Јован Дучић – СУНЦОКРЕТИ / ПЕСМЕ СУНЦА, Вечерње песме / Видео, Рецитација (песму говори Петар Перишић), Текст песме
https://youtu.be/uzu3IdtM1eI
СУНЦОКРЕТИ
У тужном оку сунцокрета,
што немо прати неба блудње,
ту су све жеђи овог света,
сва неспокојства и све жудње.
Шûме у страху свом од мрака:
„Бог је помало све што зâри;
И светлости је једна зрака
мера и цена свију ствари!…“
„Све је што живи на дну тмине
с проклетством немим на свет пало –
Све што не гледа у висине,
и није једном засијало!…“
С истока краљи, обучени
у тешко злато, стоје плачни;
И жреци сунца, наспрам сени
просјачки вапе у час мрачни.
Те тужне очи сунцокрета
у мом су срцу отворене –
Али су сунца накрај света,
и тихо слазе мрак и сене.
Помреће ноћас широм врти,
двореди сјајних сунцокрета,
али ће бити у тој смрти
сва жарка сунца овог света.
Јован Дучић
ПЕСМЕ СУНЦА, Вечерње песме / Пријатељима Алекси Шантићу и Атанасији Шоли / Писано у Паризу, Женеви, Софији и Атини 1900—1923.