Ознака: дечја ризница

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs
Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂

О МИШУ – Јован Јовановић Змај

О МИШУ – Јован Јовановић Змај / Видео, Рецитација, Текст песме

О МИШУ

Редуша је нешто врло љута. —
Бежите јој с пута!

Виче. праска, псује, кара,
И овако проговара:
„Ето, ви’ш.
Тај проклети миш!
Ево опет нове штете,
Глете, глете!

Та то је страхота
Од тог малог скота!

Где осети мало јела,
Хладна, врела,
Таки скочи
Да с’ осмочи,
Печенице
Заштипкује.
Кобасице
Десеткује.

Па кол’ко је мали,
Заклопце стровали,
Прогризе ми вреће.
Поједе ми свеће.

По орману шета.
Брава му не смета;
На качици рупу створи.
А никад се не умори.

Ал’ почекај мало.
Сад ми ј’ на ум пало:
Не бојиш се вике.
Не бојиш се псовке,
А да видим хоћеш ли се
Бојат мишоловке!“

Ко на лаких крили
По дућани зађе.
Па за часак тили
Мишоловку нађе.

Трчи кући без обзира.
У њу тура парче сира. —
Па се смеје врашкој справи,
Усред собе на земљу је стави,
И врата забрави.

Ал’ ево ти мише,
Да сир омирише.
Већ му чудно
Зазубица расте,
Брци му се смеше,
Сад ће да с’ омасте!

Уши ћули, куша срећу
Па премишља: Хоћу! Нећу!
Хоћу. нећу. — Хоћу!

То је било ноћу.
Свака душа спава,
Сад је згода права.

Па се згури,
Па зажмури.
Главу тури.
Да пројури
Кроз те жице,
Несрећнице.

А кад стиже
Сиру ближе,
Од милине сав се топи
А клопка се склопи!

„Јао, јао, јао!
Сада сам пропао!“

Пође десно, нема куда.
Пође лево, жица ј’ свуда.
Лево, десно, свуд је жица.
Свуд је жица, несрећница!

Ту је плако, ту је цико,
Ал’ му помоћ не да нико.

А кад јутро свану.
Отвори се соба.
И редуша на беломе дану
Води свога роба.

Па му вели: „А гле, мијо,
Где си се ти скрио“
А да ниси тако лаком био,
Још не би долијо!“

Јован Јовановић Змај

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ПЕРА КАО ДОКТОР – Јован Јовановић Змај

ПЕРА КАО ДОКТОР – Јован Јовановић Змај / Видео, Рецитација, Текст песме

ПЕРА КАО ДОКТОР

„Господине докторе,
звала сам вас амо,
лутка ми је болесна,
гледајте је само.

Пипните јој образе,
пипните јој чело,
мени се бар чини,
ужасно је врело!“

Доктор седи укочен
са озбиљним миром,
пипа било луткино,
па дрма шеширом:

„Инфлуенца велика,
ал’ умрети неће,
немојте је љубити
да на вас не пређе.

Лек ћу јој преписати,
прашак сваког сата,
уз то, нек је протрља
ваша баба Ната.

Лимунаду правите
у вел’ким чашама,
ако јој се не пије,
ви попијте сама.“

Јован Јовановић Змај

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

КАД БИ – Јован Јовановић Змај

КАД БИ – Јован Јовановић Змај / Видео, Рецитација, Текст песме

КАД БИ

Кад би јелен имô крила,
То би брза птица била.

Кад би лутка знала шити,
Могла би ми шваља бити.

Кад би хлебац падô с неба,
Свак би имо колко треба.

Кад би млеком текла Сава,
Сир би био забадава.

Кад би увек био мај,
Пећима би био крај.

Кад би Дунав био врео,
Свак би рибље чорбе јео.

Кад би… ал што не мож бити.
О том немој говорити!

Јован Јовановић Змај

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ХВАЛА – Јован Јовановић Змај

ХВАЛА – Јован Јовановић Змај / Видео, Рецитација, Текст песме

ХВАЛА

Ево, драга дечице,
воћа свакојака:
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

То је само на слици,
па нам мира не да;
оно воће, право воће,
још лепше изгледа.
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Сетимо се пролећа,
његових цветова;
што нам цвеће обећало,
ево тих дарова!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Сад имамо до воље
воћа свакојака:
грожђа црна, грожђа бела,
јабука, крушака!
Ове лепе дарове
јесен нам је дала,
драга наша јесени,
велика ти хвала!

Јован Јовановић Змај

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

МРАК – Јован Јовановић Змај

МРАК – Јован Јовановић Змај / Видео, Рецитација, Текст песме

МРАК

Мислио би човек
Кад погледа мрак.
Да је страшно моћан,
Да је силно јак.

То би било наопако —
Ал на срећу није тако:
Свећицу зажежи,
А мрак одмах бежи!

Јован Јовановић Змај

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

САД ЈЕ ВЕЋ ВЕЛИКА – Јован Јовановић Змај

САД ЈЕ ВЕЋ ВЕЛИКА – Јован Јовановић Змај / Видео, Рецитација, Текст песме

САД ЈЕ ВЕЋ ВЕЛИКА

Ето видиш, мати мила,
Сама сам се пробудила,
Сама сам се јуче свукла.
А сама се сад обукла, —
Је ли, сад сам велика?

А кад дигнем руке горе.
Онс оду преко главе;
Кад бих стала на клупицу,
Видела бих преко Саве. —
Велика сам, велика.

Сад ћу и ја ко и сека
Добит већу чашу млека
И земичку здраво белу,
Ал’ не полак, него целу, —
Је ли, мати, то се зна!

Јован Јовановић Змај

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ПЕСМА О МАКСИМУ – Јован Јовановић Змај

ПЕСМА О МАКСИМУ – Јован Јовановић Змај / Видео, Рецитација, Текст песме

ПЕСМА О МАКСИМУ

Кад је Максим чуво стадо,
премишљо је врло радо
о причама старих бака,
о четама вилењака.

Било подне тихо, немо,
Максим сео па задремо,
наједанпут, нуто чуда,
скочи неки старац с дуда.

На старцу је било џубе
од шалимсе светле чоје;
седа брада до колена
од варамте беле боје.

Им’о ј’ крила ко у рака,
а рогове ко у миша, –
око паса црвен појас
од зелена невидиша.

У руци му златан ковчег,
тврдо злато (све се гиба), –
он Максиму поче зборит
тако гласно као риба:

„Ој, Максиме, чедо моје,
ил’ унуче, – шта ли си ми,
прени скоком, скочи оком,
па ковчежић овај прими!

У ковчегу лаждипажди
амајлија билбилити, –
ко прочита шта ј’ у њему
довека ће срећан бити!“

Максим прима, старац даје
уздишући: иха-хај!
Ко ми и сад још верује,
нека чита песми крај.

Кад отвори Максим ковчег,
од милине сав претрну,
јер ту нађе хартијицу,
тако белу, чисто црну.

Хартија је била мала,
једва већа од три хвата,
на хартији беху слова
од мокрога сувог злата.

Е, сад само нек прочита,
па је срећан, – али јао!
Још једанпут, двапут јао!
– Максим није читат знао!

Ја бих сада мог’о свршит’
ову песму шалозбиљну,
јер је песма стигла мету,
ону мету куда циљну.

Ал’ још видим оног старца
где се цери иза луга, –
ко год данас читат не зна,
том се сваки ђаво руга.

Јован Јовановић Змај

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ЗЕКА, ЗЕКА ИЗ ЈЕНДЕКА – Јован Јовановић Змај

Јован Јовановић Змај – ЗЕКА, ЗЕКА ИЗ ЈЕНДЕКА / Видео, Рецитација, Текст песме

ЗЕКА, ЗЕКА ИЗ ЈЕНДЕКА

Скочи зека из јендека,
Па по снегу лако прти,
За њим скочи други, трећи,
А за трећим и четврти.

По ћилиму белом скачу
Један другом на кркачу, —
Преметну се преко њушке.
Ваљају се полеђушке.

Гуркају се у том трку.
Ћушкају се у том хуку.
— Ко их гледа. не мож“ знати,
Играју л’ се, ил’ се туку.

Гледао их ловац стари,
Пуцати му беше жао,
Узе листак књиге беле.
Па је зеке — нацртао.

Зека, зека. из јендека.
Данаске си срећан био!
Данас ти је — деце ради —
Стари ловац опростио.

Јован Јовановић Змај

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности

ТАШИ, ТАШИ – Јован Јовановић Змај

Јован Јовановић Змај – ТАШИ, ТАШИ / Две верзије песме, Видео, Рецитација, Текст

ТАШИ, ТАШИ (верзија 1)

Таши, моја, па моја,
носи деда шебоја,
на шебоју шара,
то је бубамара.
Бубамара лепета,
не боји се детета,
на руку му слета
са шебоја цвета.

Таши, бела, дебела,
сва су деца весела,
донео им чика
из шуме лешника,
јела би и Љуба,
али нема зуба,
зато јој је сека
узварила млека.

Таши, таши, танана,
са дедина тавана.
Деда носи шеву
да види Милеву —
и шева Милеву,
и Милева шеву.

ТАШИ, ТАШИ (верзија 2)

Таши. таши. танана,
Ево једна грана,
А на грани јабука
Као молована.

Долетеће птичица.
Љуљнуће се грана,
Отпануће јабука. —
Дигнуће је Ана.

Таши, моја, па моја,
Носи деда шебоја.
На шебоју шара.
То је бубамара.

Бубамара лепета,
Не боји се детета.
На руку му слета
Са шебоја цвета.

Јован Јовановић Змај

Прочитајте више:

ПОЕЗИЈА – Антологија најлепших песама наше и светске књижевности