Ivo Andrić – PRIČA IZ DETINJSTVA / Iz knjige: ZNAKOVI PORED PUTA / Video (priču govori Miodrag Mića Milovanov), Tekst
https://youtu.be/AHLF6Yg_OXc
PRIČA IZ DETINJSTVA
Među onih nekoliko teških i bolnih doživljaja – košmara koji prate (i opterećuju) moj život od detinjstva, postoji i jedan ovakav. Bilo mi je valjda jedanaest ili dvanaest godina. Nas petnaestak dobrih drugova iz istog razreda sarajevske gimnazije dogovorili smo se da jedne nedelje, u proleće, odemo na izlet u okolinu grada. Putovaćemo vozom. Spremili smo i potrebni novac za podvoz i trošak. Polazak voza – u sedam sati izjutra. Sastanak na železničkoj stanici pola sata ranije. Mnogo sam se unapred radovao tome izletu. Sve je bilo spremno.
Te noći dugo nisam mogao da zaspim od uzbuđenja i od slika koje su u meni iskrsavale u vezi sa sutrašnjim danom. Nešto zbog toga, a nešto i zbog glupog nesporazuma sa mojim ukućanima, ja sam sutradan prespavao vreme polaska. Kad sam se probudio, bilo je sedam sati prošlo. U to vreme naš voz je već kretao, i moji drugovi s njim, i nije bilo nikakva izgleda da ih stignem.
U prvom trenutku nisam hteo da poverujem u stvarnost onoga što mi se desilo. Zatim su stala da se redom dižu u meni osećanja čuđenja, razočaranja, ogorčenja, gneva na sebe, na ukućane, na svet u kome je takav nered mogućan. I iznad svega osećanje velikog žaljenja zbog onoga što je ludo i nepovratno izgubljeno, a što je trebalo da bude moje uživanje i moja radost.
Sedeo sam neodeven na ivici postelje, kao ošamućen, a u meni su se živo ređale slike radosne vožnje, šetnja i pesama u zelenilu. Uporedo s njima rasli su u meni tuga i kajanje; dolazilo mi je da zaplačem, da vičem, da se bijem šakama u glavu, a uistini sam sedeo suva oka, nem i nepomičan, ali ojađen i nesrećan koliko čovek u tim godinama može biti. Pust i siv praznični dan prostirao se preda mnom, a ja nisam znao šta da počnem sa tim dugim, unapred upropašćenim, osramoćenim vremenom.
Valjda sam već tada počeo da se navikavam na ono što me je čekalo u docnijem životu, na te prazne i duge pustinje kad čovek koji je izneverio sebe i druge, prevaren i nadigran od vremena i događaja, sedi tako, ne preduzima ništa, ne kreće se, ne misli ni na što do na svoj promašaj, sposoban jedino da se kaje i da pati, ne pokazujući to ničim i ne kazujući nikom ništa.
Ivo Andrić
Dodatak:
„Nikad čovek da se izleči i oslobodi detinjstva. Kad mi je bilo devet godina, čitao sam priču o dečaku koji je morao da završava zadatak dok su ga spolja dozivali i mamili sunce, ptice i sad se više ne sećam kakve sve slasti i lepote zemaljske. Sećam se da je to za mene bila bolna i svirepa priča.
Bolno mi je bilo odreći se radosti koje dozivaju spolja, ali bolno i ne završiti zadatak, a način na koji se to dvoje miri i dovodi u skladnu celinu ja nisam mogao da sagledam i shvatim. Sad mi je šezdeseta godina. Napolju je sunce, ono najdraže, jesenje, a preda mnom je zadatak. I sve je isto.“ – Ivo Andrić, ZNAKOVI PORED PUTA
Pročitajte više:
BAJKE I PRIČE – Najlepše bajke i priče za decu svih vremena
POEZIJA – POEZIJA – Antologija najlepših pesama naše i svetske književnosti
BASNE / Ezop, Dositej Obradović, Branko Ćopić, Narodne basne…
DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…
ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA
Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂