НОЋ СКУПЉА ВИЈЕКА – Петар II Петровић Његош / Поезија, Рецитација, Видео, Текст пјесме
НОЋ СКУПЉА ВИЈЕКА
La douceur de l’haleine de cette
déesse surpassait tous les parfums
de l’Arabie heureuse.
Плава луна ведрим зраком у прелести дивно
тече
испод поља звјезданије’ у прољећну тиху
вече,
сипље зраке магическе, чувства тајна нека
буди,
те смртника жедни поглед у дражести
слаткој блуди.
Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола
воде;
под њом капље ројевима зажижу се росне
воде;
на грм славуј усамљени армоничку пјесму
поје,
мушице се огњевите кâ комете мале
роје.
Ја замишљен пред шатором на шарени
ћилим сједим
и с погледом внимателним сву дивоту ову
гледим.
Чувства су ми сад тријезна, а мисли се
разлетиле;
красота ми ова божа рàзвијала умне силе.
Него опет к себе дођи, у ништавно људско
стање,
ал’ лишено свога трона божество сам неко
мање;
претчувствијем неким слатким ход Дијанин
величави
душу ми је напојио – све њен в’јенац гледам
плави.
О насљедство идејално, ти нам гојиш
бесмртије,
те са небом душа људска има своје сношеније!
Слух и душа у надежди пливајући танко пазе
на ливади движенија – до њих хитро сви
долазе!
Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса
с струка –
све то остром слуху грми, код мене је страшна
хука;
затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,
стрецања ме рајска тресу, а витлења мучê главе.
Тренут ми је сваки сахат – моје време сад не
иде;
силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.
Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми
лети –
завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај
свети!
Ход је вилин млого дичнî на Аврорин када
шеће,
од сребрног свога прага над прољећем кад се
креће;
зрак је виле младолике тако красан кâ Атине
(Паладе),
огледало и мазање презиру јој черте фине.
Устав’, луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,
кад су сунце над Инопом уставити могле виле.
Прелесницу како видим, загрлим је кâ бог
вели,
уведем је под шатором к испуњењу светој
жељи.
Под зракама красне луне, при свјећици
запаљеној
пламена се споји душа ка душици раскаљеној
и цјеливи божествени душу с душом драгом
слију.
Ах, цјеливи, божȁ мана, све прелести рајске
лију!
Цјелителни балсам свети најмириснî аромати
што је небо земљи дало на усне јој стах
сисати.
Совршенство творенија, таинствене силе боже,
ништа љепше нит’ је када нити од ње створит
може!
Малена јој уста слатка, а ангелски
обрашчићи –
од тисуће што чувствујем једну не знам сада
рећи!
Сњежана јој прса кругла, а стрецају светим
пламом,
дв’је слонове јабучице на њих дубе слатком
мамом;
црна коса на валове низ рајске с игра груди…
О дивото! Чудо смртни ере сада не полуди!
Б’јела прса гордија су под црнијем валовима
но планина гордељива под вјечнијем сњеговима
на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне
гледим,
кроз мрежицу танке магле величину кад јој
сл’једим.
Играм јој се с јабукама – два свијета срећна
важе,
к восхиштењу бесмртноме лишеника среће
драже;
зној лагани с њеном косом с занешене тарем
главе…
Друге среће, мало важне, за њу би дâ, и све славе.
Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи
ц’јеле!
Јошт се сȉтан не наљубих владалице вила’
б’јеле;
свезала се два погледа магическом слатком
силом,
као сунце с својим ликом када лети над
пучином.
Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,
тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!
Петар II Петровић Његош
Прочитајте више:
ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности
БАСНЕ / Езоп, Доситеј Обрадовић, Бранко Ћопић, Народне басне…
Најлепше бајке и приче за децу / Дечја ризница
ДЕЧЈА РИЗНИЦА ~ Антологија најлепших песама, бајки, цртаних филмова, прича, књига за децу…
АНТОЛОГИЈА – РИЗНИЦА КУЛТУРНОГ БЛАГА
Фото колажи и текст: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂