ИЗДАЈСТВО ЛИРИКЕ – Мирослав Мика Антић / Књига, Цитати, Видео, Текст
ИЗДАЈСТВО ЛИРИКЕ / Писма и дописнице себи и другима / Одломци, цитати из књиге:
Посади птице. Видећеш: нешто ће да израсте. Посади овај ветар и ваздух, или из своје маште неке слонове, коње у трку, рибе. Видећеш: мораће нешто да израсте. Лутам у круг нестрпљив да себе коначно сретнем после толико сусрета. Морам мало да живим и мени самом. (Лечилиште Јунаковић, 1986.)
Већ чујем да сам ехо нечега што се тек припрема да сутра буде звук. (Панчево, Улица Браће Јовановић, 19. Седми разред.)
Све је само толико велико, колико смо ми мали у себи. И све је толико мало, колико смо ми у себи велики. (Кћери Жењи)
Изгледа, престао сам да волим. Почео сам да мислим љубављу. Изгледа да сам издао најлирскије у себи. Почео сам да мислим осећањима. Седи уз мене и гледај како се ватра за димом, упрегнутим у варнице, полако улива у небо. Не питај после откуд у овом самотном крају такво обиље звезда. Кад одем, ваздух ће постати помало рапав и болеће. На усни. И у грудима. А о напуклом миру камења, земље и цвећа, боље да и не говорим. Ако је живот материја, ако су осећања материја, па ето: и вечност, ако је материја, ипак остаје оно што се не дâ објаснити. Постоји нешто на свету, нешто, а у то сам сигуран, што никад неће бити само од материје. То су та моја питања, милион пута бржа него светлост. (На мој рођендан, Корчула, 14. марта 1951.)
Сновима је најтеже. Они увек морају бити будни. (Мостар, крај фебруара 1985.)
Свако се данас догодило одавно. Изгледа да ми је намењен дужи задатак од времена. (Нијагара, 1979.)
Голе нас коже рађају и до гола нас љуште у љубомори земног, кад схвате да нас губе. Љуште нас као воће. Чупају као птице. Деру нас као дивљач. Све што смо брижно сакупљали, сакупљали смо узалуд. Све нам одузимају. Не само перје лепоте и крзно охолости, не само накит славе него и оно најличније. У она друга чудеса, што те у вечности чекају, не можеш понети очи, зубе, нокте ил’ косу, ткиво, дах или снове. Ал’ горе од свега је то што тамо не можеш понети ни своје успомене, баш оно најинтимније, као једини доказ да си заиста имао некаква људска посла у свом и туђим животима. (Мадрид, музеј Прадо, 1966.)
Нема школе за богове. То или јеси сам по себи, или никада нећеш моћи да научиш. (Мокрин, код Славка Ариша, 1965.)
Свака слобода је рат на почетку, а срамота на крају. (Етоал, Париз, 1961.)
Старе песме се плачу. (Мокрин, гробље, 1962.)
Чим игра добије правила, претвара се у замор. И са игром се треба играти. (Беч, Пратер, 1975.)
У мени уместо срца куца пун месец, светао, али сав у кратерима. (Нови Сад, кућа Антића, 1985.)
Не могу да се помирим са овом врстом човечанства. Још имам чуло невиности и радости. И не могу да журим. Да се грчим и кидам. Да будем привремен. Ја брусим своје очи у драго камење. (Кикинда, код Баће, 1984.)
Ето, то је мој живот. Све почињем у несвести. Пипам. Пронађем кваку једног дана. Не знам на ком сам спрату човечанства. Јесу ли врата? Или прозор? Свеједно. Зажмурим и закорачим са висине. (Лечилиште Јунаковић, 1986.)
Мирослав Мика Антић
Из књиге: Издајство лирике
Прочитајте више:
Мирослав Мика Антић – АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ, ЦИТАТА И ПРОЗНИХ ДЕЛА
ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија најлепших прича и драмских текстова за децу свих времена
БАЈКЕ – Најлепше бајке за децу свих времена
БАСНЕ – Антологија најлепших басни
МУЗИКА ЗА ДЕЦУ – Најлепше отпеване песме за децу
ЦРТАНИ ФИЛМОВИ – Стари, добри цртаћи / Синхронизовани
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ДЕЧЈА РИЗНИЦА – Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу. . .
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂