PORAZ JEDNE ZVEZDE – Miroslav Mika Antić / Poezija, Video, Recitacija (govori Mika Antić), Tekst
PORAZ JEDNE ZVEZDE
Moj umor potiče od zvezda. Nad nekim krovom, u nekoj krošnji, na vrhu nekog grebena, vidiš kako na tebi dolazi sjaj udaljenih i davno pomrlih galaksija te da ništa ne počinje od tebe i da se u tebi ništa ne može završiti.
One ti kažu: izmisli da tvoji okeani imaju ukus soli koji nije nalik na so ovih naših okeana što su bili. Izmisli da planine imaju drugu grbavost, svetlost, drugu prozirnost, zemlja drugu mekotu… Izmisli, viču mi one svojim žutim glasovima obojenim sa nešto malo crvenog, izmisli, viču da tvoje alge imaju drugu klizavost, da tvoji talasi imaju drugu boju glasa.
I još mi viču: zar misliš da su Gonzalo Nodal ili Vikinzi, Kolumbo ili ma ko od njih, vadili rukama kontinente iz mora? Zar misliš da ste vi na zemlji sami stvarali boje, ukus aprila, miris sna?
Zar misliš da stvarno možes biti nešto drugo nego što smo mi bili od postanka?Govorim tako sa zvezdama. Kao sa smrću. Ja znam da su one odavno negde umrle, u tim prostranstvima moga oka.
Kad uhvatim njihovu svetlost u dlanove, ona se raspada kao ronđave svetle krpe i kida kao pepeo. Jer, zvezde su odavno umrle. Ovo je samo svetlost koja dolazi do njih, baš kao što će jednog dana svetlost mojih snova doći do nekog drugog i dotaći mu rame ili uho, usne ili onu lepotu oka koja se naziva osmehom.
Govorim tako sa zvezdom. A ne mogu još da umrem, iako mi svaka stvar koju srecem govori kao pokojniku. Ne mogu da umrem zato što mirišem na ribu, na vodu Dunava, na travu koja niče oko panjeva, na tišinu… Stvarno, mirišem na tišinu.
Onda: uhvatim sebe da je sve to već nekad bilo. Bili su cvetovi, bio je april, bili su tihi koraci po vodi, bio je smeh koza pretvoren u iskeženost, bila je dobrota i zlo, puževi, školjke, ljigavost riblje kože, sve je već jednom tako davno bilo, kao moj lik, moj hod, moje moranje, moja usamljenost, moja vrtoglavost koja se rastavlja, diše, ide nekuda i posle mi se mrtva vraća.
Zaklopim oči. Ali to ne znaci da sam ugasio sazvežđe. Nebo može biti siromašnije za jednu mrtvu zvezdu ili mrtvu galaksiju, ali ne i za njenu svetlost.
Nad nekim krovom, u nekoj krošnji, na vrhu nekog grebena jedna nova planeta koja tek raste iz pramagle, znam: već je umorna od mog umora.
Neka nova planeta koja tek raste iz pramagle.
Miroslav Mika Antić
Pročitajte više:
Miroslav Mika Antić – PESME ZA DECU, POEZIJA, CITATI, PROZNA DELA
POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
KNJIGE – Audio i video knjige, Tekstovi, Zanimljivosti, Odlomci iz knjiga. . .
PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena
BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena
BASNE – Antologija najlepših basni
MUZIKA ZA DECU – Najlepše otpevane pesme za decu
CRTANI FILMOVI – Stari, dobri crtaći / Sinhronizovani
DEČJA RIZNICA – Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu. . .
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂