IZDAJSTVO LIRIKE – Miroslav Mika Antić / Knjiga, Citati, Video, Tekst
IZDAJSTVO LIRIKE / Pisma i dopisnice sebi i drugima / Odlomci, citati iz knjige:
Posadi ptice. Videćeš: nešto će da izraste. Posadi ovaj vetar i vazduh, ili iz svoje mašte neke slonove, konje u trku, ribe. Videćeš: moraće nešto da izraste. Lutam u krug nestrpljiv da sebe konačno sretnem posle toliko susreta. Moram malo da živim i meni samom. (Lečilište Junaković, 1986.)
Već čujem da sam eho nečega što se tek priprema da sutra bude zvuk. (Pančevo, Ulica Braće Jovanović, 19. Sedmi razred.)
Sve je samo toliko veliko, koliko smo mi mali u sebi. I sve je toliko malo, koliko smo mi u sebi veliki. (Kćeri Ženji)
Izgleda, prestao sam da volim. Počeo sam da mislim ljubavlju. Izgleda da sam izdao najlirskije u sebi. Počeo sam da mislim osećanjima. Sedi uz mene i gledaj kako se vatra za dimom, upregnutim u varnice, polako uliva u nebo. Ne pitaj posle otkud u ovom samotnom kraju takvo obilje zvezda. Kad odem, vazduh će postati pomalo rapav i boleće. Na usni. I u grudima. A o napuklom miru kamenja, zemlje i cveća, bolje da i ne govorim. Ako je život materija, ako su osećanja materija, pa eto: i večnost, ako je materija, ipak ostaje ono što se ne dâ objasniti. Postoji nešto na svetu, nešto, a u to sam siguran, što nikad neće biti samo od materije. To su ta moja pitanja, milion puta brža nego svetlost. (Na moj rođendan, Korčula, 14. marta 1951.)
Snovima je najteže. Oni uvek moraju biti budni. (Mostar, kraj februara 1985.)
Svako se danas dogodilo odavno. Izgleda da mi je namenjen duži zadatak od vremena. (Nijagara, 1979.)
Gole nas kože rađaju i do gola nas ljušte u ljubomori zemnog, kad shvate da nas gube. Ljušte nas kao voće. Čupaju kao ptice. Deru nas kao divljač. Sve što smo brižno sakupljali, sakupljali smo uzalud. Sve nam oduzimaju. Ne samo perje lepote i krzno oholosti, ne samo nakit slave nego i ono najličnije. U ona druga čudesa, što te u večnosti čekaju, ne možeš poneti oči, zube, nokte il’ kosu, tkivo, dah ili snove. Al’ gore od svega je to što tamo ne možeš poneti ni svoje uspomene, baš ono najintimnije, kao jedini dokaz da si zaista imao nekakva ljudska posla u svom i tuđim životima. (Madrid, muzej Prado, 1966.)
Nema škole za bogove. To ili jesi sam po sebi, ili nikada nećeš moći da naučiš. (Mokrin, kod Slavka Ariša, 1965.)
Svaka sloboda je rat na početku, a sramota na kraju. (Etoal, Pariz, 1961.)
Stare pesme se plaču. (Mokrin, groblje, 1962.)
Čim igra dobije pravila, pretvara se u zamor. I sa igrom se treba igrati. (Beč, Prater, 1975.)
U meni umesto srca kuca pun mesec, svetao, ali sav u kraterima. (Novi Sad, kuća Antića, 1985.)
Ne mogu da se pomirim sa ovom vrstom čovečanstva. Još imam čulo nevinosti i radosti. I ne mogu da žurim. Da se grčim i kidam. Da budem privremen. Ja brusim svoje oči u drago kamenje. (Kikinda, kod Baće, 1984.)
Eto, to je moj život. Sve počinjem u nesvesti. Pipam. Pronađem kvaku jednog dana. Ne znam na kom sam spratu čovečanstva. Jesu li vrata? Ili prozor? Svejedno. Zažmurim i zakoračim sa visine. (Lečilište Junaković, 1986.)
Miroslav Mika Antić
Iz knjige: Izdajstvo lirike
Pročitajte više:
Miroslav Mika Antić – ANTOLOGIJA POEZIJE, CITATA I PROZNIH DELA
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂