Oznaka: Ezop

EZOP – BASNE ZA DECU (Izbor) / Basne, Tekstovi

Basne su jedan od najstarijih književnih oblika, a najstariji pomen o basni vezan je za ime legendarnog Grka Ezopa. Podaci o njegovom životu nisu pouzdani. Živeo je u VI veku pre nove ere. Bio je rob.Ezop je najslavniji basnopisac svih vremena.

Najlepše Ezopove basne za decu:

LAV I MIŠ

KORNJAČA I ZEC

LISICA I GAVRAN

PTICE, ŽIVOTINJE I SLEPI MIŠ

Pročitajte u nastavku još Ezopovih basni:

LISAC I DRVOSEČA

Neki lisac kojeg lovački psi behu gadno skolili, uzalud je tražio skrovište u kojem bi bio bezbedan. Kad je već sasvim klonuo, tako da gotovo nije više mogao bežati, ugledao je drvoseču kako radi pred svojom kolibom.

— Sakrij me od pasa, — zamoli ga lisac sav zasopljen — da me ne uhvate i ne ubiju.

Drvoseča se sažali na lisca i pokaza mu kolibu.

— Uđi, — reče — neću kazati gde si se sakrio.

Samo što se lisac zavuče u kolibu, naiđoše lovci i zapitaše drvoseču:

— Da nisi video lisca kako beži?

— Nisam, — reče drvoseča, kao što je liscu obećao. Ali samo što to izgovori, pokaja se zbog datog obećanja.

„Ako lovci nađu lisca, — pomislio je — daće mi nagradu!” — i zato pokaza palcem prema vratima kolibe.

Lovci ne shvatiše njegov znak, nego svabiše pse i krenuše dalje.

Kad iščezoše, lisac se išunja iz kolibe i udalji se ne rekavši ni reči.

— Krasan si mi ti stvor! — doviknu drvoseča za njim. — Zar te nisam sakrio i spasao ti život, a ti ni jednom jedinom reči da mi zahvališ!

— Zahvalio bih ti ja, — odgovori lisac — da ti je ruka bila verna kao jezik!

CVRČAK I MRAVI

U zimsko su doba mravi sušili žito koje im se bilo navlažilo. Uto stiže gladan cvrčak i zatraži od njih hrane. Mravi mu, međutim, rekoše: “Zašto leti nisi skupljao hranu?” Na to će cvrčak: “Nisam lenčario, već sam uz muziku pevao.” Nasmejavši se, mravi uzvratiše: “Ako si u leto svirao, a ti zimi igraj.”

LISICA I RODA

Lisica je odlučila da se našali sa svojom prijateljicom rodom. Pozvala ju je na ručak i iznela pred nju neku retku supu u plitkom tanjiru. Takav ručak se mogao samo polizati, a roda nije mogla ni kap da uhvati kljunom. Lisica se pretvarala da joj je jako žao što se rodi nije dopao ručak, pa se gladna vratila kući.

Sledećeg dana lisica je bila rodin gost. Zadovoljna i nestrpljiva požurila je rodinoj kući. Bila je veoma gladna. Ali je tamo sa užasom primetila da je ručak poslužen u dubokim ćupovima, sa vrlo tesnim grlićem, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica nije dohvatila ni mrvicu ukusnog jela i otišla je kući gladna.

A onda je rekla sama sebi: „Zapravo nemam pravo da se žalim. Roda mi je samo vratila milo za drago!“

LISICA I LAV

Kada se lisica koja još nikada nije videla lava, slučajno na njega namerila i prvi ga put ugledala, tako se uplaši da je zamalo umrla od straha. Namerivši se na njega po drugi put, i opet se prestraši, ali ne onako kao prvi put. Kada ga je pak ugledala i treći put, ohrabri se, priđe mu i upusti se s njime u razgovor.

KOKOŠ KOJA JE NOSILA ZLATNA JAJA

Imao neki čovek kokoš koja je nosila zlatna jaja. Pomislivši kako u njoj mora biti gomila zlata, zakolje je, no otkri da je ista kao i sve ostale kokoši. Tako je zbog nade da će naći silno bogatstvo ostao i bez onoga što je ranije imao.

ŽEDNA VRANA

Jednoga dana, u vreme najveće letnje žege, kada svi izvori i potoci behu presušili, vrana se dade u potragu za vodom. Tragala je čitav bogovetni dan, ali vode nigde.

Pred veče, već sasvim posustala od uzaludnog traganja, najzad opazi pred jednom kućom krčag sa vodom. Sjuri se na njega i nabi kljun u krčag. Ali, ne napi se vode. Nije mogla da je dosegne. Vrana pokuša da izvrne krčag, ali je za nju bio suviše težak.

Umorna i posustala, vrana se spusti pored krčaga da se malo odmori, neprekidno razmišljajući šta joj valja činiti.

Uto spazi gomilu šljunka pored same kuće i doseti se: uzimala je kljunom jedan po jedan kamenčić i spuštala ga u krčag. Voda u posudi postepeno se dizala i tako žedna vrana najzad ugasi žeđ.

Tako nas, dakle, upornost i snalažljivost dovode do cilja.

KONJ I MAGARAC

Imao neki čovek konja i magarca. Kad su jednom putem putovali, reče magarac konju: “Preuzmi malo od mojeg bremena ako hoćeš da ostanem živ ”, no konj ga ne posluša. Magarac od umora pade i uginu. Gospodar tada sve natovari na konja, pa i samu magarčevu kožu, a konj stade na sav glas zapomagati: “Jao meni jadnome! Što li mi se bednome dogodilo! Zato što nisam hteo preuzeti mali teret, sada, evo, nosim sve, pa i magarčevu oderanu kožu.”

LAV I MAGARAC

Udruže se lav i magarac pa zajedno pođu u lov. Kada stigoše do neke špilje pune divljih koza, lav stade pred ulaz motreći na one koje su odande izlazile, a magarac uđe u špilju pa zanjače u nameri da ih zastraši. Kada je lav već pohvatao većinu koza, izađe magarac iz špilje i stade ga zapitkivati da li se hrabro poneo i dobro gonio koze. Na to će lav: “Da nisam znao da si magarac, znaj da bih se i ja bio prestrašio.”

NADUVENA ŽABA

Beše jednom jedna žaba koja je čučala u bari okružena svojim žapčićima. Uto spazi vola koji je mirno pasao travu nedaleko od njene bare. Bio je vrlo krupan i snažan.

„Što ja nisam tako velika kao on? — jadikovala je žaba u sebi. — U stvari, ja mogu da se nadmem pa da postanem isto tako velika i snažna kao vo!”

I žaba se nadu iz sve snage, pa pozva žapčiće i upita ih:

— Jesam li sada velika kao onaj vo tamo?

— Ne, nisi, — otkreketaše žapci uglas.

Žaba se još više nadu.

— A sada? — upita radoznalo.

— Još nisi, — odgovoriše mali skakutani.

Tada žaba prikupi poslednju snagu, nadu se još više i — rasprsnu se.

Ezop

Ezop (grč. Αἴσωπος, Aisōpos), poznat po svojim basnama, bio je rob u antičkoj Grčkoj, a veruje se da je živeo od 560. do 620. godine.

Veruje je da je Ezop zapravo bio samo izmišljeno ime kojim su nazivani autori bajki čiji su glavni junaci životinje. Tako je „Ezopova basna“ postala sinonim za basne čija se poenta ne zasniva na samoj radnji priče, već na moralnoj pouci.

Francuski pesnik La Fonten je preradio mnoge od Ezopovih basana. Ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj napisao je nekoliko slobodnih obrada basana.

Pročitajte više:

BASNE – Antologija najlepših basni

PESME ZA DECU – Antologija poezije za decu – Tekstovi pesama, recitacije, otpevane pesme, video…

BAJKE – Najlepše bajke za decu svih vremena

PRIČE ZA DECU – Antologija najlepših priča i dramskih tekstova za decu svih vremena

DEČJA RIZNICA ~ Antologija najlepših pesama, bajki, crtanih filmova, priča, knjiga za decu…

ANTOLOGIJA – RIZNICA KULTURNOG BLAGA

Foto kolaži: ANTOLOGIJA – www.antologija.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.antologija.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. 🙂