ЈЕЖЕВА КУЋИЦА – Бранко Ћопић / Књига, Басна у стиху, Песма, Текст
Јежева кућица је књижевно дело за децу, аутора Бранка Ћопића, настала 1949. године. Бранко Ћопић је навео како је ово дело намењено „деци и осетљивима“. То је басна за децу која обилује симболима и важним особинама ликова. Порука дела је да треба волети и ценити своју кућу или земљу, без обзира каква је она.
ЈЕЖЕВА КУЋИЦА
СЛАВНИ ЛОВАЦ
По шуми, широм,
без стазе, пута
Јежурка Јежић
поваздан лута.
Ловом се бави
обноћ и обдан,
с триста копаља
наоружан.
И вук и медо,
па чак и – овца,
познају јежа,
славнога ловца.
Јастреб га штује,
вук му се склања,
змија га шарка
по сву ноћ сања.
Пред њим дан хода,
шири се страва,
његовим трагом
путује слава.
ЛИЈИНО ПИСМО
Једнога дана,
видјели нисмо,
Јежић је, кажу,
добио писмо.
Медено писмо,
причао меца,
стигло у торби
поштара зеца.
Адреса кратка,
ал’ се разуме:
„За друга Јежа
на крају шуме“.
У писму пише:
„Јежурка, брате,
сањам те често и
мислим на те.
Ево ти пишем
из камењара
гускиним пером.
Дивно ли шара!
Дођи на ручак
у моју логу,
пожури само,
не жали ногу.
Са пуним лонцем
и масним брком
чекаћу те,
пожури трком.
Њежно те грли
медена лица
и поздрав шаље
лисица Мица“
Јеж се весели:
„На гозбу, вели,
ту шале нема,
хајд да се спрема.“
Јежурка Јежић
лукаво шкиљи,
прегледа бодље
и сваку шиљи.
„Ако би успут
дошло до боја,
нек буде спремна
одбрана моја.“
КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ
Сунчани круг се
у зенит дигô
кад је Јежурка
до лије стигô.
Пред кућом – логом,
каменог зида,
Јежурка Јежић
свој шешир скида,
клања се, смјешка,
кавалир прави,
бираном фразом
лисицу здрави:
„Добар дан, лијо,
врлино чиста,
клањам се теби, с
а бодља триста.
Нек перје пијетла
краси твој дом,
кокош нек сједи
у лонцу твом!
Гускино крило
лепеза твоја,
а јастук меки
паткица која.
Живјела вјечно
у миру, срећи,
никада лавеж
не чула псећи.
И још ти ово
на крају велим:
ја сам за ручак трбухом цјелим!“
Отпоче ручак
чаробан, бајни.
И јеж и лија
од масти сјајни.
Јело за јелом
само се ниже,
Јежурка често
здравицу диже:
у здравље лије
и њене куће,
за погибију
ловчева Жуће.
Ниже се ручак
четворосатни,
затегну трбух
кô бубањ ратни.
НОЋ
Ево и ноћи
над шумом цијелом
надви се сутон
са модрим велом.
Промакне само
лептирић који
и вјетар ноћник
листове броји.
Утихну шума,
нестаде граје,
мачака дивљих
очи се сјаје.
Скитница свитац
свјетиљку пали,
чаробним сјајем
путању зали.
А сова хукну
свој ратни зов:
„Држ’те се, птице,
почиње лов!“
РАСТАНАК
Јежић се диже,
њушкицу брише.
„Ја морам кући,
доста је више.“
„Добро је било,
на страну шала,
лисице драга,
е, баш ти хвала“.
„Моја је кућа
чврста кô град,
преноћи у њој.
Куда ћеш сад?“
Тако га лија
на конак свраћа
а јеж се брани
и одвраћа:
„Захваљујем се
позиву твом,
ал’ ми је дражи
мој скромни дом!“
„Остани куме“ –
лија све гуче,
моли га, зове,
за руку вуче.
Ал’ јеж тврдоглав,
оста при свом.
„Дражи је мени
мој скромни дом!“
Шуштећи шумом
јеж мјери пут,
кроз грање Мјесец
свијетли му жут.
Иде јеж, гунђа,
док звијезде сјају:
„Кућицо моја,
најљепши рају!“
ПОТЈЕРА
Остаде лија, мисли се:
„Врага,
што му је кућа
толико драга?
Кад јежић тако
жуди за њом,
биће то, боме,
богати дом.
Још има можда
од перја под,
печене шеве
красе му свод.
Та кућа, вјерујем,
обиљем сја.
Поћи ћу, крадом,
да видим ја.“
ВУК
Пожури лија,
нечујна сјена,
паперје меко
нога је њена.
Док јури тако
уз гробни мук,
пред њом на стази,
створи се вук.
„Гррр, куда журиш,
кажидер ловцу;
можда си, негдје,
пронашла овцу?
„Идем да дознам –
лија све дува –
зашто јеж кућу
толико чува.
„Ех, кућа, трице! –
вели вук зао.
– Та ја бих своју
за јагње дао!
Поћи ћу с тобом
јер волим шалу,
хоћу да видим
јежа – будалу!
МЕДО
Док јуре даље
брзо кô стријела,
срете их медо,
пријатељ пчела.
„Сумњива журба –
медо их гледа –
можда сте нашли
језеро меда?“
„Не, него машту
голица моју,
зашто јеж воли
кућицу своју.“
„Кућица, глупост!
Моје ми њушке,
своју бих дао
за гњиле крушке.
За сатић меда
даћу је сваком! –
говори медо
на јело лаком.
Поћи ћу с вама,
јер волим шалу,
хоћу да видим
јежа – будалу!“
ДИВЉА СВИЊА
Све троје јуре
кô дивља ријека,
одједном – ево
– каљуга нека.
Дивља се свиња
у њојзи бања,
поспано шкиљи
и – јело сања.
„Хр-њи, јунаци,
сумњива трка,
негдје се, ваљда,
боговски крка?!“
Поскочи свиња,
уз много граје,
а вук јој на то
одговор даје:
„Тражимо разлог,
блатњава звијездо,
зашто јеж воли
рођено гнијездо!“
„Рођено гнијездо!
Тако ми сала,
за пола ручка
ја бих га дала!
Поћи ћу с вама
јер волим шалу,
хоћу да видим
јежа- будалу!“
ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ
Сви јуре сложно
ка циљу свом,
куда год прођу –
прасак и лом!
Пристигли јежа,
гледе: он стаде
крај неке старе
букове кладе.
Под кладом рупа,
тамна и глува,
простирка у њој
од лишћа сува.
Ту Јежић уђе,
плива у срећи,
шушти и пипа
гдје ли ће лећи.
Намјести кревет,
од педља дужи,
зијевну, па леже
и ноге пружи.
Сав блажен, срећан,
ниже без броја:
„Кућицо драга,
слободо моја!
Палато дивна,
дрвеног свода,
колијевко мека,
лиснатог пода.
Увијек ћу вјеран
остати теби,
низашто ја те
мијењао не бих!
У теби живим
без бриге, страха
и бранићу те
до задњег даха!“
ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ
Медвјед и свиња
и с њима вуја
грмнуше громко –
права олуја:
„Будало јежу,
бодљиви соју,
зар тако цијениш
страћару своју?!
Колиба твоја
права је баба,
кров ти је труо,
простирка слаба.
Штенара то је,
тијесна и глува,
сигурно у њој
имаш и бува!
Кућицу такву,
хвалишо мали,
за ручак добар
сваком би дали!“ –
рекоше тако,
њих троје, љути,
док мудра лија
по страни ћути.
ЈЕЖЕВ ОДГОВОР
Диже се Јежић ,
очи му сјаје,
гостима чудним
одговор даје:
„Ма какав био
мој родни праг,
он ми је ипак
мио и драг.
Прост је и скроман,
али је мој,
ту сам слободан
и газда свој.
Вриједан сам, радим,
бавим се ловом
и мирно живим
под својим кровом.
То само хуље,
носи их враг,
за ручак дају
свој родни праг!
Због тога само,
луде вас троје
честите куће
немате своје.
Живите, чујем,
од скитње, пљачке
и свршићете –
наопачке!
То слуша лија,
па суди здраво:
„Сад видим и ја,
јеж има право!“
То рече, клисну
једном ћувику,
а оно троје
дигоше вику:
„Јеж нема право,
на страну шала:
а и ти, лијо,
баш си – будала!“
КРАЈ
Шта даље бјеше,
какав је крај?
Причаћу и то,
послушај.
Крвника вука,
јадна му мајка
умлати брзо
сељачка хајка.
Трапавог меду,
ох, куку, леле,
до саме смрти
изболе пчеле.
И дивља свиња
паде кô крушка,
смаче је зимус
ловачка пушка.
По шуми данас,
без стазе, пута
Јежурка Јежић
лови и лута.
Вјештак и мајстор
у послу свом,
ради и чува
рођени дом.
Бранко Ћопић
Прочитајте више:
Бранко Ћопић – Песме за децу, Прозна дела, Цитати, Аутобиографија, Поезија
БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…
Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница
ПОЕЗИЈА – ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂