Десило се једном да су животиње повеле рат против птица.
Слепи миш, животиња која изгледа као птица, није знао коју стану да изабере, па се борио на страни оних који су имали више изгледа на победу: некада на страни животиња, некада на страни птица.
Али кад се рат завршио, ниједна страна није хтела да прихвати слепог миша.
Он је био искључен из друштва животиња и из друштва птица.
Од тада он живи у пећинама и на тамним местима и само у сумрак излази напоље.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Басне су један од најстаријих књижевних облика, а најстарији помен о басни везан је за име легендарног Грка Езопа. Подаци о његовом животу нису поуздани. Живео је у VI веку пре нове ере. Био је роб.Езоп је најславнији баснописац свих времена.
Неки лисац којег ловачки пси беху гадно сколили, узалуд је тражио скровиште у којем би био безбедан. Кад је већ сасвим клонуо, тако да готово није више могао бежати, угледао је дрвосечу како ради пред својом колибом.
— Сакриј ме од паса, — замоли га лисац сав засопљен — да ме не ухвате и не убију.
Дрвосеча се сажали на лисца и показа му колибу.
— Уђи, — рече — нећу казати где си се сакрио.
Само што се лисац завуче у колибу, наиђоше ловци и запиташе дрвосечу:
— Да ниси видео лисца како бежи?
— Нисам, — рече дрвосеча, као што је лисцу обећао. Али само што то изговори, покаја се због датог обећања.
„Ако ловци нађу лисца, — помислио је — даће ми награду!” — и зато показа палцем према вратима колибе.
Ловци не схватише његов знак, него свабише псе и кренуше даље.
Кад ишчезоше, лисац се ишуња из колибе и удаљи се не рекавши ни речи.
— Красан си ми ти створ! — довикну дрвосеча за њим. — Зар те нисам сакрио и спасао ти живот, а ти ни једном једином речи да ми захвалиш!
— Захвалио бих ти ја, — одговори лисац — да ти је рука била верна као језик!
ЦВРЧАК И МРАВИ
У зимско су доба мрави сушили жито које им се било навлажило. Уто стиже гладан цврчак и затражи од њих хране. Мрави му, међутим, рекоше: “Зашто лети ниси скупљао храну?” На то ће цврчак: “Нисам ленчарио, већ сам уз музику певао.” Насмејавши се, мрави узвратише: “Ако си у лето свирао, а ти зими играј.”
ЛИСИЦА И РОДА
Лисица је одлучила да се нашали са својом пријатељицом родом. Позвала ју је на ручак и изнела пред њу неку ретку супу у плитком тањиру. Такав ручак се могао само полизати, а рода није могла ни кап да ухвати кљуном. Лисица се претварала да јој је јако жао што се роди није допао ручак, па се гладна вратила кући.
Следећег дана лисица је била родин гост. Задовољна и нестрпљива пожурила је родиној кући. Била је веома гладна. Али је тамо са ужасом приметила да је ручак послужен у дубоким ћуповима, са врло тесним грлићем, из којих је рода врло лако јела. Лисица није дохватила ни мрвицу укусног јела и отишла је кући гладна.
А онда је рекла сама себи: „Заправо немам право да се жалим. Рода ми је само вратила мило за драго!“
ЛИСИЦА И ЛАВ
Када се лисица која још никада није видела лава, случајно на њега намерила и први га пут угледала, тако се уплаши да је замало умрла од страха. Намеривши се на њега по други пут, и опет се престраши, али не онако као први пут. Када га је пак угледала и трећи пут, охрабри се, приђе му и упусти се с њиме у разговор.
КОКОШ КОЈА ЈЕ НОСИЛА ЗЛАТНА ЈАЈА
Имао неки човек кокош која је носила златна јаја. Помисливши како у њој мора бити гомила злата, закоље је, но откри да је иста као и све остале кокоши. Тако је због наде да ће наћи силно богатство остао и без онога што је раније имао.
ЖЕДНА ВРАНА
Једнога дана, у време највеће летње жеге, када сви извори и потоци беху пресушили, врана се даде у потрагу за водом. Трагала је читав боговетни дан, али воде нигде.
Пред вече, већ сасвим посустала од узалудног трагања, најзад опази пред једном кућом крчаг са водом. Сјури се на њега и наби кљун у крчаг. Али, не напи се воде. Није могла да је досегне. Врана покуша да изврне крчаг, али је за њу био сувише тежак.
Уморна и посустала, врана се спусти поред крчага да се мало одмори, непрекидно размишљајући шта јој ваља чинити.
Уто спази гомилу шљунка поред саме куће и досети се: узимала је кљуном један по један каменчић и спуштала га у крчаг. Вода у посуди постепено се дизала и тако жедна врана најзад угаси жеђ.
Тако нас, дакле, упорност и сналажљивост доводе до циља.
КОЊ И МАГАРАЦ
Имао неки човек коња и магарца. Кад су једном путем путовали, рече магарац коњу: “Преузми мало од мојег бремена ако хоћеш да останем жив ”, но коњ га не послуша. Магарац од умора паде и угину. Господар тада све натовари на коња, па и саму магарчеву кожу, а коњ стаде на сав глас запомагати: “Јао мени јадноме! Што ли ми се бедноме догодило! Зато што нисам хтео преузети мали терет, сада, ево, носим све, па и магарчеву одерану кожу.”
ЛАВ И МАГАРАЦ
Удруже се лав и магарац па заједно пођу у лов. Када стигоше до неке шпиље пуне дивљих коза, лав стаде пред улаз мотрећи на оне које су оданде излазиле, а магарац уђе у шпиљу па зањаче у намери да их застраши. Када је лав већ похватао већину коза, изађе магарац из шпиље и стаде га запиткивати да ли се храбро понео и добро гонио козе. На то ће лав: “Да нисам знао да си магарац, знај да бих се и ја био престрашио.”
НАДУВЕНА ЖАБА
Беше једном једна жаба која је чучала у бари окружена својим жапчићима. Уто спази вола који је мирно пасао траву недалеко од њене баре. Био је врло крупан и снажан.
„Што ја нисам тако велика као он? — јадиковала је жаба у себи. — У ствари, ја могу да се надмем па да постанем исто тако велика и снажна као во!”
И жаба се наду из све снаге, па позва жапчиће и упита их:
— Јесам ли сада велика као онај во тамо?
— Не, ниси, — открекеташе жапци углас.
Жаба се још више наду.
— А сада? — упита радознало.
— Још ниси, — одговорише мали скакутани.
Тада жаба прикупи последњу снагу, наду се још више и — распрсну се.
Езоп
Езоп (грч. Αἴσωπος, Aisōpos), познат по својим баснама, био је роб у античкој Грчкој, а верује се да је живео од 560. до 620. године.
Верује је да је Езоп заправо био само измишљено име којим су називани аутори бајки чији су главни јунаци животиње. Тако је „Езопова басна“ постала синоним за басне чија се поента не заснива на самој радњи приче, већ на моралној поуци.
Француски песник Ла Фонтен је прерадио многе од Езопових басана. Руски писац Лав Николајевич Толстој написао је неколико слободних обрада басана.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин.🙂
ЛАВ И МИШ – Езоп / БАСНЕ / Видео, Текст, Поука басне
ЛАВ И МИШ
Док је лав спавао, претрчи преко њега миш. Лав се пробуди, ухвати миша и хтеде да га поједе.
Миш зацвиле и рече лаву:
— Молим те, поштеди ме , а ја ћу ти се кад-тад одужити.
Лав се насмеја и пусти миша.
После неког времена, лав се нађе у невољи. Ловци, који су га дуго прогањали, ухвате га у замку уз помоћ велике мреже.
Зачује миш лава који је беспомоћно рикао, дође и прегризе мрежу.
Лав се поново нађе на слободи, а миш му рече:
— Ти си ми се онда смејао и ниси веровао да и слаби могу помоћи јакима.
ЕЗОП
Поука басне:
ЛАВ И МИШ је басна коју је написао Езоп која учи важности да не судимо о људима по њиховој величини.
У басни, лав жели да поједе миша који га случајно буди. Миш почиње да моли за живот говорећи му да ако га поштеди, ту услугу ће му вратити добрим ако се укаже прилика за то што насмеје лава који је сматрао да му тако мали миш у животу никада неће моћи помоћи.
Ипак лав га пусти на слободу, одлучујући да је миш исувише мршав залогај за њега. Касније, лав бива заробљен од стране ловаца и везан за дрво; Шта год урадио није се могао ослободити.
Миш зачу његову беспомоћну рику и попне се на дрво грицкајући конопце којима је лав везан. Лав ускоро беше слободан а миш оде својим путем, узвративши лаву услугу. Поука ове приче је следећа:
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
ЛИСИЦА И ГАВРАН – Езоп / БАСНЕ / ЛИЦИЦА И ГАВРАН (народна басна) / ЛИСИЦА И ВРАН (превод: Доситеј Обрадовић) / Текстови и наровоученије басне
ЛИСИЦА И ГАВРАН
Гавран је негде украо комад сира и, с њим у кљуну, слетео на једну високу грану. Лисица, која је случајно наишла туда, одлучила је да му узме тај комад сира.
Зато је рекла гаврану: „Какве дивне сјајне очи имаш, а тек како ти је прекрасан врат… Штета што тако лепа птица мора увек да ћути, јер не уме да пева“.
Гавран, који је овим речима био необично поласкан, хтеде да покаже лисици да уме и да пева. Отворио је кљун и гракнуо,а сир му је испао из кљуна и пао право пред лисицу.
Лукава лија, зграбивши сир, поче слатко да се смеје: „Ха, ха, ха, ти можда имаш гласа, али памети свакако немаш“.
Езоп
ЛИСИЦА И ВРАН (превод: Доситеј Обрадовић) / Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.
Вран нађе негде комад меса и држаше га у кљуну стојећи на древу.
Лисица оњуши месо, притрчи под древо, и почне хвалити врана говорећи: „Мили боже, красне птичице! Лепа перја што имаде! Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!”
Врану то није мило било да га лисица при толикој његовој лепоти за мутава држи, отвори кљун пак стане гакати.
Падне месо доле, уграби га лисица и прождере, говорећи и посмејавајући му се: „Е, мој врану, имаш свашта, ал’ памети нејмаш!”
Наравоученије
Какви смо ми људи на овој нашој земљи? Хајде да се право један другом исповедимо и да већ не тајимо да смо свакојаки и чудновати! Како то? Ево овако, слушајмо само. Кад нас ко превари, жао нам је и тужимо се, а у исто време толико не желимо него да нас други варају, пак ко нам је вешт и ко нас лепо уме варати онако баш како ми желимо преварени бити, то је наш човек! Који уме живити и опходити се с људма, нек иште само: даћемо му и кошуљу с леђа. Јесмо ли ми црни, а ради би бити бели, може ли он само мајсторски доказати да смо ми и од лабуда бељи, — то је памет, и ако баш нико то неће веровати; хоћемо ми јер нам је то драго; то је нами доста, он нас вара како ми запевамо. Хоћемо ли да нам он много говори и да нас чини смејати се? Нека трпа, нек’ се чини будалом, нек’ не штеди своје сродне и пријатеље само за угодити нама, — то ми хоћемо. Позна ли он да је нама мило говорити а да он слуша? Нека ћути, нека нас гледа забленут, нека нам се чуди, и каткад нек’ подвикне: „Чуда, људи!” Ако се ми чему смијемо (иако ништа није смешно), из свега грла нек’ се смије. Рекосмо ли ми да што јест, ако он и не зна шта је то, нама’ нек’ повикне: „Како не би било?” Чу ли он да ми што нађосмо да није тако, ако он и савршено зна даје тако, нек’ не губи времена, но нека виче за главу: „То не може бити”. Но он нам се руга тако нами похљепствујући, он нас за будале држи и вара нас. Ништа за то, то ми и желимо. Ако ли би њему пало на ум да он за љубов истини другојаче поступа, да нами противослови, што ми утврждавамо да он одриче, и што ми велимо да није и да не може бити да се он усуди рећи да то јест и да може бити, — он није за нас, он неће да нас вара, нек’ иде куд му драго!
Ево, браћо, по вишој части какви смо, или из слабости, или из незнања, или из самољубија, | или, што је најгоре, из високоумија, зашто она три прва даду се с временом поправити, а ово последње кад нами облада, неће већ да нас пусти. Да што ћемо сада? Добро ако само хоћемо да почнемо сами себе одваравати, ακουστέον και παρά των εχθρών την αλήθειαν και διορθωτέον, совјетује Плутарх; да слушамо што и наши непријатељи о нами говоре, да се не срдимо, па ако у чем без пристрастија познамо да они имаду право наше недостатке обличавајући, да се исправљамо. Великој души и од самога непријатеља истина је драга, а слаби ум ни од пријатеља неће да је прими. Нек’ престанемо сами себе варати, пак неће смети ни други, или ако се усуди, а он неће моћи, пак ће се осрамотити. Не иштимо похвале пре него је заслужимо, и баш кад је заслужимо не иштимо је, сама ће доћи ако смо је управ заслужили. Ко је силом хоће, она од њега бежи. И ово добро да упамтимо: што нам год у другима није мило, од онога да се всегда чувамо. Ко себе много хвали, није нам нимало угодан: не хвалимо се дакле. Ко хоће сам да говори, а другом не да или не слуша, досадан је другима. Меру, дакле, у говорењу. Ко говори о другима зло пред нами, и о нами ће пред њима: не говоримо, дакле, зло о другима, разве кад је зло јавно, познато, и кад може неповинима повредити; онда свак чесни чловек мора зло за зло признати и противити му се колико више може. И опет ово је лепо правило: што нам у другима није мило, тога да се чувамо. Што у добрим и паметним људма похваљујемо, за тим да настојимо; што год видимо да просвештени народи творе на општу ползу, творимо и ми колико можемо. Не чинимо се паметнији од свију, ово је знак варварства. И чувајмо се лисичје похвале.
Фото колажи: АНТОЛОГИЈА – www.antologija.in.rs Преузимање делова текстова, текстова у целини, фотографија и осталог садржаја на сајту је дозвољено без икакве накнаде, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту или фотографији на www.antologija.in.rs. Испоштујте наш труд, није тешко бити фин. 🙂
Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.
Ovaj veb sajt koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo dok se krećete kroz sajt. Od toga, kolačići koji su kategorisani kao neophodni se čuvaju u vašem pretraživaču jer su neophodni za rad osnovnih funkcionalnosti sajta. Takođe koristimo kolačiće treće strane koji nam pomažu da analiziramo i razumemo kako koristite ovu veb lokaciju. Ovi kolačići će biti sačuvani u vašem pretraživaču samo uz vašu saglasnost. Imate opciju da isključite ove kolačiće. Ali odustajanje od nekih od ovih kolačića može uticati na vaše iskustvo pregledanja.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.