MEDVEDOVA ŽENIDBA – Desanka Maksimović / Bajka, Tekst, Dečja riznica
MEDVEDOVA ŽENIDBA
Ustade jednog jutra medved Dundo vrlo rano. Otrča brzo na potok i ogleda se u viru. Verovatno je bio zadovoljan svojom slikom, jer se glasno nasmejao i otrčao u šumu pevajući:
U medveda Dunda
povelika bunda,
staje suvog zlata,
hiljadu dukata.
Četiri šubare
vrede silne pare,
a čizme duboke
teške do tri oke.
Sva će čarna šuma
sići za njim s uma:
veverica lepa,
lija dugog repa.
Tako pevajući nađe se u kraju gde su živele lisice. Izađe pred njega stara lija pa ga zapita što je tako veseo i otkud je zalutao u njen kraj, a Dundo se pokloni do zemlje, pa reče:
Pametnice, lijo,
daj mi svoju kćer,
ja sam najsnažnija
u planini zver:
ruka mi je buzdovan,
brdo su mi leđa;
u času ću smrviti
svakog ko je vređa.
A stara lija se lukavo nasmeši pa odgovori:
Sve je lepo,
sve je krasno,
al’ si, medo,
stigô kasno:
kćerka mi se mala
prekjuče udala
za suseda svoga
lisca repatoga.
Sirotom medi bilo je u prvom trenutku vrlo teško, ali se brzo uteši misleći: „I bolje što se već udala; nisam valjda lud da se ženim takvom dugorepatom zverkom.“ I na um mu pade da njegov sused zec ima vrlo umiljatu kćer pa pođe da nju prosi. Zec je okopavao kupus i nije ni primetio medveda kad je naišao. Ugledavši ga onako veselog, začuđeno upita kojim dobrom je došao. Medo se i pred njim pokloni i reče:
Sused-zeče, čuj me sad:
s tvojom kćerkom ja sam rad
da se oženim,
s tobom orodim.
Zec baci motiku kojom je okopavao kupus pa pljesnu rukama:
Baš si čudan, medo, stvor:
sav si truntav,
sav si spor,
kao da sto kila nosiš,
a zečevu kćerku prosiš.
Uzdahnu Dundo kad ovo ču, ali se opet brzo uteši, govoreći sam sebi: „Lud sam i bio što sam prosio kćer brzonogog starca; i ona sigurno voli mnogo da trči, pa bih mogao uz nju negde vrat slomiti.“
Pa se seti da krezubi vuk ima jedinicu, te pođe da nju zatraži. Vuka zateče gde se pred kućom sunča pa ga oslovi:
Striče-vuče,
kćer mi daj!
Ako nećeš,
dobro znaj,
napašće te
sav naš rod.
A vuk nemarno zevnu pa odgovori:
Moja kćerka ne gleda
veseljaka medveda.
Medved zimi spava
otekne mu glava,
medovinu pije
od mraza se krije.
A mi smo vuci-halauci,
hrabra srca, zuba ljuta,
svako nam se sklanja s puta;
ne pijemo nikad meda,
niti se bojimo snega,
niti se bojimo leda.
Dundu je najteže bilo što ga je vuk odbio, ali steže srce i pomisli: „Šta će meni vukova jedinica. Morao bih svaki dan da slušam priče o vučjem junaštvu.“
Utom skoči s drveta veverica. Bila je sjajne dlake i okretna, pa se medi mnogo svide, te je zaustavi:
Veverice lepa,
udaj se za mene,
bićemo lep par;
kruščice medene
daću ti na dar.
Ali ona gotovo i ne zaslade, samo mu u prolazu dobaci:
Pođi zbogom, medvede,
veverice ne jedu
medenih krušaka;
lešnikom se hrane
sa zelene grane.
Šta će, kud će, pođe medved dalje gunđajući u sebi: „Nisam ni lud da se ženim vevericom, morao bih ovako veliki po ceo dan skakati po drveću.“
Utom naiđe na lasicu pa joj reče što je mogao umiljatije:
Lasice malena,
budi moja žena!
nosiću te na dlanu
kroz zelenu poljanu.
Igraću ti kolo
svaki božji dan.
Uzbraću ti cvet
još neuzabran.
Lasica ga pogleda začuđeno pa mu odvrati:
Ti si, dragi medo, slep:
hrapav imaš glas,
trapav imaš stas;
a lasu malenu
hteo bi za ženu.
Pomisli medved postiđeno: „Tako mi i treba. Umesto da zaprosim svoju susedu medvedicu, obraćam se raznim uobraženim palčicama“, i naže natrag kući koliko ga noge nose. Kad tamo, a medvedica sedi pred svojom pećinom i cedi med. Dundo joj se obrati laskajući:
Susedice medvedice,
udaj se za mene!
Slušaćemo ptice
sred gore zelene.
Ići ćemo svuda
zajedno u lov.
Stvorićemo sebi
ispod bukve krov.
Njegova suseda nije ništa bolje ni očekivala, pa brzo ostavi posao i potrča mu u susret, pevajući:
U medveda Dunda
povelika bunda,
staje suvog zlata
hiljadu dukata.
I posle su dugo živeli srećni i zadovoljni.
Desanka Maksimović
Pročitajte više:
Desanka Maksimović – BAJKE, PESME I PRIČE ZA DECU
Najlepše bajke i priče za decu – Dečja riznica
BASNE – Antologija najlepših basni
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂