, Devojčica i Pevač i tapšu dlanovima. Pesnik skoči među njih sa drveta.)
PESNIK: Da li ste čuli, da li ste znali. . . (Malo zastane.) Sunce i Mesec se posvađali!
PEVAČ: Ooo, čujete li šta kaže pesnik, deco!
DEČAK i DEVOJČICA: Šta, šta?
PEVAČ: Sunce se posvađalo sa Mesecom!
DEČAK i DEVOJČICA: Svašta!
PESNIK: Smem da se zakunem u klas pšenice i u sve bulke i medenice!
Pa ta pričica, kao ptičica,
već sedam dana kruži po Gruži!
PEVAČ: Još nije stigla u moju dolju.
DEČAK: Da mi je znati šta njima fali?
DEVOJČICA: Samo se igraju po plavom polju!
PEVAČ: Zbog čega su se posvađali?
PESNIK: E, u tome i jeste trik.
Čik, da pogodite zbog čega, čik!
PEVAČ: Ja ću. Ja znam.
PESNIK: Ma šta ti znaš?
PEVAČ: Ja znam. Zbog neke princeze, baš.
PESNIK: O, ne. . .
PEVAČ: Zbog. . . neke vile rumene. . .
PESNIK: Ne, ne.
DEČAK: Da nije. . . zbog bistrih izvora?
DEVOJČICA: Plavih večeri i rujnih zora?
DEČAK: Zvezdanog jata?
DEVOJČICA: Krilatog ata?
PEVAČ: Ili zbog dvorca od zlata!
PESNIK: Nije. . .
DEČAK: Zbog toga — ko će da bere voće!
DEVOJČICA: Zemlju da rije, nebo da brije!
PEVAČ: Grožđe da mulja, zvona da ljulja!
DEVOJČICA: Rosu da pije. . .
PESNIK: Ma nije, nije!
PEVAČ (vrti se na jednoj nozi i peva, a Dečak i Devojčica ga prate):
Nije pa nije!
Rosu ne pije,
konja ne jaše,
sablju ne paše,
zemlju ne rije,
nebo ne brije,
zvono ne ljulja,
grožđe ne mulja!
Pa gde se krije,
kad nije pa nije!
DEČAK: Nego šta je?
DEVOJČICA: Vidi ti njega.
PEVAČ: E pa, brate, reci zbog čega?
PESNIK: Hoću. . . neću. . . hoću! Al’ niko ne sme da zna ko vam je rekô!
SVI: Ta govori već jednom, plašljivko!
PESNIK: Zbog jedne plave šerpe sa mlekom!
SVI: Šta? Pla. . . Šee. . .
DEČAK: Šta si to rekô?
PESNIK: Zbog jedne plave šerpe sa mlekom!
PEVAČ (okreće se oko sebe): E, ja sad tek. . .
DEČAK: Ma ček’ bre, ček’ . . .
DEVOJČICA: Kakve šerpe. . . i kakvog mleka?
PESNIK: Pa rekô sam: pla. . .
PEVAČ: Molim te bratski, prevedi to na srpskohrvatski!
PESNIK: Dobro. Da počnem iz početka. . .
PEVAČ (vrti se i peva, Dečak p Devojčica ga prate):
Počni, počni,
i lepo sroči,
pa zašećeri,
pa pobiberi,
pa raspredi,
sve natenane,
al’ pazi da ti
stihovi budu
lepi i sočni
kô voće s grane!
PESNIK: Jednom Sunce, oko podne,
šepureći se na vrhu rodne
kruške, vide kako dečica
provlače tanke ražane slamke
između onih žutih letvica,
i. . . dok žedan bumbar šara
zlatnu tišinu oko bunara, —
srkuću mleko iz mlekara . . .
DEČAK: Ih, to su trice!
DEVOJČICA: To je bar lako.
PEVAČ: Ja sam pio sto puta tako!
(Sve troje izvlače iz rukava duge slamke, provlače ih kroz letvice na mlekaru, zabadaju u šerpe i „piju“ mleko. Iz granja polako proviruje Sunce i zadivljeno ih gleda.)
PESNIK: I čim je to Sunce videlo,
to se njemu strašno svidelo.
(Sunce čini brze kretnje rukama, kao da pušta strele.)
PESNIK: I ono poče decu da peca
svojim žarkim mušpicama
po obrazima i ručicama. . .
(Dečak, Devojčica i Pevač mašu rukama kao da se brane i beže oko mlekara.)
. . . sve dok nisu pobegla deca.
I onda. srećno što je doznalo
tajnu, pruži žedne i drske
(Sunce čini sve što pesnik govori.)
zrake u mlekar, kroz lišće meko
i zamoči ih radoznalo
u jednu plavu šerpu sa mlekom.
Pa se namesti još udobnije
i poče slatko mleko da pije.
DEVOJČICA: Ooohooo! Vidi ti njega samo!
DEČAK: A posle. . . sve mi ispaštamo.
PEVAČ (poskakuje oko mlekara i Sunca i peva):
O-ho-ho. vidi ti njega samo.
A posle, posle. . . mi ispaštamo!
PESNIK: Podne je davno s kruške opalo.
Grlica predvečerja u žitu grče.
A Sunašcu se mleko dopalo,
pa samo trepće i srče li srče. . .
PEVAČ: Pa ja čujem. . . da nešto srče. . .
DEČAK i DEVOJČICA: I ja! I ja!
PEVAČ: Ali mislim. . . grlica grče. . .
DEČAK i DEVOJČICA: I ja! I ja!
PESNIK: I râni Mesec podiže glavu
iz bulke, kô iz zlatne kolevke:
ugleda Sunce i šerpu plavu,
pa i on pruži srebrne cevke.
(Mesec protrči pored Sunca i počne da pije mleko.)
SVI: Pa i on poče mleko da srče.
PESNIK: I dan kô plod s kruške opade.
Grlica večeri u žitu grče.
I Mesecu se mleko dopade,
pa i on poče slatko da srče.
DEČAK: Vidi, vidi, te bezobrazne. . .
DEVOJČICA: Ostaće sve šerpe prazne!
PEVAČ (poskakuje okolo i peva, Dečak i Devojčica ga prate):
I tako su oni srkali
dok su okolo hrčci hrkali
i zrikavci travke strugali
i njima se krišom rugali . . .
PESNIK: Jedna baka banu s vretenom. . .
BABA (izađe i zastane; s nevericom gleda Sunce i Mesec):
Čiča! Čiča, daj brzo pušku.
Da vidiš čudo neviđeno:
dva nevaljalca obrala krušku,
pa se prikrala mlekaru, deko,
i popiše nam, vragovi, mleko!
ČIČA (bane s puškom i zastane):
Šta si rekla, vrag ti tvoj ćaća,
pa to su zlatna nebeska braća!
(Oboje se povlače i dalje govore.)
BABA: Sve ti džaba. . .
ČIČA: Ćuti, baba!
BABA: Otkuda oba u isto doba!? (Odlaze.)
PESNIK: Već prvi svitac pali pšenično
polje, gde plave grlice grču,
a zlatna braća naizmenično
samo trepću i srču li srču. . .
PEVAČ (poskakuje okolo, Dečak i Devojčica takođe):
Ja čujem. . . srče. . . a mislim. . .
grče. . .
Oni piju. . . a svi nas biju. . .
SUNCE: Jedno je zvonce ćutkalo popce
i jedno kuče negde lajalo.
I da ta šerpa beše čarobna,
i to bi veče svu noć trajalo.
Ali to beše obična plava
šerpa za belo mleko od krava,
i tako, pre nego što presta
ta lepa igra — mleka nesta.
PEVAČ (poskakuje i peva, deca za njim):
Mleka nestade, igra prestade,
mlekca nestade, igra prestade!
PESNIK: Sunce siđe još malo niže
i poče plavu šerpu da liže.
A njegov brat isteže vrat
i zavuče glavu u šerpu plavu.
(Sunce i Mesec čine ono što govori pesnik.)
Sporečkaše se i pokoškaše
kao oko carske stolice
i oboriše sa police
i šerpicu i još dve flaše.
(Tresak posuđa.)
I tad Planinka banu na vrata. . .
PLANINKA (pojavi se i zastane preneražena).
PEVAČ (radosno poskakuje i peva a Dečak i Devojčica izviruju):
I tad Planinka banu na vrata
i vide kako dva zlatna brata
(Sunce i Mesec je ugledaju i brzo dohvate neku grančicu, opkorače je i prave se nevešti.)
na zanjihanoj grančici jašu . . .
PLANINKA: Šta ćete tu, bogu vam vašu!
(Pauza. Dečak i Devojčica se kikoću.)
MESEC (muca): Ja. . . ovaj. . . ja. . . ja. . . hoću reći. . . nisam ni pio. . . ni oborio. . .
SUNCE: Jesi, jesi. . . smem da se. . . ovaj. . .. ti si i mene nagovorio!
MESEC: I joj, što laže!
SUNCE: Šta, šta to kažeš?
MESEC: Lažeš, majke mi!
SUNCE: Ko? Ja! Ti lažeš!
PLANINKA: Svakog dana vi, nevaljalci,
obigravate oko tarabe.
Lažete oba, kô neki vrapci,
a ja ispljeskah decu za džabe!
DEČAK: Eto ti, vidiš! Na pravdi boga!
DEVOJČICA: Mi ispaštamo, a oni piju!
OBOJE (obraćaju se pesniku):
I. . . šta je bilo posle toga?
PESNIK: Pitajte jednu oklagiju!
(Sunce i Mesec pokunjeno stoje ispred Planinke a Pevač, Dečak i Devojčica poskakuju oko njih i pevaju):
PEVAČ i DECA: O. Oklagijo,
o Pelagijo,
ti što se kriješ
u tamnom kutku,
reci nam, reci,
dobro ispeci,
šta je sve bilo
u tom trenutku?
OKLAGIJA (pojavljuje se, hramlje i posrće):
Tu sam ja, tu sam, nezvani gosti,
al’ nisam više na dužnosti.
Ja sam vam, moji cvetovi zlatni,
ja sam od tada — invalid ratni!
PESNIK: E, zbog tog rata, dva zlatna brata
beru lišće i zvezde krune
te jedan drugom izvore trune.
I od tog danca ta dva blizanca
što se celom svetu javljaju —
jedan drugog ne pozdravljaju.
A kad ih žeđ, kao kopriva,
ožari iznad pšeničnih njiva,
opet oni, o opet oni
kô naduveni zlatni baloni
sa kićankama čudesnih šara —
pocupkuju i popljuckuju
po drveću oko mlekara
i obojici, kô zlatne žice —
rastu li rastu — zazubice!
SVI (svi se hvataju u kolo i poskakujući oko mlekara pevaju):
Zuje pčelice, cvrkuću ptice,
cvetaju svici oko živice. . .
a naše nepce žari i pecka
jena žeđ stara, oko mlekara,
pa nam svima, ko zlatne žice,
rastu i rastu — zazubice. . .
pa nam svima, kô zlatne žice,
rastu i rastu. . . zazubice. . .
Zavesa
Dobrica Erić
Iz knjige: „NA POZORNICI“, Izdavač: NOLIT, Beograd, 1990. godine (peto izdanje).
Pročitajte više:
Dobrica Erić – Najlepše pesme i priče Dobrice Erića za decu
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
BASNE – Antologija najlepših basni
MUZIKA ZA DECU – Najlepše otpevane pesme za decu
CRTANI FILMOVI – Stari, dobri crtaći / Sinhronizovani
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
KNJIGE – Audio i video knjige, Tekstovi, Zanimljivosti, Odlomci iz knjiga. . .
MUZIKA – Antologija najlepših muzičkih kompozicija i pesama
DEČJA RIZNICA – Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu. . .
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂