Јован Јовановић Змај – ЂУЛИЋИ / Видео, Рецитације, Текстови песама / Ова Змајева збирка изашла је у целини први пут у Новом Саду 1864. године; тада је у њој било 60 песама, Ђулића (заједно са уводном песмом). Доцније је Змај Ђулиће проширивао.
Ђулићи су збирка љубавних песама посвећених Змајевој жени Ружи; отуда збирци и име: ђул значи ружа, а ђулићи су ружице.
Ђулићи (текстови):
АЛА ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ (Ђулићи XLII)
Љубим ли те, ил’ ме санак вара… (Ђулићи XIV)
Месечина, ал’ месеца нема (Ђулићи VII)
Кажи ми, кажи како да те зовем… (Ђулићи XVII)
Тијо ноћи моје сунце спава (Ђулићи XXXIII)
Песмо моја закити се цветом (Ђулићи XLVII)
Жена Змајева звала се девојком Еуфросина Личанин, али су је у породици звали Розином, Мађарице-служавке госпођицом Рожом, а тек ју је Лаза Костић прозвао Ружом; тако јој је то име и остало. На њеној посмртној листи Змај је зове Јевросимом-Ружом. Са Ружом се Змај упознао код своје сестре од тетке, Паве Нешковић. Пава је боловала, а њена другарица Ружа ју је дворила. Било је то вероватно средином 1861. Познанство се развило у љубав, и Змај је 5. Децембра 1861. Написао Ружи писмо, изјавио јој љубав, заправо запросио је. То лепо писмо гласи:
Мила госпођице Ружо!
Увек сам се чудио кад је ко писмо писао тамо где би се речима изразити могао; сад видим да нисам имао право. Сад најбоље видим да има ствари које се ни речима ни писмом довољно казати не даду, а затајити, прећутати – никако.
Ви читајући сад ово писмо или сте се намргодили или – или сте се можда мало застидели осећајући да вам сасвим неповољно није.
Ако се мргодите, дерите писмо таки, молим Вас; немојте даље читати, – што и да знате где помоћи не можете, – подерите га таки, па заборавите да сте га икад добили, – заборавите сасвим. – Ви ћете лако – а ја ћу како узмогну.
Али ако га подерали нисте, ако сте (не само из љубопитства) и на ову страну прешли, то седите, па ми напишите да ли је Ружино срце сасвим њено, па ако је – и ако ја Ружи сасвим немио нисам, ако бих могао и милији бити, то ми шаљите брзо то неколико речи, да их пољубим онако како се само еванђеље љуби.
Да знам да ћете Ви ово писмо иоле радо читати, пустио бих срцу на вољу, – али онда бих Вам имао толико писати и казати да у Вашу шатулу заиста не би стало.
Откако знам, цвеће сам увек волео, зато што је лепо, добро и невино, што мирише, што се човек њиме накитити и поносити може, – али никада још нисам толико, тако слатко и озбиљно о цвећу мислио као сад, и то о ружи и о рузмарину.
Ви ћете можда ово писмо госпођици сестри и госпођи матери показати, – не марим, али само немојте пре док ми без ичијега савета, из свога срца, искрено српски на ово писмо не одговорите.
У највећој хитности завршујем, јер ме кола чекају. Надам се кад дођем – надам се много. – Бар ћу на путу натенани мислити моћи како Вас је писмо моје расрдило или изненадило.
Будите ми здрави, – сам се чудим откуд сам нехотице писмо ово пољубио.
5. дек. 1861. Ј. Јовановић
Одговор Ружин дошао је убрзо; гласио је:
Поштовани господине!
Кад сам Ваше писмо примила, нисам знала јесам ли будна или ми је на сну дошло. Дуго сам се мучила хоћу ли детињу дужност преступити и без материног знања жељу Вам испунити, најпосле одважим се уверити Вас да је срце још сасвим моје, да чије би било, кад све досад нисам знала да се може коме поклонити, слушала сам више пути, ал’ осећала и веровала нисам.
Ружа
1861.
Томић, који је ова писма први објавио (1904) са разлогом их је назвао „прва два ђулића“. Божић 1861. провели су Ружа и Змај већ као вереници, а 27. јануара 1862. венчали су се.
Породична срећа Змајева није дуго трајала. У браку са Ружом Змај је имао петоро деце, а сва су брзо поумирала. Ружа је умрла у Панчеву 29. априла 1872.
Цела збирка Ђулићи увеоци испевана је после Ружине смрти.
Прочитајте више:
Јован Јовановић Змај – Антологија поезије
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
Јован Јовановић Змај – ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ
ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ – Антологија поезије за децу
Најлепше бајке и приче за децу – Дечја ризница
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂